U Beogradu će uskoro opet moći da se grade neboderi

Nova urbanistička studija u Beogradu će dozvoliti gradnju objekata do 150 metara visine. Novi neboderi kod hotela Jugoslavija i u Bloku 41a.

Beograd bi u bliskoj budućnosti mogao da dobije bar dva nova nebodera, pišu „Večernje novosti“. Pored „Beograđanke“, zgrade „Ušća“ i „Geneksa“, do 100. metra verovatno će se zidati još i kod hotela „Jugoslavija“, gde je investitor grčki fond, kao i u Bloku 41a, u kojem izgradnju oblakodera planira građevinska firma „Napred“.

Prema Urbanističkom planu za glavni grad, koji će se uskoro usvojiti, u prestonici će se stvoriti uslovi za podizanje nove najviše zgrade, koja će dostizati i 150 metara visine, a posetioci bi u tom slučaju grad mogli da posmatraju sa 40. sprata. 

Novi urbanistički plan Beograda će odrediti tačne kriterijume višespratnosti u prestonici, pa će investitori tačno znati koliko smeju da grade u zavisnosti od delova grada. 

„Studiju je uradio Urbanistički zavod grada, a prema njoj najviše zgrade u Beogradu nicaće na Novom Beogradu, u blizini auto-puta i u predelu priobalja“, kaže Slobodan Dimitrijević, inženjer arhitekture i pomoćnik sekretara Sektora za urbanističko planiranje Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove u prestonici. 

„Investitori koji planiraju da grade do 100 metara visine, moći će to da urade na mikrolokacijama u Ulici narodnih heroja, zatim u Milentija Popovića, Jurija Gagarina, dok uslovi za zdanje visoko 150 metara, koje odgovara 40. spratu, može da se podigne u Bloku 42, koji je smešten na mestu planirane nove autobuske stanice“, objašnjava on.

Iako u prestonici još ne postoji nijedno gradilište koje bi moglo da se izdigne do 150 metara visine, Urbanistički zavod Beograda uradio je dve stručne procene, kojima je dozvolio gradnju 30 spratova na dve lokacije. 

„Uradili smo analize koje procenjuju uslovnost visokih objekata u Bloku 41a, koji se nalazi na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Ulice omladinskih bligada. Procenu je tražilo građevinsko preduzeće ‘Napred’ „, kaže Nebojša Stefanović, direktor Zavoda za urbanizam grada. 

„Druga lokacija je hotel ‘Jugoslavija’, gde bi gradio jedan grčki fond. Radi se o neboderima visine 100 metara, koji bi bili poslovni objekti. Procenili smo da na oba mesta postoje uslovi za zidanje“, navodi on. 

Oni koji žele da grade u starom delu Beograda moraće ozbiljno da snize spratnost svojih objekata, pa će južni deo grada i to samo određeni delovi biti limitirani na 25 metara visine. Do 16 spratova moći će da se zida kod Tošinog bunara, Ade Huje, od Vukovog spomenika do Ustaničke i u naselju Stepa Stepanović. 

Zgrade koje se sada mogu pohvalitida su najviše u Beogradu su poslovni centar „Ušće“, visok 134 metra u bloku 16, koji je najviši objekat na Balkanu, kao i Zapadna kapija Beograda, odnosno zgrada „Geneksa“, koja distiže 115 metara visine. 

Iako mnogi misle da je upravo „Beograđanka“ najviši neboder prestonice, ona zapravo ima 101 metar, dok „Ineks kula“ ima 95, a Palata „Albanija“ sa 13 spratova – 58 metara.