Javni dug lokalnih vlasti dostigao 409 miliona evra, Beograd „zaslužan“ za dve trećine tog iznosa

Ukupan javni dug okalnih vlasti u Srbiji povećao se za skoro pet milijardi dinara za godinu dana, jer je na kraju 2025. godine dostigao 48 milijardi dinara (oko 409 miliona evra), pokazuju podaci Uprave za javni dug koje je objavio N1. Potencijalni nivo duga opština i gradova na osnovu ugovorenih zaduženja sada iznosi 59,6 milijardi dinara, dok je godinu dana ranije bio  51,8 milijardi dinara.

Ukupan javni dug Srbije je poslednjeg dana 2025. godine iznosio 39,34 milijarde evra (4.614 milijardi dinara), odnosno 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuju podaci Uprave za javni dug.

Prema podacima Uprave za javni dug, ceo iznos što se tiče lokala otpada na projektne zajmove, a vrednost dospeća glavnice u 2026. godini biće 9,5 milijadi dinara.

Iako udeo duga lokalne samouprave čini svega 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, samo pet jedinica lokalnih samouprava u Srbiji u ukupnom dugu na lokalu učestvuje sa 86,7 odsto.

Sa zaduženjem od 32,84 milijarde dinara, Beograd učestvuje sa 68,5 procenata u ukupnom dugu lokalnih samouprava.

Na drugom mestu po zaduženosti je Novi Sad sa 5,7 milijardi dinara duga, pa AP Vojvodina sa 1,29 milijardi dinara duga.

Sledi Vranje, sa javnim dugom od 1,18 milijardi dinara, pa Kragujevac sa 537,6 miliona dinara.

Sve ostale opštine i gradovi imaju javni dug ispod pola milijarde dinara.

Godinu dana ranije, po izveštaju Uprave za javni dug na dan 31. decembar 2024. godine, Beograd je takođe držao prvo mesto na listi najzaduženijih sa dugom sedam milijardi dinara manjim nego sada (tadašnjih 25,6 milijardi dinara).

Najveći poverilac duga lokalnih samouprava je Evropska investiciona banka (EIB). Reč je o 14,6 milijardi dinara.

Sledi Banka Inteza kojoj se duguje 13,2 milijarde dinara, pa Banka Poštanska štedionica koja potražuje 10,5 milijardi dinara.

Godina pred nama biće godina razrešenja