Kovačević reagovao na ocenu Fiskalnog saveta o nepouzdanosti podataka

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević reagovao je na ocenu Fiskalnog saveta o nepouzdanosti podataka Ankete o radnoj snazi.

„U radnom materijalu Fiskalnog saveta koji je pripremljen za izlaganje na Kopaonik biznis forumu i dostavljen medijima nekoliko dana pre početka Foruma (vrlo simptomatično – dan uoči lokalnih izbora!), navodi se da sve različite analize koje je sprovelo to ‘nezavisno’ telo nedvosmisleno ukazuju da postoje problemi u zvaničnom statističkom praćenju kretanja zaposlenosti, odnosno da Anketa o radnoj snazi još nije pouzdana,“ stoji u saopštenju.

Kao povod za tu tvrdnju, kako kažu, Fiskalni savet navodi nesklad u rastu zaposlenosti i rastu BDP-a, odnosno naplaćenih doprinosa od obaveznog socijalnog osiguranja u periodu 2012–2017, dodajući da ni administrativni podaci o kretanju registrovane zaposlenosti dobijeni iz nezavisnog izvora (CROSO) ne podržavaju rast zaposlenosti izmeren Anketom o radnoj snazi (ARS).

„Prvo, želimo da podsetimo i Fiskalni savet i širu javnost da upravo Republički zavod za statistiku obrađuje podatke iz evidencija Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (SPR), i na bazi toga objavljuje zvanične podatke o registrovanoj zaposlenosti. Dakle, CROSO jeste nezavisan izvor, ali je RZS institucija nadležna za statističku proizvodnju, kako na bazi statističkih istraživanja tako i na bazi administrativnih podataka. Otuda je nelogično da RZS, s jedne strane, proizvodi pouzdane podatke o registrovanoj zaposlenosti, a da s druge strane, lažira podatke o zaposlenosti iz ARS-a, kao što tvrdi Fiskalni savet. Drugo, podsećamo da su sva statistička istraživanja, uključujući i ARS, regulisana striktnim naučnim, međunarodno utvrđenim, statističkim standardima i metodološkim principima, i da sprovođenje tih standarda u RZS-u podleže strogoj kontroli Evropskog zavoda za statistiku, Evrostata i Evropske komisije.

Treće, ovo nije prvi put da  RZS reaguje na iste optužbe Fiskalnog saveta (FS)“, naveli su i dodali da su stručnjaci RZS-a  objavili brojne studije na temu metodoloških promena u statističkom praćenju kretanja zaposlenosti, korelacije između zaposlenosti i BDP-a, odnosno naplaćenih doprinosa od obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na temu konceptualnih razlika između registrovane (CROSO) i anketne zaposlenosti (ARS).

Neke od njih, kako su naveli, su:

– Trends and challenges in Serbian labour market: change in the nature of jobs and labour underutilisation, Miladin Kovačević, Vesna Pantelić i Dragan Aleksić, Ekonomika preduzeća, septembar–oktobar 2017. Autori: Miladin Kovačević, Vesna Pantelić i Dragan Aleksić

– Nisu svi poslovi jednaki: kako ne čitati pogrešno statistiku radne snage u Srbiji, Ekonomika industrije, mart 2016. Autori: Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić.

– Zaposlenost u Srbiji između tražnje za radom i ponude rada, savetovanje Naučnog društva ekonomista Srbije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, decembar 2016.

Autori: Mihail Arandarenko, Miladin Kovačević i Dragan Aleksić

– Da li još uvek ima prostora za sumnju u pozitivna kretanja na tržištu rada?”, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 259. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić

– Aktivna politika zapošljavanja u Srbiji, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 259. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić

– Objašnjenje rasta broja zaposlenih i nezaposlenih, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 258. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić

– Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku povodom pogrešne interpretacije podataka iz Ankete o radnoj snazi od strane Fiskalnog saveta na – Različiti koncepti zaposlenosti – registrovana i anketna zaposlenost

„Budući da je FS do sada dosledno primenjivao isti metod za obmanjivanje javnosti i bacanje sumnje na kvalitet ARS-a – poređenjem neuporedivih podataka o zaposlenosti, uz ignorisanje činjenice da je promenom metodologije Ankete o radnoj snazi (2015. godine) došlo do prekida uporedive serije podataka – još jednom ćemo objasniti podatke iz ARS-a, i dati poređenje formalne zaposlenosti iz ARS-a i registrovane zaposlenosti iz CROSO-a (Tabela 1). Napomena: Iz ovog poređenja je isključena poljoprivredna delatnost, zbog neuporedive definicije formalne zaposlenosti u poljoprivredi prema CROSO-u i ARS-u. ARS, na primer, formalno zaposlenima smatra sve poljoprivrednike koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, bez obzira gde su ih registrovali. Međutim, oni koji su registrovani u Upravi za trezor (najčešće privremeno, zbog dobijanja subvencija) nisu u obavezi da uplaćuju sebi doprinose za socijalno osiguranje, i samim tim se ne moraju naći u evidenciji CROSO-a, što dovodi do razlike u broju zaposlenih poljoprivrednika prema podacima CROSO-a i ARS-a.

Kako bi se, na osnovu ARS-a, uprkos prekidu uporedivosti podataka usled metodoloških promena, došlo do podatka o rastu zaposlenosti u periodu od 2012. do 2016, neophodno je period 2012–2016. podeliti na dva pod-perioda, za koje postoje uporedivi podaci: 2012–2014. (pri čemu se koriste podaci dobijeni prema staroj metodologiji) i 2014 rev.–2016. (pri čemu se koriste podaci dobijeni primenom nove metodologije).

Na osnovu podataka u tabeli možemo zaključiti da rezultati poređenja za period 2012–2016. (kada se izuzme zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima) ukazuju na rast registrovane, odnosno formalne zaposlenosti od približno 100.000 (95.700 prema CROSO-u i 103.000 prema ARS-u). Rast ukupne zaposlenosti, i formalne i neformalne, prema ARS-u je iznosio 352.900 u navedenom periodu, što znači da se većina navedenog rasta zaposlenosti, oko 250.000, odnosi na privremenu i povremenu, obično slabo plaćenu, neformalnu zaposlenost (uključujući kategoriju poljoprivrednika koje ARS broji kao formalno zaposlene iako nemaju socijalno osiguranje). Dakle, u periodu 2012–2016. ukupna zaposlenost je povećana za 13%, pri čemu su formalna i registrovana zaposlenost bez poljoprivrede povećane za 5,5 i 5% respektivno.

Dakle, i sasvim površnom, a kamoli iole stručnom, analizom navedenih podaka (iza kojih RZS čvrsto stoji) možemo zaključiti da oni ukazuju na prekarnu prirodu novozaposlenosti, praćenu niskom produktivnošću i zaradom, koja zbog nedovoljno progresivnih stopa poreza i doprinosa na rad često ostaje u neformalnom sektoru. Od takvog rasta zaposlenosti ne može se, čak ni u teoriji, očekivati da se reflektuje na rast BDP-a i na naplatu doprinosa od obaveznog socijalnog osiguranja.

Dodatno, stručnjaci FS-a bi morali znati da Srbija nije jedina zemlja u kojoj je rast zaposlenosti intenzivniji od rasta BDP-a. Brojne međunarodne studije bave se tom temom pa pozivamo FS da se sledeći put malo dublje pozabavi ovom problematikom, pre nego što neargumentovano optuži RZS za šminkanje statistike zaposlenosti“, kažu i navode:

„Stoga se ovakav javni nastup Fiskalnog saveta može smatrati zlonamernim, sa ciljem urušavanja kredibiliteta jedne profesionalne i nezavisne institucije kakav je Republički zavod za statistiku, o čijem radu dovoljno govore najviše ocene kvaliteta, kako u pogledu objavljenih podataka, tako i u pogledu razvoja i primene evropskih statističkih metoda i prakse, dobijene od Evrostata, Međunarodne organizacije rada (MOR) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji permanentno nadziru rad RZS-a, naročito u domenu statistike zarada i radne snage“.