Srpske vlasti i MOL se dogovorili, ali bez dogovora sa Gaspromom i odobrenja SAD, nema ni prodaje NIS-a

Predstavnici srpskih vlasti juče su obavestili javnost da su uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara između Republike Srbije i MOL-a, što je danas potvrdila i kompanija iz Mađarske. Razloga sa olakšanje nema u potpunosti, jer svaki dogovor ove vrste mora da dobije odobrenje i Rusije i Sjedinjenih Država. Srbija je većinski udeo u NIS-u prodala 2008. godine tako da Rusi sada drže 56,15 odsto ove kompanije. Prema rečima eknomista, ovaj dogovor između MOL-a i Srbije može i da se odbaci, ali i izmeni posle prodaje, ukoliko do nje zaista i dođe.

„Srbija je u ovom procesu „sporedan igrač“ sa potpuno pasivnom ulogom“, objašnjava ekonomista Saša Đogović. Kako naglašava Srbija je sama sebe dovela u tu poziciju da se ne pitamo ni za šta. Prema njegovim rečima, suština celog procesa je na relaciji Rusija–Mađarska, uz obavezno „zeleno svetlo“ i aminovanje Amerikanaca za celu transakciju.

„NIS je tražio je novo produženje roka od 16. juna za rafineriju. Rusi koriste taktiku razvlačenja kako na kraju ne bi ni morali da prodaju svoj udeo.
Ruska strana može potpuno da zanemari dogovore koje je Srbija napravila sa MOL-om jer ih to ne zanima dok su oni većinski vlasnici. Ako Rusi ne završe prodaju, Srbija bi mogla da se suoči sa sankcijama. Takve sankcije bi bile pogubne za našu privredu u trenutnoj geopolitičkoj situaciji“, kaže Đogović.

Kako on vidi trenutnu situaciju, Amerikanci su do sada pokazivali visoku dozu fleksibilnosti, ali smatra da je ta fleksibilnost sada već istrošena.
Jasno je da Amerikanci imaju ozbiljnu nameru da isteraju Ruse iz naftne industrije Srbije.

Postavlja se pitanje da li će im dati još neki veoma kratak rok (možda do kraja juna) ili će „spustiti rampu“, čime bi stavili do znanja da je limit dostignut, pita se naš sagovornik.

Srpske vlasti su objavile da ukoliko Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, država Srbija će kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u od MOL-a, „što će državi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu zemlju“.

Što se rada Rafinerije u Pančevu tiče, mađarska strana se obavezala da će Rafinerija nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, kada je NIS odlično poslovao.

„Upravo ovakav rad Rafinerije, neophodan da zadovolji srpsko tržište naftnih derivata, bio je jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu i ponosna sam što smo uspeli da napravimo veoma važan i koristan dogovor za građane Srbije“, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović.

Članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imaće generalno veća ovlašćenja nego do sada u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Republiku Srbiju. Takav uticaj država Srbija nije imala od 2008. godine, kada je NIS privatizovan, tvrdi ministarka.

Mrtvo slovo

Sporazum koji je Srbija postigla sa MOL-om Đogović opisuje kao „običan papir koji možete baciti u korpu“ ili „mrtvo slovo na papiru“ ukoliko ne dođe do realizacije između Rusa i Mađara.

Kako kaže, taj dogovor ima pravnu težinu i važnost tek nakon što Rusi izađu, MOL postane većinski vlasnik i Amerikanci daju odobrenje. Sa ovim stavom se slaže i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik kompanije AD „Nafta“, koji kaže da i pored toga što je dogovor postignut, niko ne može da garantuje da će MOL i zaista sve poštovati. On naglašava da je to posao u kome se gleda profit, te da vrlo lako može da se desi da Mađari odluče u budućnosti i da smanje proizvodnju u Nisovoj rafineriji. Razlog za to je prost – tržišna utakmica.

Atanacković pojašnjava da se više isplati kupiti jeftinu rusku naftu i kasnije je prodati po određenoj ceni, što je praksa koja se obično primenjuje u MOL-u. S druge strane, u Srbiji se nabavlja nafta koja zavisi od svetskog tržišta i koja ide na preradu u NIS. Proizvod koji se pravi u NIS-u nosiće manji profit u poređenju sa onim koji se pravi u Budimpešti.

Zbog toga Atanacković predviđa da bi vlasnik mogao odlučiti da smanji proizvodnju u Pančevu, jer mu se manje isplati da prerađuje skuplju naftu. S druge strane on upozorava i da u vezi sa dogovorom o pet odsto, nije jasno kolika je to „čvrsta obaveza“, ali da ukoliko dobijemo trećinsko vlasništvo u NIS-u možemo imati više prostora za odlučivanje.

Srpske vlasti nisu u povoljnoj situaciji jer su pod pritiskom dve strane, a nacionalizaciju ne pominju jer bi izgubili političke poene pred izbore zakazane za ovu godinu. Ovdašnje vladajuće partije i ne kriju svoje veze sa Rusijom, što otežava i put Srbije ka Evrospkoj uniji, a komplikuje i odnos sa SAD.

Rat na Bliskom istoku prazni naše pumpe: Šta nas čeka do leta?