EPS ne planira da gradi nuklearne elektrane

Elektroprivreda Srbije (EPS) ne planira da gradi nuklearne elektrane jer su one, po zakonu iz 1989. zabranjene, pa nisu ni predviđene u strateškim dokumentima za razvoj energetike, rekao je izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom u EPS-u Dragan Vlaisavljević.

On je na konferenciji „Trebaju li Srbiji nuklearke“ rekao da EPS može da opstane koristeći domaće resurse, ugalj, vodu i obnovljive izvore za proizvodnju električne energije.

„Potrošnja električne energije bi u narednih 15 godina mogla da se obezbedi gradnjom još jedne ii dve elektrane“, rekao je Vlaisavljević.

Dodao je da će se neki tehnološki zastareli blokovi termoelektrana ugasiti, ali će se taj manjak u proizvodju struje nadomestiti modernizacijom postojećih i izgradnjom novih kapaciteta, kao i da se u Kostolcu već gradi jedan blok.

On je rekao da bi bilo dobro izgraditi elektranu i u Kolubari, a da Naftna industrija Srbije planira gradnju elektrane na gas i EPS gradnju vetroparka naredne godine.

Dodao je da je uz to potrebno povećati stepen iskorišćenosti uglja, a da je „najefikasniji izvor struje, povećanje energetske efikasnosti“.

I da ne postoji zabrana za izgradnju nuklearki (moratorijum) u Srbiji ne postoji stručni kadar koji bi mogao da prati tehnologiju proizvodnje struje i prerade otpada iz nuklearnih elektrana.

„Najviše energije rasipaju zgrade i zbog toga treba podizati njihovu energetsku efikasnost“, rekao je Vlaisavljević i istakao da će zbog korišćenja uglja i emitovanja ugljen-dioksida EPS uložiti 700-800 miliona evra u očuvanje životne sredine i postizanje evropskih standarda.

On je rekao da Srbija još ne učestvuje u trgovini sertifikatima za emisiju ugljen-dioksida, a da bi u slučajaju da ih sada kupuje on bi toni ugljen-dioksida koštao deset evra, što znači da bi EPS dodatno morao da obezbedi 300 miliona evra.

Srbiji bi, kada bi u ovom trenutku odlučila da gradi nuklearnu elektranu, prema njegovim rečima, bilo potrebno 15 godina da realizuje tu investiciju, jer je toliko potrebno i u svetu.

Vlaisavljević je rekao da i evropske zemlje imaju različite stavove o nuklearnim elektranama, pa Francuska planira gašenje po dva scenarija, brzom i sporom, a verovatno i Nemačka odustaje od nuklearne energije, pa će još zadržati elektrane na ugalj, graditi elktranu na gas i povećati korišćenje obnovljivih izvora.

Rukovodilac Centra za energetiku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Ivezić rekao je da do 2030. ne postoji realna opasnost da Srbiji nedostaje električne energije jer je potrošnja niža nego što se očekivalo.

„I da ne postoji zabrana za izgradnju nuklearki (moratorijum) u Srbiji ne postoji stručni kadar koji bi mogao da prati tehnologiju proizvodnje struje i prerade otpada iz nuklearnih elektrana, pa akcenat treba staviti na obnovljive izvore“, rekao je Ivezić.

On je rekao da je izgradnja nuklearne elektrane skupa i naveo da će uzgradnja nuklearne elektrane u Bugarskoj „Belene 2“ koštati oko sedam milijardi evra.

Profesor Mašinskog fakulteta Vladimir Stevanović rekao je da na tom fakultetu postoji samo jedan predmet iz nuklearne energetike, nuklearni reaktor, a da u svetu raste interesovanje za njihovu gradnju.

„Najviše nuklearnih elektrana ima u SAD, njih 100 proizvodi 20 odsto od ukupne električne energije u toj zemlji, u Francuskoj 58 proizvodi 76 odsto struje, a Kina ima 35 i najavila je gradnju još 28 nuklearnih elektrana“, rekao je Stevanović i dodao da nuklearke, kada se posmatra ceo prozvodni proces, emituju daleko manje ugljen-dioksida od elektrana na fosilna goriva.

Predsednik Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije Ilija Plećaš rekao je da Srbija sada nema novac za izgradnju nuklearnih elektrana, ali da je neophodno da i dalje školuje kadrove koji mogu da prate tehnologije jer je „u okruženju 18 takvih elektrana i posledice bilo kakvog poremećaja mogu se i u Srbiji osetiti za dva sata“.

On je istakao da će „zemlje koje ne razmišljaju o nuklearnim elektranama za 200 godina doživeti krah“.