MMF očekuje tri odsto privrednog rasta u Srbiji, ali snažniji zamah zavisi od novih investicija

Srbija je zabeležila usporavanje privrednog rasta tokom prošle godine kada je BDP porastao svega dva odsto, znatno ispod ranijih projekcija, a sličan trend zahvatio je i zemlje Centralne i Istočne Evrope, zaključak je ekonomista na makroekonomskom panelu koji je organizovan uz podršku Vlade Kraljevine Švedske, auditorske kuće KPMG i NALED-a.

„U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo tri odsto rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje. Da bi zadržala rast Srbija mora da dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje. Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima“, istakao je Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji.

U tekućoj godini MMF predviđa stopu rasta od tri odsto, dok su Narodna banka (3,5 odsto) i Ministarstvo finansija nešto optimističniji (3,6 odsto). Do smanjenja MMF-ovih projekcija rasta došlo je usled nešto sporijeg rasta privatne potrošnje, usporavanja realizacije javnih investicija i nižeg priliva stranih investicija, kao i slabijoj eksternoj tražnji na strani izvoza, saopšteno je iz Naleda.

Ratnovski je naveo da je, prema indeksu spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije, Srbija rangirana kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje, naročito u domenu obrazovanja.

„Ekonomski se nalazimo u interesantnom trenutku – digitalizacija se nije završila, a veštačka inteligencija i agenda održivosti pokrenule su „novu industrijsku revoluciju“. Prilagođavanje će biti neminovno kako za kompanije tako i za sve ostale relevantne institucije i banke. Vidim temu održivosti kao preduslov konkurentnosti u svetu ka kome idemo. Potrebno je strukturisati aktivnosti kroz donošenje usmeravajuće regulative. U tom kontekstu, očekuju se izmene Zakona o računovodstvu i preuzimanja regulative koja na nivou EU obavezuje kompanije da izveštavaju o održivosti, što se očekuje da bude preneto i u domaći pravni sistem“, rekao je Uroš Milosavljević, partner KPMG-a.

Posebna pažnja posvećena je padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8 odsto BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra – približno upola manje nego prethodne godine. Kako navode iz Naleda, SDI su do kraja trećeg kvartala 2025. iznosile 3,8 odsto BDP-a (oko 2,5 milijarde evra), što je upola manje nego 2024. Pad je koncentrisan u rudarstvu i građevinarstvu, dok je prerađivačka industrija zabeležila blag rast. Nakon visokih priliva SDI tokom prethodnih godina u odnosu na zemlje centralnoistočne Evrope, Srbija se u 2025. pridružila Mađarskoj i Češkoj kao zemlja sa padom priliva SDI, što ukazuje na potencijalnu ranjivost modela rasta zasnovanog na stranom kapitalu.

Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50 odsto BDP-a, ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko tri odsto BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija.

„Važno je da u Srbiji već godinama imamo poprilično objektivne prognoze. Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje uredbe o maržama. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu trenutno. Monetarnu politiku takođe treba preispitati jer jačanje nacionalne valute nije racionalno“, rekao je Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi.

Na panelu je istaknuto da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza. Kada je u pitanju trgovina sa svetom, tokom 2025. ukupan izvoz porastao je 8,4 odsto, dok je uvoz rastao 7,2 odsto, uz spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra.

„Kao kontinentalna zemlja, Srbija doslovno živi od protočnosti svojih granica – svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je Evropska unija naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva stavljaju pred privredu ozbiljan test izdržljivosti. Zato je presudno da obezbedimo brze i predvidive procedure, ali i snažnu institucionalnu podršku kompanijama, kako bi Srbija iz ovog talasa promena izašla konkurentnija, otpornija i spremna za dugoročnu igru na evropskom tržištu – naveo je Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu NALED-a.

Čeka nas inflatorni šok i nizak privredni uspon: Srpski BDP tek na polovini rasta predviđenog za ovu godinu