Srbija profitirala od odluke američkog Vrhovnog suda protiv Trampa: Padaju carine za našu robu poslatu u SAD

Poslednja odluka Vrhovnog suda SAD kojom je poništen veliki deo carina predsednika Donalda Trampa oslabila je njegovu sposobnost da preti i nameće carine drugim zemljama, ali to neće okončati neizvesnost za trgovinske partnere ili kompanije.

Tramp je odgovorio u roku od nekoliko sati na presudu koju je u petak doneo Vrhovni sud, uvodeći novu carinu od 10 odsto na sav uvoz i naređujući nove trgovinske istrage koje bi mogle dovesti do dodatnih carina za nekoliko meseci.

Insistirao da trgovinski i investicioni sporazumi postignuti sa skoro 20 zemalja – većina sa višim carinama – treba da ostanu netaknuti. Manje od 24 sata kasnije, povećao je stopu nove carine na 15 odsto – maksimalni nivo dozvoljen zakonom. Za Srbiju ovo može biti i olakšavajuća situacija posle carina od 37 odsto koje su zadesile određene industrije, a potom smanjene na 35 odsto.

„Mi jesmo sada u boljem položaju, jedino je pitanje je da li će se odmah primenjivati nove carine i da li će biti na nivou od pre aprila 2025. godine kada je Tramp uveo poslednje carine. Mi smo smanjili izvoz u Ameriku u prošloj godini šest odsto, ali i povećali ukupan izvoz 8,5 odsto u svet. Neke naše povezane firme, neki proizvođači sitnih mašina bili su dobro pozicionirani u SAD, ali su praktično napustili tržište. Sada sa ovim promenama neke stvari bi mogle da se možda srede“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Prerađivački sektor je značajno usporio rast u prvih 11 meseci prošle godine, ostvarivši rast od 1,9 odsto u 2025. godini u poređenju sa 4,6 odsto u istom periodu 2024, delimično i pod uticajem primene novih carinskih stopa SAD-a ka EU, ali i ka Srbiji, podaci su Rajfajzen banke. Kako bankari objašnjavaju, ovo se dešava iako je obim razmene naše zemlje sa SAD-om na dosta niskom nivou i imamo niži priliv stranih direktnih investicija, ali svejedno utiču očigledno na deo industrije.

Do sada je za srpske izvoznike pored carine od 35 odsto važila i tarifa od 50 odsto na proizvode od aluminijuma, čelika i bakra, koja je uvedena po drugom američkom zakonu, a one bi trebalo da ostanu na snazi.

Takođe, iako su nova putnička vozila, auto-delovi i gume iz Srbije izuzete iz „krovnih“ carina, ova dobra su i dalje podložna posebnom oporezivanju prilikom uvoza, u visini od 25 odsto, podseća Nedeljnik.

Za sada su međutim još mnoge nepoznanice vezane za poslednji Trampov potez, novi ukaz podrazumeva carine od 15 odsto u periodu od narednih 150 dana. Ali nije zagarantovano da je ovo kraj, jer ukoliko Trampu to bude odgovaralo, on može da uvede carine na druge načine. Za to vreme neke posledice po ekonomiju SAD mogu postati vidljive, kako nam objašnjavaju ekonomisti.

„Ako Vrhovni sud SAD ne samo da klasifikuje carine kao nezakonite, već i nametne obavezu otplate, to bi predstavljalo ogroman teret za američki budžet. Već veoma visok budžetski deficit mogao bi se povećati i do jednog procentnog poena BDP-a odjednom ako bi se sve carine poništile, u zavisnosti od toga da li bi sve ili samo neke od carina uvedenih u skladu sa Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) bile pogođene i, na kraju, kada bi Vrhovni sud doneo svoju presudu. U najgorem slučaju, očekivali bismo da dolar oslabi i, s obzirom na fiskalni nepovoljan položaj SAD, pritisak na rast prinosa američkih obveznica. Kratkoročna do srednjoročna inflacija bi takođe bila znatno niža ako bi carine bile ukinute. Niže stope inflacije bi učinile svako smanjenje ključnih kamatnih stopa verovatnijim“, kažu ekonomisti Erste banke u svojoj analizi najnovijih Trampovih poteza. Takođe, banka je snizila prognozu za inflaciju SAD ukoliko se ukinu carine.

I Stanić kaže da carine nisu bile usklađene ni sa Međunarodnim trgovinskim pravom ni sa njihovim unutrašnjim pravilima, zaustavili su implementaciju određenih sporazuma koji su dogovoreni.

„Svi sada traže, a i firme će da traže refundaciju sredstava za carine koje su plaćale nelegalno. Trampov argument da će smanjiti deficit robe razmene sa svetom se nije održao, trgovinski deficit je dostigao 1,24 biliona dolara“, kaže naš sagovornik.

Iz Erste banke objašnjavaju šta bi mogli da budu sledeći potezi koji bi mogli da posluže predsedniku SAD kao odskočna daska da ponovo maše carinama po svetu. Prema njihovom objašnjenju ključna su dva zakona – član 301 Zakona o trgovini i član 232 Zakona o proširenju trgovine.

„Član 301 bi se bavio nepravednim trgovinskim politikama ili merama koje ograničavaju spoljnu trgovinu SAD. Ovaj odeljak je već korišćen tokom Trampovog prvog mandata i služio bi za nametanje ciljanih mera (tarifa) protiv određenih zemalja. Prema odeljku 232, Tramp može preduzeti mere ako uvoz ugrozi nacionalnu bezbednost, kao što su kritični lanci vrednosti ili domaća odbrambena industrija. Ovaj odeljak bi stoga bio pogodan za tarife za određene sektore. Ono što oba odeljka imaju zajedničko jeste da istrage koje traju do 9-12 meseci moraju biti sprovedene unapred, a rezultati procenjeni pre nego što se tarife mogu primeniti. Ovo bi značajno usporilo proces uvođenja carina“, kažu bankari koji veruju da bi vlada SAD mogla pronaći načine da nastavi sa nametanjem tarifa na sličan način.

Stanić kaže da se Tramp sada prebacio na Iran, što može jako pogurati cene nafte. Zbog najnovijeg razvoja događaja sa carinama, ali i delom zbog Irana cene nafte su odmah odreagovale danas i korekcija je naviše. Cene nafte su blizu šestomesečnog maksimuma, prema podacima Rojtersa, zbog, kako navode, povećane ekonomske neizvesnosti nakon „najnovijeg američkog carinskog previranja“. Američka sirova nafta WTI porasla je na 66,63 dolara. Rastuća zabrinutost zbog potencijalnog vojnog sukoba između SAD i Irana podigla je cene nafte brent za više od pet odsto prošle nedelje na najviši nivo od jula 2025. godine, na 72,34 dolara, podaci su agencije.

Zbog geopolitike pre nekoliko godina videli smo napade pobunjenih Huta u Crvenom moru što je tada bio uzrok za više cene nafte koje su se smirile posle prestanka napada ovog plemena. U slučaju otvorenog sukoba sa Iranom koji bi skoro sigurno rezultirao naglim skokom cena crnog zlata, u problemu zbog inflacije mogao bi biti ceo svet, a ne samo Sjedinjene Države, na šta Stanić i upozorava kao veliki rizik.

Šta Srbija izvozi u SAD i koje domaće industrije najviše gađaju Trampove carine?