Dinkić: Srpska ekonomija je na raskršću

Srpska ekonomija, suočena već nekoliko godina sa ekonomskom krizom, nalazi se na raskršću, kaže lider Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađan Dinkić.

„Ili podsticati investiranje i razvoj poljoprivrede što donosi privredni rast, ili ćemo od stezanja kaiševa imati recesiju u privredi“, rekao je on studentima Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu.

Dinkić već 13. godinu predaje na tom fakultetu kao gost predavač, saopšteno je iz URS-a. 

Govoreći o aktuelnoj ekonomskoj situaciji on je rekao da skoro nijedna zemlja u svetu od 2008. godine, od kako traje svetska ekonomska kriza, nije pronašla adekvatan način da iz nje izađe i ocenio da su stabilizacioni programi štednje bili pogrešni. 

„Većina zemalja se opredelila za štednju i smanjivanje potrošnje, ali to se pokazalo kao pogrešan koncept, jer je zaustavljena proizvodnja i povećana nezaposlenost“, objasnio je Dinkić i dodao da takve mere u srpskim finansijama u poslednjih nekoliko godina nisu donele smanjivanje deficita budžeta niti su zaustavile rast javnog duga. 

Dinkić smatra da je potrebno prevremeno vraćanje duga poveriocima, a za to razduživanje treba 2,5 milijardi evra. 

„Tako bi se svake godine štedelo na kamatama 500 miliona evra“, rekao je Dinkić i dodao da je potreban zaokret, „jer troškovi otplata kamata na kredite su put u dužničko ropstvo“. 

Lider URS-a je kazao da je svaka štednja uzaludna ukoliko se prevremeno ne otplate preskupi krediti. Kao primer, on je naveo da je „Srbija 2005. godine plaćala kamate godišnje 14,7 milijardi dinara, a 2014. će platiti čak 114 milijardi dinara“. 

Dakle sve što se eventualno uštedi ograničavanjem penzija i ograničavanjem i smanjivanjem plata lekarima, profesorima, to će pojesti troškovi kamata, ako se Srbija ubrzano ne oslobodi skupih kredita, prenosi URS Dinkićeve reči u saopštenju. 

Zato je, kako konstatuje „potrebno da država pronađe povoljan kredit sa kamatnom stopom ne većom od 1 odsto ili da se deo državne imovine proda“. 

„Za Srbiju je ključno i da se u narednom periodu otklone prepreke za nove investicije: ukidanje birokratskih procedura za izdavanje građevinskih dozvola i transfer vlasništva nad zemljištem, izmena Zakona o radu kako bi se stimulisalo zapošljavanje i nastavak modernizacije Poreske uprave“, zaključio je Dinkić.