Moodys smanjio izglede za srpsku ekonomiju: Kritikuju uredbu o maržama, „Mrdićeve“ zakone, političku nestabilnost i manjak EU integracija

Poslednja potvrda kreditnog rejtinga za Srbiju, ali sa lošijim izgledima, može ozbiljno da ograniči i poskupi zaduživanje Srbije na inostranim tržištima, a unutrašnja nestablinost udružena sa lošim političkim odlukama gura državu ka Rusiji i Kini, navela je agencija Mudis (Moody’s) u svom poslednjem izveštaju. Poruka agencije Moody’s je jasna – politička nestabilnost toliko opterećuje zemlju da će biti sve manje investicija spolja, rast privrede će biti manji, a zaduživanje još skuplje i teže nego ranije. Mudis rejtings je prošle nedelje promenio izglede za Srbiju sa pozitivnih na stabilne i potvrdio rejting zemlje na Ba2.

„Naša odluka da promenimo izglede sa pozitivnih u stabilne odražava značajan porast političkih rizika za Srbiju što opterećuje institucionalnu snagu i predstavlja veći nego očekivani udarac izgledima za rast. Iako je intenzitet protesta smanjen poslednjih meseci, očekujemo da će domaće političke tenzije
biti uvećane, posebno oko predstojećih parlamentarnih izbora koji su zakazani za kraj 2027. godine, ali za koje su vlasti naznačile da bi mogli biti održani ranije. Nepredvidivost politike je porasla usred nestabilnijeg domaćeg političkog okruženja, a Evropska unija kritikuje nedostatak transparentnosti i nezavisne kontrole primenjene na nedavno usvojene sudske amandmane kao ozbiljan korak unazad u naporima za pristupanje EU“, stav je agencije. Kako dodaju, rastući geopolitički rizici, o čemu svedoči nedavno uvođenje sankcija SAD nacionalnoj naftnoj kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS), nastaviće da opterećuje kreditni profil Srbije.

Kreditne agencije kao što su S&P, Moody’s i Fitch izdaju svoje procene za ekonomski potencijal zemlje, na osnovu koga se investitori i odlučuju da li će ulagati u Srbiju, a zajmodavci da li će i pod kojim uslovima odobriti zaduživanje. Fitch nije menjao svoju poziciju ka Srbiji. Jedna agencija, S&P, dodelila je kreditni rejting investicionog ranga Srbiji u 2024. godini. Tada je S&P naglasio da bi rejting mogao biti smanjen ako dođe do „usporavanja privrede u ključnim trgovinskim partnerima Srbije u EU, potencijalnih šokova u snabdevanju energijom ili pojačane geopolitičke tenzije koje podrivaju rast zemlje i vrše pritisak na njenu fiskalnu i platnobilansnu poziciju„.

Od oktobra 2024. kada je agencija promenila rejting desile su se sve tri stvari u Srbiji – ključni partneri su usporili, šok zbog NIS-a se odrazio na privredu, a preti nam i nova kriza za koju ne znamo kako će se odraziti na Srbiju, ali neće biti pozitivno. Agencija se nije oglašavala javno više od godinu dana o temi Srbije, ali je imala izveštaj o kreditnoj analizi zemlje u oktobru prošle godine koji nije bio dostupan javnosti. Na pitanje naše redakcije o ovom izveštaju dobili smo odgovor da su neke od tema izveštaja bile sankcije NIS-u i politička nestabilnost. Tako da ne znamo u kojoj meri je zaista došlo, prema mišljenju agencije, do svih onih procesa gorepomenutih koji bi usporili privredu. Takođe, pošto dok4ument nije javan, a prošlo je više od godinu dana od uvećanja rejtinga, postavlja se pitanje zašto su podaci skriveni.

Srbija više upućena na Rusiju i Kinu

Ako protesti destabilizuju situaciju, onda je vlasti u Srbiji svojim potezima cementiraju u ono što se zove izolacija, nepoverenje i skepticizam prema politikama onih koji u vreme eskalacije konflikata misle da mogu i dalje dobro da sarađuju sa svima.

„Štaviše, poslovno okruženje, po našem mišljenju, slabi, a regulatorno okruženje postaje manje predvidljivo za investitore, što se ogleda u nedavnoj politici ograničavanja cenovnih marži u maloprodajnom sektoru. Očekujemo da će prilivi stranih direktnih investicija biti niži nego u poslednjim godinama, što odražava pad novih investicionih upita u 2025. godini i da će ostati osetljivi na političke tenzije. Produženi poremećaj snabdevanja naftom, nagli dalji porast domaćih političkih tenzija ili nove populističke politike koje izazivaju sumnje u posvećenost vlasti tržišnoj ekonomiji mogle bi predstavljati rizike za naše prognoze rasta“, naglašava agencija Mudis.

Agencija je priznala da je pogrešno ranije procenila institucionalnu podršku pristupanju EU te da je proces zastao usred „političkih tenzija i slabe posvećenosti reformi upravljanja“.

„Geopolitički rizik Srbije takođe raste, što će nastaviti da opterećuje poverenje stranih investitora i stabilizaciju izgleda. Po našem mišljenju, prostor za Srbiju da uravnoteži bližu integraciju sa zapadnim ekonomijama, posebno EU, sa značajnim ekonomskim i finansijskim vezama sa Rusijom i Kinom, postaće uži.
Istovremeno, neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU će nastaviti da ometa izglede Srbije za pristupanje EU“, stoji u izveštaju agencije Mudis.

Iz Mudisa očekuju da će se rast realnog BDP-a Srbije oporaviti na 3,3 odsto u 2026. godini, sa privremenim skokom u 2027. godini zbog Expo 2027. Međutim, snizili su procenu srednjoročnog potencijala rasta Srbije na 3,5 odsto, sa četiri odsto, s obzirom na povećanu političku neizvesnost i manje povoljno poslovno okruženje.

Ograničenija javna podrška članstvu u EU u Srbiji u poređenju sa drugim kandidatima za pristupanje u regionu pružiće, po mišljenju agencije, slabiji podsticaj za rešavanje izazovnih reformi upravljanja.

Kao rezultat toga, Srbija zaostaje za manje razvijenim regionalnim zemljama poput Albanije (rejting Ba3 stabilna) i Crne Gore (rejting Ba3 stabilna) na putu pristupanja EU, što će pružiti jače sidro za institucionalne reforme u ovim
zemljama, stava su ekonomisti Mudisa.

Šta znači investicioni rejting za Srbiju – S&P upozorava zbog centralizacije vlasti