Šta znači investicioni rejting za Srbiju – S&P upozorava zbog centralizacije vlasti

Agencija Standard & Poor’s (S&P) dodelila je za sada najniži investicioni rang kada je u pitanju kreditni rejting, čime je Srbija zvanično izašla iz neinvesticionog nivoa što bi trebalo da olakša priliv dodatnih investicija i umanji  troškove zaduživanja, saopštila je agencija kasno u petak. Još dve agencije treba da ocene Srbiju dovoljno da pređe u investicioni rejting – Fitch kod kojih teba da zemlja da napreduje jedan razred, a kod Moody’s dva razreda koja vode do višeg nivoa.

“Nadogradnja odražava poboljšanu ekonomsku otpornost Srbije na šokove zbog jakog makroekonomskog upravljanja, za koje očekujemo da će opstati u narednim godinama. U poređenju sa pre pandemije, realni BDP Srbije je povećan za 18 odsto, devizne rezerve su udvostručene, a bruto dug opšte vlade opao je na  umerenih 48,4 odsto BDP-a. Verujemo da otporna domaća tražnja, akumulirani fiskalni i eksterni baferi i oprezne fiskalne i monetarne politike zasnovane na aranžmanima sa Međunarodnim monetarnmi fondom (MMF) trebal da dozvole Srbiji da obuzda tekuću slabost evrozone i izdržati moguće buduće šokove,” navodi agencija S&P.

Takođe, revidirana je i prognoza rasta na 3,9 odsto za ovu godinu, sa 3,3 odsto u ranijoj projekciji, a razlog je visoka potrošnja i investicije u Expo 2027. Ocene o Srbiji su podržane snažnim rastom zemlje i izgledima za priliv stranih direktnih investicija (SDI), umerenim javnim dugom i kredibilnim okvirom makroekonomske politike.

Ocene su ograničene, međutim, zbog relativno slabog institucionalnog okvira zemlje, relativno niskog BDP-a po po glavi stanovnika, još uvek visokom pozicijom neto spoljnih obaveza i visoke evroizacije privrede.

Rejting bi mogao biti smanjen ako dođe do usporavanja privrede u ključnim trgovinskim partnerima Srbije u EU, potencijalnih šokova u snabdevanju energijom ili pojačane geopolitičke tenzije koje podrivaju rast zemlje i vrše pritisak na njenu fiskalnu i platnobilansnu poziciju.

Prema očekivanjima agencije, neto izvoz će nastaviti da otežava rast, prvenstveno zbog rasta uvoza koji je povezan sa ubrzanim investicionim ciklusom Srbije.

Očekuje se da Srbija ostvari realni rast BDP-a od četiri odsto, u proseku posle 2024. godine zahvaljujući snazi domaće tražnje, oporavku rasta ključnih trgovinskih partnera i zdravoj makroekonomskoj politici.

Međutim, “ranjivosti i dalje mogu nastati zbog spoljnih faktora, na primer moguće dugotrajne ekonomska slabost u EU, posebno Nemačkoj i Italiji, koje apsorbuju oko 65 odsto izvoza Srbije”.

Drugi rizik proizilazi iz velike zavisnosti Srbije od ruskog gasa, koji je u opadanju, kažu iz S&P.

Inflacija zbog suše

I dok inflacija pada, nedavni podaci ukazuju na rastuće troškove usluga, industrijskih dobara i prerađene hrane, doprinoseći izvesnom inflatornom zamahu, pokazuju podaci agencije.

“Pored toga, bazna inflacija raste, što ukazuje na uporna povećanja cena. Predviđamo dodatno uzlazno kretanje ukupne inflacije, posebno pošto je verovatno da će nedavna suša povećati troškove hrane. Shodno tome, očekujemo da će ukupna inflacija u proseku iznositi 4,6 odsto ove godine,” kažu ekonomisti S&P i dodaju da očekuju da će NBS nastaviti oprezno da snižava kamatne stope.

Očekuje se da rezerve ostaju relativno stabilne, podržane kontinuiranim neto prilivom SDI. Međutim, rizici i dalje postoje, “posebno zbog globalnih ekonomskih uslova koji bi mogli uticati na priliv SDI i trgovinu”.

Iz agencije ipak očekuju veće fiskalne deficite zbog značajnih ulaganja vlade u vezi sa Expo 2027 i druge kapitalne izdatke. Srbija izdvaja oko 17,8 milijardi evra, otprilike 25 odsto BDP-a, za ovaj projekat u narednih nekoliko godina, što je podstaklo privremeno zamrzavanje fiskalnih pravila.

Kako navodi S&P, ova sredstva će prvenstveno podržati razvoj infrastrukture, uključujući transport i energiju, kao što su gasne i toplotne mreže.

“Kao rezultat, očekujemo fiskalne deficiti na prosečno 2,4 odsto BDP-a od 2025 do 2027. Vlada raspravlja i o novom nacrtu fiskalne strategije, koja će osim veće potrošnje na infrastrukturu odražavati i potrošnju na odbranu, kao što je kupovina 12 borbenih aviona od Francuske od 2,7 milijardi evra. Uprkos ovim pritiscima, očekujemo da će konzervativno fiskalno upravljanje i snažan rast nominalnog BDP-a zadržati državni dug,” stoji u obrazloženju kreditnog rejtinga.

Agencija navodi i da je MMF je odobrio ažurirani srednjoročni fiskalni put.

Proces pridruživanja Srbije EU ostaće spor i izazovan i u velikoj meri zavisi od poboljšanje odnosa sa Kosovom i spremnost Srbije da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije. Ovi jedinstveni faktori mogli bi dodatno da zakomplikuju put Srbije ka EU integracijama, navode iz S&P.

Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. godine vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) koalicija ostvarila snažnu pobedu, a novoformirana vlada je zadržala kontinuitet politike, fokusirajući se na reforme zasnovane na tekućim programom sa MMF-om.

“Ipak, sve veća centralizacija donošenja odluka u vladi koja se desila u proteklih nekoliko godina moglo bi potkopati dugoročnu predvidljivost politike. Ova sve veća koncentracija moći unutar vlade mogla bi predstavljati rizik za poverenje investitora, jer bi se mogla smanjiti transparentnost i stvaraju neizvesnost u pogledu stabilnosti i doslednosti reformi u godinama koje su pred nama,” stoji u izveštaju S&P za Srbiju.

Srbija dobila viši, investicioni kreditni rejting