Biznis.rs: Cilj urušavanja Apoteke Beograd je preuzimanje lokala na atraktivnim lokacijama

Cilj urušavanja Apoteke Beograd je preuzimanje lokala na atraktivnim lokacijama, smatraju u sindikatu tog preduzeća, piše portal Biznis.rs.

Račun preduzeća Apoteka Beograd u blokadi je u iznosu od 390,5 miliona dinara zbog neizmirenih potraživanja, a prema rečima predsednice sindikata „Opstanak“ Jelene Šikuljak situacija se dodatno pogoršava iz dana u dan – apoteke se zatvaraju, broj zaposlenih je prepolovljen, a dug za zarade dostigao je deset i po plata.

Posebnu zabrinutost sindikat izražava zbog najavljenog procesa koncesije i statusa nepokretnosti,prenosi Beta.

Kako je rekla Šikuljak u razgovoru za Biznis.rs, koncesioni akt još nije izrađen, a dokument na kojem bi trebalo da se zasniva – a koji je ustanova dostavila krajem novembra prošle godine – sadrži netačne podatke.

„U tom dokumentu se, između ostalog, navodi da je imovina Apoteke Beograd na dan 25. novembra 2025. godine svega oko 4,5 miliona dinara, bez pokretne imovine i nepokretnosti, što nije tačno. Imamo ugovore i dokaze da smo određene objekte kupili i platili i da imamo pravo da se uknjižimo kao vlasnici“, navela je Šikuljak.

Dodala je da se tim dokumentom preduzeću umanjuje vrednost.

„Poslali smo urgenciju Sekretarijatu za zdravstvo krajem februara i upozorili da je krivično delo ako se ti podaci koriste za izradu koncesionog akta, kao i da je potrebno uraditi studiju opravdanosti koncesije“, rekla je Šikuljak.

Prema podacima sindikata, sedam objekata i jedna nedovršena poslovna zgrada kupljeni su sredstvima ustanove, odnosno iz njenog suficita dok je poslovala pozitivno.

„Na papiru danas nijedan nije naš. U istoriji katastra nema podataka o našem vlasništvu – kao da je neko to obrisao“, tvrdi Šikuljak.

Kako je mobjasnila, Apotekarska ustanova Beograd je gradila i kupovala lokale za svoj rad. Neki su građeni osamdesetih, a neki devedesetih godina prošlog veka. Osnivačka prava nad Apotekom Beograd preneta su sa Republike Srbije na Grad Beograd 2006. godine.

„Kupovina lokala je uglavnom išla preko firme Medifarm. Za neke objekte je poslat zahtev za upis u katastar nepokretnosti kao vlasnik, međutim kada smo preko advokata zatražili istoriju podataka o istim navodno nema podataka o vlasništvu, osim da su gradski ili državni. Sada smo u postupku traženja ugovora o kupovini, kako bismo vratili svoje lokale“, rekla je Šikuljak.

Sindikat je angažovao advokate i za sada su prikupljeni papiri koji potvrđuju da su određene nekretnine u vlasništvu Apoteke Beograd, i to za apoteku „Mostar“ u Resavskoj i laboratorije Žarkovo i Lipov lad.

„Lokali za koje nemamo papire još uvek su ’Matej Ivanović’ u Knez Mihailovoj, ’Mladen Stojanović’ u Kralja Petra, ’Prvi maj’ u Kralja Milana i ’20. oktobar’ u Surčinu, dok je lokal u Braće Puhalović ostavljen testamentom vlasnika“, rekla je Šikuljak.

Navela je da je Apoteka Beograd još 2015. godine od tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog tražila odobrenje da poslovnu zgradu u Ljermontovoj završi sama od svog novca ili uz pomoć Grada, ali odgovor nisu dobili, pa se tu i stalo.

„U pitanju je zgrada Košum, koja je nedovršena i u koju je prvobitno bilo planirano da pređu galenske laboratorije i naše službe administracije. Imali smo dozvolu da se upišemo kao vlasnici, ali se sve – ne znamo kako – magično preknjižilo na Grad. Znamo da je ta zgrada naša, ali u istoriji katastra toga nema“, kazala je Šikuljak.

Istakla je da se u pitanje dovodi i ustavnost odluke Grada Beograda o osnivanju Apoteke Beograd, koja je bez naknade preuzela zaposlene i svu imovinu državne apotekarske ustanove, jer se u osnivačkom aktu ne navodi saglasnost Republike.

„Ovim aktom uopšte nisu precizirani uslovi i obaveze osnivača, odnosno zaposlenih, već je ta odluka fakat, a na osnovu nje je sve preknjiženo na Grad. Sve ovo ćemo poslati na ocenu relevantnim sudovima“, najavila je Šikuljak.

Apoteka Beograd sada ima oizmeđu 350 i 370 zaposlenih, dok ih je pre početka krize bilo oko 800. Radnicima se duguje deset i po plata, zatvoreno je 62 objekta, dok aktivno radi 45 apoteka, i to ne u svim opštinama.

Problema ima i u snabdevanju. Iako je, kako je rekla Šikuljak, stigla manja količina robe, apoteke još uvek nemaju antibiotike, antihipertenzive i lekove za dijabetes, odnosno sve one grupe lekova koje pacijenti najviše traže.

Zbog svega toga sagovornica portala Biznis.rs smatra da problemi u poslovanju nisu stvarni razlozi za urušavanje ove ustanove i da je krajnji cilj preuzimanje lokala na atraktivnim lokacijama.

„Verujem da će pojedini prostori biti prenamenjeni, pa ćemo umesto apoteka dobiti kafiće ili pekare. Nema smisla gasiti ustanovu zbog 400 miliona dinara blokade i ako postoji mogućnost reprograma duga“, kazala je Šikuljak.

Poskupljenje lekova, nepoznata sudbina zaposlenih: Šta može doneti koncesija za Apoteku Beograd