Poskupljenje lekova, nepoznata sudbina zaposlenih: Šta može doneti koncesija za Apoteku Beograd

Zaposlene apotekarske ustanove Apoteka “Beograd” od januara 2026. godine mogu da sačekaju neoverene zdravstvene knjižice, platu verovatno neće ni imati, ali to i nije neko iznenađenje jer je nemaju već punih osam meseci. Prošle godine, sudeći prema finansijskim izveštajima Apoteke su imale dug prema dobavljačima u iznosu od 1,9 milijardi dinara, dok su izdaci za nefinansijsku imovinu iznosili 3,5 milijardi dinara. Sada, sudeći prema najavama, Apoteke čeka koncesija. Postavlja se pitanje ima li leka za Apoteku Beograd i da li je koncesija prihvatljivo rešenje.

Prvu apoteku u Srbiji otvorio je magistar farmacije Matej Ivanović u Beogradu 30. Aprila 1830. godine. Apoteka iz koje su se lekovima snabdevali stanovnici Beograda, ali i cele Srbije, nalazila se preko puta Saborne crkve u tadašnjoj Dubrovačkoj ulici a sada ulici kralja Petra.

Apoteka je kasnije više puta menjala ime, vlasnika i lokaciju, da bi po završetku Drugog svetskog rata postala društvena svojina u okviru novoformiranog Apotekarskog preduzeća Beograd. Godine 1964. preseljena je u Knez Mihailovu ulicu br. 27, gde se i danas nalazi.

Do 2007. godine osnivač Apoteke Beograd bila je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prelaze na Skupštinu grada Beograda, kada je i promenjen naziv ustanove u Apoteka Beograd.

Apotekarska ustanova Apoteka “Beograd” je u Agenciji za privredne registre upisana kao zdravstvena ustanova u javnoj svojini, što je, ispostavlja se baš sada, bitno za koncesiju. Datum osnivanja ove zdravstvene ustanove je 29.11.2006. godine, a osnivač ustanove je Grad Beograd. Šifra delatnosti upisana je trgovina na malo farmaceutskim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama- apotekama. 

Apoteka Beograd ima 117 ogranaka širom zemlje, stoji u registru APR-a.

Situacija na terenu je malo drugačija, jer su se u međuvremenu mnoge od njih zatvorile i prema tvrdnjama zaposlenih sada se može izbrojati 65 apoteka sa oko 400 zaposlenih zaključno sa oktobrom 2025. godine. Od tada do danas možda su i još neke zatvorene, a razlog za to je nešto što godinama muči apoteke. Iako je radila i tokom bombardovanja, snabedevala čitavu Srbiju, onkološke pacijente, pravila lekove i imala supstance koje nijedna privatna apoteka nije imala, Apoteka “Beograd” došla je do stanja da će najverovatnije započeti proces koncesije.

Šta je koncesija?

Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama u članu 10, navodi se da je koncesija  zapravo javno-privatno partnerstvo u kojem je javnim ugovorom uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa koje javni partner ustupa privatnom partneru. To obavlja na određeno vreme, pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane privatnog, odnosno javnog partnera, pri čemu privatni partner snosi rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije.

U narednom članu ovog zakona navodi se da se koncesija može dati radi komercijalnog korišćenja prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, a naročito u oblasti (između ostalih) i zdravstva.

Zašto je do ovoga došlo?

Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević pre samo nekoliko dana najavio je da Apoteka “Beograd” neće biti privatizovana, već „da će ući u koncesiju sa privatnim partnerom“.

Nakon mnogo meseci nije nađeno rešenje za Apoteke. Iako je bilo predlagano na sednicama Skupštine Grada da opozicija nađe rešenje ili preuzme njeno rukovođenje, do sada nije bilo rešenja. 

Jedna od zaposlenih u Apoteci i članica jednog od sindikata, Jelena Šikuljak kazala je za Novu ekonomiju da počeci problema sa poslovanjem dolaze od 2013. Godine.

“Ranije dok su direktori birani na konkursu, uglavnom iz redova Apoteka Beograd, mi smo stvarali suficite. Taj novac smo ulagali u kupovinu lokala, za opremanje laboratorija, kupovinu mašina i tako dalje. Od momenta kada su počeli da dolaze politički postavljeni direktori, naročito oni koji nisu farmaceuti, počeli su problemi”, rekla je Šikuljak.

Kako je kazala, problemi počinju i od kad su 2015. godine počele da se primenjuju centralizovane javne nabavke. 

To znači da sama Apoteka nije mogla da naručuje šta joj je potrebno direktno već se nabavke sprovode preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Ovaj način nabavljanja dobara vrši se, kako je kaže Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija, kako bi se kroz nabavku veće količine dobara ili usluga stvorile povoljnije cene, ali i da bi se ostvarila administrativna efikasnost.

„Na primer, naručilac (u ovom slučaju RFZO) sprovodi postupak nabavke za više manjih naručilaca (u ovom slučaju su to apoteke) kako one ne bi sprovodile pojedinačne nabavke. RFZo kao telo za centralizovane javne nabavke na taj način omogućava naručiocima koji su korisnici centralizacije da zaključe ugovore na osnovu tog okvirnog sporazuma ali pod uslovima koji su prethodno dogovoreni u centralizovanom postupku javne nabavke koju je sproveo RFZO“, objašnjava on.

S druge strane, kako navodi, centralizacija nabavki nosi i brojne rizike, kao što su monopolizacija tržišta i udruživanje ponuđača, što u krajnjoj meri ishoduje zatvaranjem tržišta i većim nabavnim cenama od onih po kojima dobra ili usluge nabavljaju naručioci u sopstvenim postupcima.

„Kod centralizovanih javnih nabavki je ideja da se objedine potrebe više pojedinačnih naručilaca i da se ostvari neka efikasnost- administrativna ili troškovna. Pitanje je da li se to u praksi i događa“, dodaje Đorđević.

Bivša direktorka poslovala sa firmom u kojoj joj radi sin

Predsednica sindikata Opstanak Apoteka Beograd Jelena Šikuljak je navela da je u vreme kada su se dogodile i pojedince sporne nabavke i kada je počeo da se primenjuje sistem centralizovanih nabavki, kao vršilac dužnosti direktora Apoteka postavljena Jasminka Bjeletić, koja je od 2015. godine do 2016. bila na čelu ove ustanove, a da je Apoteka od suficita od 10 milijardi dinara došla do deficita. 

“Došli smo do toga da smo u minusu. U godinama kada je vladao virus korona, bili smo 800 miliona u minusu. Nama nije jasno i dalje kako je to moguće, kada su ljudi kupovali lekove i kada smo najviše radili. Znači, nenamenski su se trošila sredstva”, rekla je Šikuljak.

A da je nenamenski trošeno i da su sklapani ugovori o dobavljanju lekova van propisa, tvrdila je i Agencija za sprečavanje korupcije.

(Tadašnja) Agencija za borbu protiv korupcije je 2017. godine donela rešenje kojim je utvrdila da je Jasminka Bjeletić postupila suprotno zakonu jer je, dok je bila vršilac dužnosti direktora Apoteke “Beograd” zaključivala ugovore sa “Velexfarm”-om u kojem je bio zaposlen njen sin.

Ona je zaključivala kupoprodajne ugovore, a o svemu tome, odnosno o sukobu interesa koji je postojao nije obavestila tadašnju Agenciju za borbu protiv korupcije.

Tako je Agencija izrekla meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije direktora Apoteke “Beograd”.

„Koncesija nije rešenje, radimo u javnom interesu“

Ukoliko sada ovu zdravstvenu ustanovu preuzme privatno lice, prema rečima Jelene Šukiljak, to više neće biti svojina u javnom vlasništvu.

“Nećemo više imati mrežu, sve lekove koji su potrebni, a one koji dođu ne možete obavezati na tako nešto. Koristiće naše resurse za koje smo iz naših sredstava izdvajali”, rekla je ona.

Sa sruge strane, kako kaže, tu su i same cene proizvoda. 

Neki od lekova koji se mogu naći u privatnim apotekama koštaju i do šest puta više nego u Apoteci Beograd. 

“Mi sada ne branimo plate, radni staž, radna mesta, niti bilo šta, mi ovime branimo javni interes, koncesija ne dolazi u obzir”, izričita je ona.

Da cene proizvoda neće biti iste, kao i da je pitanje šta će pisati u ugovoru o koncesiji, saglasan je i konsultant za strane investicije Milan Kovačević.

“Sve zavisi pod kakvim uslovima bi to bilo. Prvo što se tiče farmacije i maloprodaje lekova, tu bi trebalo paziti jer i već sada imamo previše koncentracije, imamo i previše prodajnih mesta, i to povećava cenu lekova. Trebalo bi težiti da postoji neka konkurencija, da postoje neki podsticaji da se bolje usluži mušterija i dobije lek po nižoj ceni”, kaže Kovačević.

Kako je rekao, ako bi se ušlo u koncesiju, onda bi onaj ko će platiti da dobije koncesiju, on će dobiti novac, a Apoteka Beograd u ovom slučaju više neće imati kontrolu dan onim kako će raditi apoteke.

Kovačević ističe da je “drugačija priča” kada je reč o koncesiji ali prilikom ulaganja. 

“Ovo o čemu sada pričamo je reč o trgovini. Nijedan originalni lek, kolko ja znam, u Srbiji, nije pronađen i registrovan. Nego imamo uglavnom uvoz lekova i kupovinu od ponuđača. Tu je reč o posredovanju, u logistici i snabdevanju lekova”, rekao je on.

Dodao je da je mišljenja da bi bilo bolje vratiti sistem na staro, odnosno ne davati Apoteku pod koncesiju već, “popraviti” postojeće stanje. 

“Što znači, da postoji neki grosista (trgovac koji kupuje i prodaje robu), neko ko od proizvođača dobija lekove, ko ih na najjeftiniji način uzima, možda ima i neko skladište, i da ih na najjeftiniji način distribuira drugim apotekarima, tako da učinimo korist za one koji koriste lekove sa jedne strane, a sa druge strane da unapredimo poslovanje”, ističe.

Podseća da se u poslednje vreme stalno pojavljuju neki individualni interesi, kao i da pojedinci koji samo u svoju korist žele da urade nešto.

“Ne znam kako su uopšte dozvolili da u ovakvo stanje dođe Apoteka, zašto neko nije ko se u to dobro razume analizirao, šta čini da oni imaju veće troškove nego prihode. I tada je trebao naći način gde će se okrenuti situacija, da oni budu i profitabilni i da posluže svrsi. Ali za tu svrhu moram da priznam da bi kod nas mnoge propise trebalo menjati”, podsetio je.

Novac dolazio, ali i odlazio na četbota

Nova ekonomija postavila je pitanja Gradu Beogradu i predsedniku Skupštine Grada Nikoli Nikodijeviću da li je razmatrana još neka opcija ili model sem koncesije,  zbog čega su Apoteke imale gubitke godinama, zbog čega Apoteka i dalje funckioniše prema sistemu centralnih javnih nabavki iako je najavljeno da će taj metod prestati još letos. Na ova ali i pitanja da li se zna ko je potencijalni koncesionar, iz Grada nismo dobili odgovor.

Sagovornica Nove ekonomije, Jelena Šikuljak kazala je da misli da su izgubili dostojanstvo, i da institucije ne reaguju na njihov problem, i da niko ne staje u njihovu zaštitu.

“Posle toliko godina, kada smo imali i civilno ratno dežurstvo za vreme bombardovanja, imali smo i situacije kada se desila poplava u Obrenovcu, početkom 2000-ih godina smo platili raseljenim licima lekove, mnogo puta smo otpisivali dugove da više ne znamo ni kome. Dok smo mi imali novac, mi smo i Gradu Beogradu davali, i Fondu, a njih je sada kada je zbog njihovog lošeg upralvjanja došlo do ove situacije, baš briga”, dodala je ona. 

Grad Beograd je, doturano novac nekoliko puta, to tvrde zvaničnici ali se to moglo videti i iz finansijskih izveštaja Apoteka.

Novac je išao i na tendere i marketing koji u tom trenutku nije bio važniji od plata, tvrde zaposleni. Tako je, prema rečima Šikuljak, potpisano u toku 2023. I 2024. Godine nekoliko ugovora među kojima je i onaj za nabavku i stvaranje četbota na sajtu Apoteka Beograd. 

Plate su u tom trenutku takođe kasnile, kao i sada. 

Dok čekaju na odluku, ali i plate,  „oko je bačeno“ na Phoenix Pharma kao potencijalnog partnera za koncesiju, tvrdi sagovornica.

U sastavu Phoenix-a posluju „El Pharma“, „INO-Pharm“ i Benu apoteke.

Šta pokazuju finansijski izveštaji?

Iz finansijskih izveštaja može se videti da su na kraju 2024, godine obaveze prema dobavljačima Apoteka “Beograd” bili 1,9 milijardi dinara.

Takođe, prihodi i primanja od nefinansijske imovine prošle godine iznosili su 2,16 milijardi dinara, ali i da su Apoteke imale donacije i pomoć odnosno trasfere od drugih nivoa vlasti u iznosu od 250 miliona dinara.

Primanja od prodaje zaliha iznosile su 1,3 milijarde dinara, dok su tekući rashodi i izdaci za nefinansijsku imovinu iznosili 3,5 milijardi dinara.

Od 2019. pa  sve do 2023. Godine, analiza finansijskih izveštaja pokazuje da su prihodi Apoteke Beograd u ovom periodu opali za više od deset odsto, da su ih ukupni rashodi svake godine premašivali, ali i da se ovaj budžetski deficit (odnosno razlika između rashoda i prihoda) – konstantno smanjuje. 

Istovremeno, nivo ukupnog dugovanja je stabilan ili u blagom padu, a potraživanje same Apoteke prema drugim organizacijama mere se u stotinama miliona dinara. 

Apoteka je, sudeći prema finansijskim izveštajima koje je Nova ekonomija dobila pravnim putem, samo dva puta za pet godina dobila novac iz Republičkog budžeta: 2021. godine u iznosu od 4,7 miliona dinara i u 2023. godini 123,2 miliona dinara, koji je, ispostaviće se, bio namenjen za jednokratnu pomoć zaposlenima.

U toku 2023. godine, Apoteka Beograd je imala prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine u iznosu od 4,8 milijardi dinara, dok su njeni izdaci kao i prethodnih godina bili viši – preko pet milijardi dinara.

Zbog toga je ova ustanova bila u „minusu“ od 248,8 miliona dinara, a neplaćeni dugovi prema dobavljačima iznosili su 1,02 milijarde dinara – skoro 200 miliona manje nego lane. 

Od tog iznosa, dug za lekove i pomagala bio je 692,9 miliona dinara.

Pre dve godine Apoteka je imala dug za energente u iznosu od 10,4 miliona dinara, od čega za daljinsko grejanje 2,09 miliona, NIS-u je bila dužna 1,04 miliona, a Elektroprivredi skoro 7,3 miliona.

Sa druge strane, Apoteka Beograd od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) 2023. godine potraživala čak 382,2 miliona dinara. Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika im je dugovao 1,4 miliona dinara, a ostala potraživanja su dostizala 100 miliona dinara.

Ukupna nenaplaćena potraživanja bila su 484,5 miliona za 2023. godinu, i bila su za 250 miliona manja nego prethodne, 2022. Godine.

Sindikat „Opstanak“ Apoteke Beograd: Ne znamo da li se javio koncesionar