Blokada Ormuza ne poskupljuje samo naftu: Kakve cene potrošačima tek slede?

Dobre vesti o ovogodišenjem odličnom rodu kafe u Brazilu, najvećem proizvođaču i izvozniku ovog useva, signalizirali su da bi cena crnog napitka, posle više godina rasta, mogla barem kratkoročno da se stabilizuje.

Nakon prošle godine, koja je za cenu zelene kafe i kakaovca bila rekordna i zbog loših meteoroloških uslova i zvog planetarnog trgovinskog sukoba, nije nastupio period smirivanja geopolitičkih tenzija. Naprotiv. Iako je na globalne cene trebalo da utiče i rast izvoza iz Vijetnama, navećeg proizvođača „robuste“ na svetu, prognoza stanja na tržištu već za narednu sezonu postaje veoma nezahvalno, zbog dugoročnih posledica na lance snabdevanja sukoba na Bliskom istoku.

Na cenu bilo kog artikla ne utiče „samo“ cena njegove proizvodnje, već i svih inputa neophodnih za njegovo pravljenje (od struje, đubriva za zemljište, do goriva za poljoprivrednu mehanizaciju) i cene transporta kojim dolaze do krajnjih potrošača, a koje su prema World Container Index-u ponovo počele da rastu od početka marta. A špedicija, naročito prekomorska, zavisi od cena osiguranja i reosiguranja (koje tradicionalno rastu u vreme sukoba), premija koje treba isplatititi posadi što posluje u ratnoj zoni, vremenskog trajanje transporta (ako se izbegavaju nebezbedne rute)… Sve ove komponente trenutno inflaciju „guraju“ naviše.

Efektivna blokada Ormuskog moreuza, započeta ovog proleća, i dalje je u toku. Dok su svetskim mediji javnost uglavnom obaveštavali da je blokada loša vest za svetsku ekonomiju jer oko 20 odsto svetske nafte prolazi kroz ovaj pomorski tesnac, manji broj njih je govorilo o tome zašto je ovo „usko grlo“ još važno za potrošače.

Primera radi, skoro polovina svog sumpora koji se transportuje brodovima takođe prolazi kroz Ormuz, upozorava Svetski ekonomski forum. Ovaj nemetal je ključna komponenta za pravljenje sumporne kiseline, neophodne za proizvodnju fosfatnih đubriva. Kina je zbog ove situacije zabranila izvoz sumporne kiseline, što je „pomoglo“ da ova sirovina poskupi za oko 70 odsto od početka krize u Persijskom zalivu.

Zapravo, velike količine (Ujedinjene nacije procenjuju čak trećina) svih svetskih đubriva takođe nastaju u Zalivu. Pošto je saobraćaj u Ormuzu zatvoren za sve brodove, stručnjaci upozoravaju da će aktuelna poljoprivredna sezona biti ugrožena u praktično svakoj državi koja nema sopstvenu proizvodnju mineralnih đubriva. Prirodni gas čini od 70 do 80 odsto ukupnih troškova proizvodnje azotnih đubriva, čije se možda svetski najvažnije izvorište takođe nalazi sa pogrešne strane pomorske blokade.

Pošto đubriva imaju manju vrednost od nafte i gasa, javnost je po pravilu manje zabrinuta ako se kontinuirana trgovina ovim sirovinama naruši. Ali, eksperti upozoravaju da će aktuelna kriza po posledicama biti uporediva sa nestašicama đubriva iz 2022. godine, izazvane početkom rata u Ukrajini – uz ocenu da ona ovaj put neće biti ograničena samo na Evropu.

Tom prilikom, cene ovog inputa su rasle i do 50 odsto, poljoprivrednici su odgovorili smanjenjem njegove upotrebe, što je bio uvod u slabiji rod celokupnog agrara i – posledično – rast inflacije.

Agrosmart javlja da u pojedinim delovima Evrope i Južne Amerike proizvođači već najavljuju smanjenje upotrebe azotnih đubriva za 15 do 25 odsto kako bi ograničili troškove proizvodnje, a da slabija prihrana može da smanji prinose između 10 i 30 procenata, zavisno od zemljišta i vremenskih uslova.

Svi navedeni problemi ne mogu da se saniraju kratkoročno ili, bolje rečeno, neće biti rešeni ove godine. Poljoprivrednici obično naručuju đubrivo u martu da bi ga primenili u aprilu ili maju. Prolećna setva na celoj severnoj hemisferi će trpeti posledice, ukazuje Carnegie Endowment for International Peace. Dok potrošači „udar na džep“ skoro instant osete u slučaju poskupljenja nafte i drugih tečnih goriva, posledice koje dolaze iz sektora poljoprivrede i transporta se osećaju kasnije, ali dugoročnije.

Njima su izloženiji proizvodi koji dolaze sa drugih kontinenata i za koje nema supstituta. Potpredsednik Italijanskog komiteta za kafu Mišel Moncini je nedavno izjavio da su tenzije na glavnim pomorskim pravcima ka Evropi produžile vreme transporta i uvećale logističke troškove, što onemogućava dolazak izdašne berbe u Brazilu i Vijetnamu do nama najbližih tržišta.

Kada je reč o transportu i pržene i nepržene kafe, on je danas „mnogo skuplji i nestabilniji“, uz rizik dodatnog pogoršanja.

„Odgovor kompanija za sada je diverzifikacija luka, prevoznika i logističkih čvorišta, uz nastojanje da se poveća fleksibilnost lanca snabdevanja, što donosi veću složenost upravljanja i potrebu za strukturisanijim planiranjem nego ranije“, kazao je Moncini za specijalizovani portal Supply Chain ​​Italy.

Svetski integrisani lanci snabdevanja znače da se poremećaj iz jednog sektora brzo preliva u sve druge, a kafa je možda bolje nego bilo koja druga svakodnevna namirnica, pokazatelj koliko su savremena tržišta osetljiva. Šoljica kafe tako, umesto jutarnjeg rituala, (p)ostaje najvidljiviji pokazatelj globalizovane trgovine, hiljadama kilometara daleko od mesta gde se ona proizvodi.