Cene hrane u Srbiji prva briga zbog rata u Iranu: Najveća zebnja da nafte uopšte neće biti

Cene nafte danas su vrtoglavo skočile. Od jutros barel sirove nafte išao je i do 120 dolara, a pre samo dve nedelje prodavao se za 60 dolara. Tokom dana se cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka. Zabrinutost da će sukob duže trajati počinje da raste, pa smo od operacije koja treba da potraje „četiri nedelje“, prema rečima predsednika SAD Donalda Trampa, došli do eskalacije sukoba koji preti da napravi redove na benzinskim pumpama širom sveta. Za Srbiju koja je u trostrukom naftnom obruču – zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije, prekida dotoka ruske nafte Janafom i Družbom i sada ratom na Bliskom Istoku – situacija će biti mnogo teža. Cene hrane će se, kao i na početku rata u Ukrajini, vratiti na nivoe koje ni državna ograničenja neće moći da izbalansiraju.

„Država je sada ograničila cene veoma značajno, ali je to trenutno potpuno na teret naftnog sektora. Pitanje je koliko će to ograničenje moći da traje, jer duže trajanje može da ugrozi snabdevenost, što nikome nije cilj. Ne možemo ignorisati kretanja na međunarodnom tržištu. Možemo ublažiti početni šok na nekoliko dana, ali država mora brzo da reaguje kako bi uspostavila tržišnu ravnotežu“, kaže predsednik Udruženja naftnih kompanije Srbije Tomislav Mićović.

Kako bi se obuzdala inflacija i pomoglo privredi i građanima, država planira promenu regulative. Trenutno postoji zakonsko ograničenje da se akciza smanji maksimalno 20 odsto. Vlada treba da izađe i sa dodatnim rešenjima kako bi mogla efikasnije da interveniše na tržištu, poruke su onih sa vlasti.

Kako naš sagovornik objašnjava, imamo lokalni poremećaj – to je status NIS-a koji je nerešen. Postoji regionalni poremećaj jer je prestala doprema sirove nafte rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, koje su bile izvori za nas, a sada rade isključivo za svoja tržišta. Sve se stvorilo u jednom trenutku: lokalna, regionalna i globalna kriza više ne dolaze jedna za drugom, već se dešavaju istovremeno, čime se njihovi efekti multipliciraju, kaže Mićović. Kako napominje cene goriva su nenormalno reagovale, pa su tako dobili potvrdu da su na pumpama u Nemačkoj danas otišle na dva evra za litar.

Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji zbog zavisnosti od uvoza i vlasničke strukture NIS-a. Domaće rezerve su trošene tokom perioda neizvesnosti oko licenci, a operativni pritisak je konstantan jer se pitanje nastavka licence mora rešiti do 20. u mesecu. Dodatni strateški rizik predstavlja krajnji rok za promenu vlasničkog udela ruskih partnera. Kako Mićović objašnjava, iako je Srbija trošila zalihe krajem prošle godine zbog prestanka rada rafinerije u Pančevu, država je „obnovila zalihe“.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da situacija nije jednostavna, ali da će država uraditi sve da zaštiti građane. Ona je naglasila da je Vlada Srbije to uspela i 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini da obuzda cene, a da su konkretno cene goriva u Srbiji najniže u regionu.

„Ne znam odakle računica da nam je gorivo najjeftinije u regionu, ako je na pumpama dizel u Bosni jeftiniji za 40 do 50 dinara. Država može da smanji akcize za 20 odsto, kao što je bio slučaj 2008. godine. Čak i tada, država neće biti na gubitku jer ide 20 odsto PDV-a na ukupnu visoku cenu. U julu 2008. godine nafta je bila 147 dolara, a gorivo kod nas 90 dinara. Sada je cena na 200 dinara, a još uvek nismo stigli do te dolarske cene iz 2008. Očigledno je da cena kod nas raste u dinarima bez obzira na cenu u dolarima“, kaže Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD.

Ono što je ministarka energetike zaboravila da pomene, jer možda nije njeno polje delatnosti, jesu cene hrane koje su rasle posle 2022. najviše u celoj Evropi, a da je inflacija dostigla dvocifrene brojeve.

Poljoprivredni sektor će osetiti izvanredno veliki trošak jer se svako poskupljenje dizela direktno preliva na troškove obrade i transporta hrane. Budući da je hrana u Srbiji već dostigla visok nivo cena, dodatni rast energenata će učiniti da proizvođači neće moći da pokriju bazične troškove proizvodnje bez poskupljenja.

U transportnom sektoru, rast cena goriva deluje kao katalizator opšte inflacije. Bankarski sektor opravdano upozorava da će energetska kriza najviše pogoditi potrošače, jer je kupovna moć u Srbiji već iscrpljena prethodnim talasima poskupljenja, a transportni troškovi se ugrađuju u svaku finalnu cenu proizvoda.

„Štaviše, glavni proizvođači nafte planiraju da smanje proizvodnju kako se skladišta pune, a Ormuski moreuz ostaje zatvoren. Takav razvoj događaja će ostaviti traga na inflaciji, barem kratkoročno. Cene benzina su već porasle tokom prošle nedelje. Posmatranje nedavnih dešavanja u fjučers cenama robe poput pšenice ili kukuruza sugeriše oštrije povećanje poslednjih dana. Povišene cene robe tokom dužeg perioda će na kraju dovesti i do rasta cena hrane. Poljoprivreda ostaje sektor sa visokom potrošnjom energije, a visoke cene nafte i prirodnog gasa povećaće troškove đubrenja i transporta, što će dovesti do sekundarnih efekata“, mišljenje je ekonomista Erste grupe.

Ne samo da se strahuje od cena, ono što provejava je zebnja da će zaista zbog prekida i proizvodnje i tranisporta doći i do nestašica. Atanacković kaže da nas čeka problem sa rastom cena svega, a da je hrana već ionako skupa. On takođe dovodi u pitanje da li smo uspeli da obnovimo zalihe posle prestanka dopremanja preko Janafa.

„Mnogi pričaju da bi maksimalna cena od 147 dolara po barelu mogla opet biti dosegnuta, pa čak i prestignuta. Ako se ne bude moglo prolaziti Ormuskim moreuzom, oni koji proizvode naftu moraće da prestanu sa proizvodnjom jer nemaju gde sa njom. Oni koji imaju mogućnost daljeg transporta, poput Rusije, profitiraće i prodavaće naftu punom snagom. Evropa će se pokajati. Mi smo računali da ćemo od MOL-a povući određene količine, ali oni već više od mesec dana ne dobijaju rusku naftu. Hrvati neće da prihvate da prevoze rusku naftu Janafom. Sa njima smo i mi u problematičnoj situaciji“, kaže Atanacković.

Narodna banka Srbije se za sada nije oglašavala o situaciji sa cenama i gorivom. Zacrtani cilj od 3±1,5 odsto sada deluje neostvarivo. Vrlo je moguće da će iz ove institucije savetovati stanovništvo ponovo da „štede ako imaju odakle“, kao što je to učinila i nakon početka rata u Ukrajini.

„Projekcije Narodne banke Srbije o inflaciji u planiranom koridoru deluju preoptimistično i zanemaruju realnost na terenu. Uvek treba s rezervom uzeti izjave političara jer oni imaju potrebe da nešto prikažu na određeni način“, poručuje Atanacković.

Investiciona banka Goldman Saks izašla je sa procenom koja ne obećava – da će nafta dostići, ali i možda i prestići 140 dolara po barelu, a ukoliko se prerada zaustavi u zemljama Zaliva može se očekivati da crno zlato ode na preko 150 dolara po barelu.

Zbog rata na Bliskom istoku cene nafte skočile na blizu 120 dolara po barelu, pa ubrzo pale

.