Nova ekonomija otkriva: Četiri „beogradska“ Bodet sata u EU koštaju 7.155 evra – Beograd ih platio 42.000 evra

Beogradski sat ponovo je pušten u rad. Nakon skoro dve nedelje agonije oko pokvarenih mehanizama, gradska vlast saopštila je šta je bio uzrok kvara. Radnici Javnog komunalnog preduzeća Gradska čistoća oprali su šmrkom sat pod visokim pritiskom nakon što je postavljen, usled čega je udar vode kroz otvor za kondenzaciju doveo do oštećenja mehanizma sata.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić kazao je da su novi mehanizmi stigli od proizvođača Bodet u toku jučerašnjeg dana, da su montirani noćas i da sat sada pravilno funkcioniše.

„Načinjena šteta će biti naplaćena od JKP Gradska čistoća koje je štetu i načinilo“, naglasio je Stojčić.

Pogledaj galeriju

Izvor: Beoinfo

Pogledaj galeriju

Mehanizmi su ponovo postavljeni, gradski urbanista objavio je i prepisku sa renomiranim proizvođačem Bodet, ali je u prethodnim izjavama otkrio da su samo mehanizmi plaćeni pet miliona dinara odnosno nešto više od 40.000 evra.

Zbog čega su mehanizmi ovoliko plaćeni, nismo dobili odgovore na pitanja, ali smo saznali za koliko se novca ista četiri mehanizma mogu kupiti u inostranstvu.

Četiri mehanizma koštaju 7.155 evra

Naime, u tehničkoj dokumentaciji koja je dostupna u okviru javne nabavke za  Beogradski sat, navode se detaljne karakteristike mehanizma koji je trebalo da bude nabavljen i postavljen.

U dokumentu se navode detaljne karakteristike matičnog sata i mehanizma unutar njega koji dobijaju tačno vreme od matičnog sata.

„Kao matični sat koristi se model Nanotime Afnor ili odgovarajuće, čija je namena sinhronizacija satova koristeći Afnor ili Irig B ili odgovarajuće kodirano vreme. Sam matični sat sinhronizovati na tačno vreme koristeći GPS antenu. Na ovaj način obezbediti da sva četiri sata imaju istovetno vreme. Matični sat treba automatski da vrši prebacivanje sa letnjeg na zimsko računanje vremena“, navodi se u dokumentaciji.

Dodaje se i sa koliko volti se napaja matični sat, ali i stepen mehaničke zaštite.

Sam satni mehanizam je detaljno opisan. Konstrukcija sata je, dodaje se, polikarbonatno staklo „otporno na vandalizam“.

U dokumentaciji se navode i sledeće karakteristike: Okvir sata-sivi aluminijum (u skladu sa standardom RAL 9006), vodootporan, indeks zaštite minimum IP65, polikarbonatno staklo IK10 ili odgovarajuće, udaljenost čitljivosti je minimum 80 metara.

Kao tip satnog mehanizma navodi se Profil 780 (za svaki pojedinačni sat koji se nalazi na svakoj od stranica sata, a broj kazaljki dve, dok je osvetljenje LED belom bojom iz unutrašnjosti sata.

Istu ovu specifikaciju poslali smo distributeru Bodet satova u jednoj od zemalja Evropske unije koji nam je poslao ponudu za specifikaciju identičnu onoj iz tenderskih uslova i ona za sva četiri sata iznosi 7.155 evra bez PDV-a i GPS antene.

Sa GPS antenom cena iznosi 7.410 evra bez PDV-a.

Jedan mehanizam marke Bodet Profil 780 košta samo 1.788 evra po komadu bez PDV-a.

Ukoliko se uporedi cena mehanizama koja nam je dostavljena i ona koja je prema rečima glavnog urbaniste plaćena, prostom računicom se može utvrditi da su četiri mehanizma u Srbiji plaćena po skoro šest puta većoj ceni.

Razlog za to možda i postoji, ali objašnjenje nismo dobili iz kompanije koja je i zvanični distributer Bodet satova u Srbiji, a koja je inače i dobila posao naručen od strane Grada Beograda.

Kako su naveli u mejlu od pre dva dana, firma je bila angažovana na otklanjanju kvara na satu, pa zbog toga nisu u mogućnosti da nam daju detaljan odgovor na pitanja u traženom roku.

U mejlu su naveli i da će odgovor poslati u roku od nedelju dana.

Šestostruku razliku u ceni satova, odnosno nekih 35.000 evra razlike, u maloj meri mogu smanjiti cena transporta i carine satova i njihove ugradnje, a tu su i drugačije kazaljke i cifrarnik (tabla sa brojevima) u odnosu na standardne, tako da će biti zanimljivo videti šta je od ovih i eventualno nekih drugih troškova uticalo na finalnu cenu mehanizama od preko 42.000 evra i koliko je šta od toga uticalo.

Nova ekonomija prva je otkrila koliko je Grad beograd dao novca za Beogradski sat. Prema prvobitnom ugovoru koji je dostupan na Portalu javni nabavki za  nabavku sata, izradu, montažu i puštanje u rad trebalo je da bude dato 12 miliona dinara sa PDV-om (odnosno 10 miliona bez PDV-a).

Međutim, nabavka je poništena jer je, kako je rekao gradonačelnik Aleksandar Šapić, postojao problem sa livnicom koja je  trebalo da napravi stub na kome sat stoji. Tako je raspisana nova nabavka i posao je dodeljen dvema firmama za 100.000 dinara manje.

U međuvremenu, gradski urbanista je obelodanio da su samo mehanizmi satova plaćeni 5.000.000 dinara, od kojih su se dva, od ukupno četiri, odmah pokvarila. Gradski urbanista je zatim rekao da to „nije neuobičajeno“, ocenivši da, po njemu, i „kad kupite nov automobil, dešava se da nešto ne funkcioniše, pa ga vratite prodavcu“.

Tender za sat ipak bio namešten: Firma koja je postavila Beogradski sat distributer francuskog Bodet-a