Herbicid Glifosav, Foto: Nova Ekonomija
Nedugo nakon što je kompanija Monsanto sedamdesetih godina razvila herbicid glifosat, on je postao jedan od najrasprostranjenijih poljoprivrednih proizvoda, ali su ubrzo počele i da ga prate dileme oko štetnosti. Sudski procesi u Sjedinjenim Državama dodatno su produbili kontroverzu. Broj ljudi koji su koristili herbicide na bazi glifosata, a koji su podneli tužbe tvrdeći da su oboleli od non-Hočkin limfoma nakon dugotrajnog izlaganja do sada je narastao na 170.000. U nekoliko ključnih slučajeva porote su presudile u korist tužilaca i zaključile da kompanija nije adekvatno upozorila korisnike na moguće rizike. Presude su rezultirale ogromnim odštetama, a Bajer koji je 2018. kupio Monsanto, pristao je na nagodbe vredne više od deset milijardi dolara kako bi rešio veliki broj tužbi. I još uvek ih plaća jer se slučajevi umnožavaju.
A zašto je situacija ovako polarizovana oko ovog preparata? Velikim delom je to zbog toga što nauka ne može da se usaglasi oko toga da li je ovaj preparat zaista toliko štetan i bitka se bije već više decenija. U tom procesu ljudi dobijaju oprečne informacije koje uzrokuju potpunu konfuziju, dok se kompanije bogate na prodaji. Nije ovo prvi put da se naučni svet sukobljava mišljenjima u vezi neke supstance, ali su ljudi u svetu itekako postali svesni toga da korporacije i proizvođači manipulišu i iskorišćavaju naučni sektor da bi podigli svoj profit.
U Srbiji je ovaj problem još gori jer kao i za sve ostalo, vidljivo je odsustvo kontrole i kada je upotreba glifosata u pitanju, nedostaje znanja i obuke, a otpad od ovog preparata koji se slobodno baca i spaljuje dodatno kontaminira okolinu.
Poljoprivrednik iz Južnog Banata deli svoja iskustva o tome kako hemikalije poput totalnih herbicida u koje spada i glifosat više ne daju željene rezultate, dok istovremeno zagađuju okolinu.
„Džabe sam bacio hemiju. Katastrofa, a trava je opet izašla. Mi imamo i više trave od kada se koriste ti Totali i ta hemija. Ja verujem da to ostaje i u zemljištu. Uz neke veće kiše, Total se spusti pa nam zatruje i tu našu biljku, da li kukuruz, suncokret ili prolećnice“, kaže Darko Grbić, poljoprivrednik iz Vršca, pominjući robnu marku preparata koji sadrži glifosat.
Dodatan razlog za sumnju dolazi od istorije nekorektnog ponašanja kompanije Monsanto koja je pored glifosata razvila i program genetski modifikovanih useva otpornih na njegovo dejstvo. Kada su devedesetih godina uvedeni takozvani „Roundup Ready“ usevi (Roundup je Monsantova robna marka glifosata u SAD), poljoprivrednici su prvi put mogli da prskaju čitava polja herbicidom koji uništava korov, ali ne i gajene biljke. Sistem je bio izuzetno profitabilan, ali je ujedno stvorio i snažnu ekonomsku zavisnost između proizvođača semena, hemikalija i farmera. Tokom godina Monsanto je agresivno branio ovaj poslovni model koji mu je donosio zarade od više desetina milijardi dolara. Kompanija je pokretala sudske postupke protiv farmera za koje je sumnjala da ponovo koriste patentirano seme bez dozvole, insistirajući na strogom poštovanju intelektualne svojine. Kritičari su tvrdili da takav sistem praktično vezuje poljoprivrednike za jednog proizvođača semena i herbicida, čime se koncentracija moći u poljoprivrednom sektoru dodatno povećava.
Interni dokumenti kompanije Monsanto su otkrili niz manipulacija kojima je kompanija uticala na javnost i naučnu literaturu. Među objavljenim materijalima nalazili su se interni mejlovi koji ukazuju na to da su zaposleni u Monsantu učestvovali u pisanju naučnih radova koji su kasnije objavljivani pod imenima akademskih istraživača. Dokumenti su takođe pokazali da je kompanija razvijala sofisticirane PR strategije usmerene na diskreditovanje naučnika i novinara koji su kritikovali glifosat. Interni planovi podrazumevali su praćenje javnih istupa kritičara, organizovanje kampanja koje bi osporavale njihove nalaze i aktivno oblikovanje javne debate o bezbednosti herbicida. Iako kompanija tvrdi da je takva komunikacija standardna praksa u korporativnom svetu, kritičari smatraju da je reč o pokušaju sistematskog uticaja na nauku i regulatorne procese, kaže Konstantin Ilijević, docent na Hemijskom fakultetu.
On upozorava na opasnost od ambalaže koja se ne odlaže propisno, već se često pali u domaćinstvima.
„Problem nam je prazna ambalaža. Mi nemamo po selima kontejnere gde bismo mogli da odložimo. To je plastika, ona tinja, to smrdi… to je katastrofa. Ta ambalaža kad upalite, gori kao benzin. To je zapaljiva, kontrolisana supstanca… od nje mogu da se prave eksplozivne naprave.“
Po rečima profesorke fizičke hemije i ishrane, dr Svetlane Stanišić, Međunarodna agencija za istraživanje raka konstatovala je da glifosat može da uzrokuje rak, odnosno da je kancerogen.
„Svrstali su ga u verovatno kancerogenog za ljude, što je kategorija 2a. Studija iz 2019. godine je potvrdila da se visoka izloženost glifosatu može povezati sa non-hočkinovim limfomom i da povećava rizik od ovog limfoma za 40 odsto, što nije malo. Postoje indicije da je endokrini disruptor, što znači da utiče na hormonski balans u telu. Takođe, najverovatnije utiče na sastav mikroflore, preko čega može uticati na metaboličke bolesti i gojaznost“, objašnjava Stanišić.
Ovo potvrđuje i još jedan hamičar, Konstantin Ilijević, docent na Hemijskom fakultetu u Beogradu, koji objašnjava da epidemiološke studije koje su pratile ljude do sada nisu uspele nedvosmisleno dokazati da ustaljena primena izaziva kancer, zbog čega regulatorne agencije poput američke EPA i evropske EFSA nisu uvrstile glifosat u kancerogene agense. On takođe naglašava i da je za temeljnu procenu svih štetnih dejstava potrebno uložiti ogromna sredstva, vreme i resurse.
„Postoji nekoliko mogućnosti zašto studije sa ljudima nisu uspele da pruže jače dokaze da je glifosat kancerogen. Jedna je da količine kojima smo izloženi stvarno nisu dovoljne da izazovu štetan efekat, ali se ne može isključiti ni mogućnost da nam mehanizam štetnog delovanja ovog preparata nije dovoljno poznat i da će buduća istraživanja otkriti nove veze koje trenutno izmiču našoj spoznaji. Viši organizmi poput ljudi i životinja ne poseduju biohemijsku reakciju koju glifosat inhibira kod biljaka (zbog čega je ujedno i smrtonosan za najveći broj biljaka), ali to ne važi za mikroorganizme koji žive u našem stomaku koji su presudni za naše sveukupno zdravlje“, kaže Ilijević.
Poljoprivrednik Grbić izražava sumnju u bezbednost proizvoda koji prolaze kroz višestruka prskanja pre žetve.
„Radio sam taj glifosat, prskam peti put i gledam onaj suncokret… nemoguće je da u toj semenki, tom plodu, nije ostalo ništa od tih pet tretmana. Kod nas se zejtin ne koristi u kući apsolutno, samo svinjska mast. Ta hemija, to nam je zlo“, kaže Grbić.
Pitanje kako smanjiti izloženost glifosatu i drugim herbicidima postaje sve važnije, posebno u zemljama sa intenzivnom poljoprivredom, objašnjava Ilijević.
„Iako se većina ljudi sa ovim supstancama susreće u veoma malim koncentracijama kroz hranu ili vodu, najveći rizik imaju poljoprivrednici i radnici koji direktno rukuju pesticidima. Stručnjaci zato naglašavaju da se potencijalni zdravstveni uticaji mogu značajno smanjiti pre svega pravilnim rukovanjem i strožom kontrolom upotrebe. U praksi, to podrazumeva korišćenje zaštitne opreme prilikom prskanja, kao i poštovanje preporučenih doza i vremenskih razmaka između tretmana i berbe. Važno je i izbegavanje prskanja po vetrovitom vremenu jer tada kapljice mogu da se prenesu na susedne parcele, vodotokove ili naseljena područja“, kaže Ilijević.
Pravila za korišćenje ovog preparata su u Evropskoj uniji stroža nego u Srbiji, time se bolje i kontroliše upotreba. Kako nam objašnjava poljoprivrednik, često se dešava da naiđe na kanale sa vodom koji su puni ambalaža od iskorišćenog preparata koji se u Srbiji prodaje i pod nazivom Glifosav.
„U Hrvatskoj mora da dobijete dozvolu od države da možete da kupite. Obuka traje dugo, mora da se plati dozvola… sve što kupite ima tačno mesto za odlaganje. Kod nas, ja nazovem zadrugu: ‘Imate 20 litara?’, idem, uzimam kanister i radim. Kod nas je nekontrolisanost hemije na zavidnom nivou. Pojavili su se Rusi sa totalom koji je dva puta jači… onaj koji ‘obriše’ bez problema. A državu? Kakvi, koga briga? Mi kao država nećemo da se suprotstavljamo ni Bajeru, ni Rusima, ni Kinezima“, kaže Grbić.
Razgovori sa svim našim sagovornicima u vezi ove teme oslikavaju duboku zabrinutost zbog ekološke neodgovornosti, zagađenja vode i odsustva državne regulative u oblasti poljoprivredne hemije u Srbiji.
„Mi uspešno prepisujemo evropske zakone, ali nam primena kaska. Što bismo rekli: evropski zakoni, ali turska primena. Poljoprivrednici su često nedovoljno edukovani i ne obraćaju se stručnim službama. Kod nas je ovo u slobodnoj prodaji, kao da nije otrov“, kaže Stanišić.
Sa njom se slaže i Ilijević sa Hemijskog fakulteta koji kaže da takvi (kontrolisani) sistemi omogućavaju bolji nadzor i smanjuju verovatnoću nepravilne upotrebe.
„Pored toga, redovno testiranje ostataka pesticida u hrani, vodi i zemljištu omogućava da se potencijalni problemi otkriju na vreme. Najbezbedniji pesticid će uvek biti onaj koji je ostao neiskorišćen. Stručnjaci sve više ukazuju na značaj integrisane zaštite bilja, pristupa koji kombinuje hemijske, mehaničke i biološke metode suzbijanja korova. Rotacija useva, obrada zemljišta, korišćenje pokrovnih biljaka i precizna poljoprivreda mogu značajno smanjiti potrebu za herbicidima“, kaže Ilijević.
Inspekcije u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja zadužene su da kontrolišu kvalitet hrane (voće, povrće, prehrambene proizvode, meso, piće) koja se prodaje u Srbiji ili uvozi u zemlju. Tužan podatak je da se skoro svakog meseca hrana proizvedena u Srbiji vraća sa granica EU, upravo zbog prevelike količine štetnih materija. Tu je vrlo jasno da niti inspekcije, niti ministarstva rade ono za šta su plaćeni, a to je zaštita zdravlja građana.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2025. godine iznosila je 124.089 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS). RZS je počeo od nedavno da objavljuje i zarade prema decilima ...
Dok broj stanovnika Srbije opada, broj građana koji odlaze u zemlje Evropske unije raste, pa se za 11 godina gotovo udvostručio i njihov procenat u populaciji Srbije. Najviše ljud...
Priče i analize alternativna goriva
Cementna industrija učestvuje sa čak osam odsto u globalnim emisijama ugljen-dioksida, što je čini jednom od privrednih delatnosti sa značajnim uticajem na klimatske promene. Budući da je cement neizostavan ...
Press akademija Priče i analize deca
Ne brinite za pospanost i slabiji apetit, dobro je dok pije tečnosti – kazao je pedijatar Mileni Čalić. Delovalo je da je njen jednoipogodišnji sin Kosta zakačio grip. Ali Mileni je bilo čudno to što je mali...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
