Tramp traži novi pravni osnov za kaznene carine drugim zemljama

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa pokrenula je niz istraga protiv važnih ekonomskih partnera kako bi našla novi pravni osnov za uvođenje kaznenih carina, nakon što je američki Vrhovni sud ranije Trampovo pozivanje na vanrednu ekonomsku situaciju proglasio nezakonitim.

Istraga će pored Evropske unije, obuhvatiti i Švajcarsku, Norvešku, Kinu, Japan, Meksiko, Tajvan, Indiju i druge zemlje u Aziji, ali ne i Kanadu, prenele su agencije.

Poverenik američke administracije za trgovinu Džejmison Grir rekao je da se istraga odnosi na deo Trgovinskog zakona SAD iz 1974. godine i da postoji sumnja da su mnoge zemlje izgradile prevelike proizvodne kapacitete koji nisu utemeljeni u domaćoj ili globalnoj tražnji i koji idu na štetu SAD.

To, prema oceni SAD, može da izvitoperi pravednu tržišnu utakmicu. SAD su zakon iz 1974. godine u prošlosti već koristile, na primer prilikom uvođenja posebnih carina Kini.

Uz to, biće istražena i sumnja na eksploataciju dečjeg i robovskog rada, i ta istraga obuhvatiće više od 60 zemalja, piše Beta.

U zvaničnim dokumentima SAD mnogim zemljama prebacuju da poseduje takve strukturne viškove kapaciteta, i to pre svega u proizvodnji aluminijuma, baterija, elektronike, mašina, poluprovodnika, plovila, solarnih ćelija i čelika.

To su sektori u kojima, prema proceni zvaničnika u Vašingtonu, trpe proizvodni kapaciteti SAD.

U okviru istrage od maja će biti sprovedena i javna saslušanja, a biće konsultovane i vlade zemalja koje su u pitanju.

Istrage se smatraju prvim Trampovim korakom u želji da ponovo uvede visoke carine brojnim zemljama.

Vrhovni sud SAD poništio je 20. februara odluku kojom je Tramp početkom 2025. godine uveo visoke carine mnogim zemljama sveta, uz obrazloženje da je pozivanjem na zakon o nacionalnoj vanrednoj situaciji prekoračio predsednička ovlašćenja.

Tramp je istog dana najavio da uvodi dodatne carine od deset odsto na uvoz iz celog sveta, a samo dan kasnije je to povećao na 15 odsto, i to izvršnom uredbom kojom je zaobišao Kongres. Ipak, carine za sada nije povećao na 15 odsto.

Posle odluke Vrhovnog suda, američki predsednik je svoju novu odluku zasnovao na paragrafu 122 Trgovinskog zakona iz 1974. godine koji mu omogućava da pod određenim okolnostima do 150 dana bez odluke Kongresa uvede carine na robu iz uvoza.

Tih 150 dana ističe 24. jula, a za duže zadržavanje viših carina potreban mu je pristanak Kongresa.

Iran zabranio izvoz hrane