Projektanti Nacionalnog stadiona predlagali da on bude na Adi Huji, nema garancija da će Surčin biti ekonomski održiv

Španska firma „Fenvik Iribaren arhitekts“, koja je dizajnirala Nacionalni stadion, u studiji izvodljivosti za njegovu izgradnju nije predlagala da se on gradi u Surčinu (koji je na kraju izabran za mesto budućeg stadiona), jer su ocenili da je ta lokacija daleko od grada, da bi on bez dodatnih sadržaja mogao da bude prazan 336 dana godišnje, a da čak i ako se u neposrednoj blizini izgradi tržni centar – nije sigurno da će biti posećen.

Nedeljnik Radar, citirajući studiju izvodljivosti, navodi da su „Fenvik Ibaren“ kao jedinu pozitivnu stvar za gradnju u Surčinu prepoznali da je tamo „zemljište jeftinije i pogodno za gradnju“. Sa druge strane, naglasili su da bi izgradnja prateće infrastrukture bilo skuplje, a da bi njegova ekonomska održivost zbog udaljenosti bilo upitno.

To se može zaključiti iz izveštaja španskih projektanata Alehandre i Marka Fenvika, predstavnika Fenvik Iribaren arhitektsa, od 12. oktobra 2017. godine, poznatih po projektovanju tri od osam stadiona u Kataru za Svetsko prvenstvo 2022.

Izveštaj je pisan nakon njihove posete Beogradu, do koje je došlo 18. i 19. septembra 2017. godine, dodaje Radar.

Lokaciju koji je ta arhitektonska kuća predlagala na osnovu dostupnosti, urbanističkih uslova i potencijalne posećenosti jeste Ada Huja, što zbog blizine reke koja bi privlačila ljude i kad se ne održavaju utakmice, što zbog blizine centra grada, ali i razvoja samog naselja.

Istu lokaciju predlagala je i Skupština grada Beograda, očigledno bez uspeha

Naveli su da je to područje uz reku veoma privlačno, da reka ima poseban karakter i „čini lokaciju uzbudljivijom nego kada je objekat smešten u centru ili van grada“.

„Voda omogućava refleksiju stadiona, a postoji i mogućnost dolaska čamcima ili brodovima direktno do stadiona. Lokacija uz reku bi privlačila ljude i van dana utakmica, a dobar urbanistički plan mogao bi da učini ovo mesto važnim centrom za rekreaciju i društveni život građana Beograda… Za svaki grad, a posebno kada je u pitanju Dunav, voda daje novu dimenziju gradskom pejzažu. Gradovi poput Pariza ili Londona ne bi bili isti bez Sene ili Temze, dok Amsterdam i Venecija ne bi bili toliko posećeni bez svojih kanala. U vodi postoji nešto izuzetno privlačno“, zaključuju stručnjaci.

Konačna odluka o izgradnji stadiona u Surčinu doneta je ipak u okviru šireg plana razvoja kompleksa za specijalizovanu izložbu EXPO 2027. Za lokaciju u surčinu, „Fenvik Ibaren“ kaže: 

„Stadion nikada neće biti ekonomski održiv ako se oslanja samo na prihode od tih utakmica, jer će se koristiti samo 30 dana godišnje za velike nacionalne sportske događaje, što znači da će stadion i prateći prostori biti prazni 336 dana u godini. Moderni stadioni moraju da identifikuju druge načine za generisanje prihoda na dnevnoj bazi“.

Takođe su istakli da je urbana lokacija na Adi Huji mnogo efikasnija za postizanje ekonomske održivosti, koja je bila najvažniji faktor koji je predlagao Fudbalski savez Srbije.

Nacionalni stadion u Surčinu planiran je sa kapacitetom od oko 52.000 mesta i biće deo infrastrukturnog projekta koji obuhvata saobraćajnice i prateće objekte.

Kamen-temeljac položen je u maju 2024. godine, a završetak radova najavljen je za 2026.

Troškovi izgradnje stadiona i prateće infrastrukture predmet su različitih procena. Prema navodima iz studija i zvaničnih saopštenja, investiciona vrednost stadiona procenjena je na oko 392 miliona evra, dok u tu sumu ne ulaze troškovi infrastrukture oko kompleksa EXPO.

Projekat Nacionalnog stadiona deo je priprema Srbije za međunarodnu izložbu EXPO 2027, koja će biti održana u Beogradu.