Foto: Nova ekonomijaProsečna neto zarada u Srbiji u decembru 2025. godine iznosila je 124.089 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS). RZS je počeo od nedavno da objavljuje i zarade prema decilima zaposlenih, odnosno da u 10 decila svrstava neto plate. Tako podeljeni u deset kategorija, vidi se da plata radnika u Srbiji izgleda nešto drugačije na papiru nego od onoga što uglavnom mogu da čuju.
Prosečna neto zarada za čitavu 2025. godinu iznosila je 109.925 dinara, dok je medijalna neto zarada za decembar 2025. iznosila 90.819 dinara što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Kada je u pitanju pomenuta podela na decile (svi radnici u Srbiji razvrstani u deset grupa (decila) po visini zarada sa jednakim brojem radnika u svakoj grupi), u decembru 2025. godine neto zaradu do 63.483 dinara (što znači da je bilo i onih koji imaju manju platu od te) primali su zaposleni u prvom decilu. Zaposleni u drugom decilu primili su platu do 68.755 dinara, a u trećem do 72.120 dinara.
Oni koji su se našli u četvrtom decilu i primali platu do 80.317 dinara, ponovo nisu dostigli medijalnu ni prosečnu.
Iznosi predstavljaju visinu zarade preko koje se prelazi u naredni decilSnimak ekrana / RZS
Gledajući podelu, dolazi se do zaključka da su tek oni koji su u osmom, devetom i desetom decilu primili platu koja je jednaka ili viša od prosečne – jednaku ili višu od 124.089 dinara.
Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) navodi da upravo decembarska prosečna zarada predstavlja loš pokazatelj blagostanja građana iz najmanje dva razloga.
„Prvi je to što se u decembru tipično isplaćuju bonusi za prethodnu godinu, poput 13. zarade, novogodišnjih bonusa, različitih nagrada povezanih sa poslovanjem preduzeća i slično. Dakle, decembarska zarada najviša je ne samo u toku cele godine, već je tipično i nekoliko procenata viša u odnosu na januar naredne godine“, navodi on.
Drugi razlog za to je što prosečna zarada nije najbolji samostalni pokazatelj blagostanja zaposlenih.
„Prosečna neto zarada u decembru 2025. bila je 124.089 dinara, a medijalna 90.819, što znači da je tipična zarada zaposlenih u Srbiji mnogo niža od one kojom vlast maše. Kada se pogleda raspodela zarada po decilima, može se zaključiti da do te prosečne zarade od 124.089 dinara dobacuje tek oko četvrtine zaposlenih, dok više od polovine zarađuje manje od pomenutih 90.819 dinara“, kaže Medić za Novu ekonomiju.
Na pitanje šta nam statistika govori o životnom standardu i nejednakosti među stanovništvom, kaže da je pitanje koliki udeo zaposlenih je u stanju da pokrije troškove prosečne potrošačke korpe.
Prema poslednjim objavljenim podacima za avgust 2025. godine, imajući u vidu da inflacija do tada nije bila velika, može se zaključiti da prosečnu korpu ne može da pokrije čak 65 odsto zaposlenih, dok najslabije plaćenih 30 odsto zaposlenih tipično pokriva minimalnu potrošačku korpu ili tek do 20 odsto više od nje, ističe Medić.
„Kratkoročno bolji položaj zaposlenih koji su „na minimalcu“ ili blizu njega vidljiv je u mesecima korekcije minimalne zarade, međutim, inflacija taj efekat relativno brzo istopi, naročito početkom godine kada se prilagođavaju mnoge cene, pa i cene javnih usluga. Podsetiću da zvanična potrošačka korpa nije mera pristojnog života. Minimalna korpa praktično meri održavanje života i radne sposobnosti, dok prosečna više pokazuje kako domaćinstva troše u skučenim uslovima nego nešto što bi bio stvarno pristojan život“, kaže on.
Iako u određenoj meri uključuje i osnovne troškove stanovanja, rekreacije i obrazovanja, ti troškovi deluju potcenjeno, naročito za život u gradovima, tvrdi Medić.
„Posebno je problematično to što, osim elemenata komfora poput zimovanja, letovanja i dečjih ekskurzija, na odgovarajući način ne uključuje iznenadne zdravstvene i druge neplanirane troškove. Prema podacima za 2024. godinu, čak 34 odsto stanovništva imalo bi problem da se suoči sa iznenadnim troškom od 26.500 dinara. U 2025, pa i u 2026. godini, nemamo preterano veliki razlog da verujemo da je situacija značajno bolja. Uostalom, prema podacima SILC-a (Survey on Income and Living Conditions), 20 odsto građana Srbije nalazi se u riziku od siromaštva“, navodi on.
Infografika napravljena uz pomoć veštačke inteligencije
Ekonomista Dragovan Milićević podseća u kojoj je poziciji Srbija naspram drugih zemalja Evrope kada je u pitanju raspoloživa potrošnja. Prema podacima Eurostata iz 2022. i 2023. godine, stanovnici Srbije koji se nalaze u prvom decilu (664 hiljade stanovnika) u proseku godišnje po glavi imaju raspoloživo 2.000 evra, što je najmanje u analiziranim zemljama Evrope.
Najniži slojevi stanovništva sa aspekta prihoda su Srbija, Crna Gora i Turska, s tim što Turska nije predmet poređenja iz razloga veličine uzorka u odnosu na broj stanovnika i broja stanovnika cele zemlje.
„Šta se može zaključiti iz analize decline raspodele dohotka: Srbija je uz Crnu Goru najsiromašnija država Evrope. Rumunija je blizu, ali je u nekim segmentima značajno iznad Srbije. Puni smisao računice je odnos jedan odsto najbogatijih stanovnika (64.412) koji imaju 2,4 milijarde evra raspoloživog ekvivalentnog dohotka i ostalih 99 odsto stanovnika (6.574.788) koji prisvajaju 35,7 milijardi“, kaže Milićević.
Naglašava da, kada bi se izvršila ravnomerna raspodela, 99 odsto stanovnika ima 5.429 evra godišnji dohodak, dok jedan odsto stanovnika ima 36.185 ekvivalentnog dohotka po stanovniku.
„Drugim rečima jedan odsto stanovnika Srbije ima sedam puta veći dohodak od ostalih 99 odsto gledano po glavi uslovnog dohotka. Srbija zbog kasnijeg objavljivanja ankete o potrošnji i dohotku nema još podatke za 2023 godinu, ali teško je pretpostaviti da može doći do značajnijh promena. Naravno da ova analiza treba da bude proširena ostalim segmentima raspodele pre svega cena osnovnih životnih namirnica u Srbiji i ostatku Evrope“, naglašava ovaj ekonomista.
Dodaje i da su cene hrane i pića u Srbiji na čak 94 odsto nivoa prosečnih cena u zemljama Evropske unije, što kako kaže, dodatno govori o stepenu siromaštva većeg dela stanovnika Srbije u odnosu na prosek EU.
„Takođe i rast dohotka po decilima u prethodnim godinama nije rezultat rasta ekonomije Srbije već stagnacije kursa evra, zatim rasta inflacije i prilagođavanja zarada inflaciji čime su zarade rasle u evrima, a kupovna snaga ostajala ista ili blago padala“, kaže Milićević.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Dok broj stanovnika Srbije opada, broj građana koji odlaze u zemlje Evropske unije raste, pa se za 11 godina gotovo udvostručio i njihov procenat u populaciji Srbije. Najviše ljud...
Priče i analize alternativna goriva
Cementna industrija učestvuje sa čak osam odsto u globalnim emisijama ugljen-dioksida, što je čini jednom od privrednih delatnosti sa značajnim uticajem na klimatske promene. Budući da je cement neizostavan ...
Press akademija Priče i analize deca
Ne brinite za pospanost i slabiji apetit, dobro je dok pije tečnosti – kazao je pedijatar Mileni Čalić. Delovalo je da je njen jednoipogodišnji sin Kosta zakačio grip. Ali Mileni je bilo čudno to što je mali...
Oko 400 dece koja su u uličnoj situaciji i koja žive u uslovima ekstremnog siromaštva godišnje boravi u Svratištu za decu na dve lokacije u Beogradu. Sa njima svakoga dana rade licencirani stručnjaci-specija...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
