Transparentnost: U Srbiji transparentnost budžeta ograničena

Srbija se nalazi među zemljama gde je transparentnost budžeta „ograničena“, sa ostvarenih 53 poena od mogućih 100 u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open Budget Index – OBI), saopštila je Transparentnost Srbija.

Srbija ima dva poena više u odnosu na prethodni krug ovog istraživanja, koje se sprovodi svake druge godine.

Od tri segmenta istraživanja, ubedljivo najlošije je ocenjeno učešće javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva od 100 poena. TS posebno ističe da mehanizme građanskih konsultacija o budžetu, pored drugih država na koje možemo da se ugledamo, imaju i brojne opštine i gradovi u samoj Srbiji.

Istraživanje je pokazalo da je u oblasti budžetske transparentnosti Srbija u nivou regionalnog proseka, a bolji skor imaju Albanija – 64 i Crna Gora – 54, dok su lošije rangirani Severna Makedonija (39), i Bosna i Hercegovina (30).

U izveštaju se ukazuje na pojedine nedostatke u odnosu na dobru međunarodnu praksu.

Nermin Kujović, rukovodilac programa za Zapadni Balkan u organizaciji International Budget Partnership (IBP), koja sprovodi ovo istraživanje naglasio je da su širom Zapadnog Balkana zemlje ostvarile značajan napredak u objavljivanju ključnih budžetskih informacija, ali da obnavljanje poverenja javnosti zahteva više od same transparentnosti.

„Vlade moraju da obezbede da mehanizmi nadzora funkcionišu efikasno i da građani imaju stvarne mogućnosti da učestvuju u budžetskom procesu“, rekao je on, navodi se u saopštenju IBP-a.

Vlada i dalje ne objavljuje šestomesečni izveštaj o izvršenju budžeta, dokument koji bi omogućio pravovremeni uvid u izmene i preraspodele tokom budžetske godine.

U predlogu budžeta treba detaljnije opisati fiskalne rizike, navesti više podataka o imovini i obavezama, o poreskim rashodima, namenskim prihodima, kao i dugoročnoj održivosti javnih finansija.

Takođe je potrebno unaprediti finansijsko izveštavanje i poređenja između prvobitnih makroekonomskih prognoza i ostvarenih rezultata – kroz detaljnije prikazivanje rashoda po programima, strukture javnog duga i klasifikacije rashoda.

„U Srbiji poverenje građana u institucije ostaje krhko, što odražava šire zabrinutosti u vezi sa odgovornošću i efikasnošću nadzora nad javnim finansijama. U takvom okruženju, transparentno upravljanje javnim finansijama i stvarne mogućnosti za učešće građana postaju posebno važni. Snažni mehanizmi objavljivanja podataka, nadzora i učešća mogu doprineti jačanju institucionalnog kredibiliteta i obnovi poverenja javnosti u upravljanje javnim finansijama“, naveo je IBP u izveštaju.

Segment istraživanja, gde je skor najbolji se odnosi na nadzor i ove godine iznosi 57 poena, ali je i on ispod balkanskog proseka od 62. U okviru nadzora, rezultat je solidan zahvaljujući ocenama rada Državne revizorske institucije (83), dok je skor za parlamentarni 44.

Kako bi se to unapredilo, preporučuje se da poslanici raspravljaju o budžetskoj politici pre dostavljanja Predloga budžeta, kao i da im se ovaj dokument dostavi najmanje dva meseca pre početka budžetske godine.

Parlamentarni odbori treba da imaju aktivniju ulogu kroz razmatranje Predloga budžeta i izveštaja o njegovom izvršenju, uz obavezno objavljivanje analiza i nalaza. Takođe, neophodno je obezbediti da Skupština bude konsultovana pre svake preraspodele sredstava između budžetskih korisnika tokom budžetske godine.

Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

Organizacija za Međunarodno budžetsko partnerstvo sa sedištem u Vašingtonu, (International Budget Partnership – IBP) je utvrdila metodologiju i prvi put sprovela istraživanje otvorenosti budžeta 2006. godine.

Cilj je da građani širom sveta bolje razumeju budžetske procese i da steknu mogućnost da utiču na to kako će se javna sredstva prikupljati i trošiti. U saradnji sa IBP, istraživanje svake druge godine sprovode organizacije nezavisne od Vlade (u Srbiji, to je Transparentnost Srbija). Ove nalaze verifikuju dva nezavisna eksperta, a predstavnici Vlade dobijaju priliku da ukažu na eventualne propuste, nakon čega se sačinjavaju konačni rezultati.

Koliko košta gorivo u Srbiji, a koliko u susednim zemljama?