Siniša Mali tvrdi da je finansijska situacija u Beogradu veoma teška i da skoro svake nedelje imaju blokadu računa jer priliv novca nije dovoljan za troškove.
Predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali rekao je, gostujući na RTS-u, da nema dileme i da zaduženje grada nije 400 miliona evra, kako tvrdi bivši gradonačelnik Dragan Đilas, već da znosi 960 miliona evra.
„Kamo sreće da je dug Beograda samo 400 miliona evra. Dug Beograda je u ovom trenutku 960 miliona evra i tome treba dodati još nekoliko elemenata, a to su dugovi ustanova kulture, zdravstva, škole, opštine“, naglasio je Mali.
On je pojasnio da se dug sastoji iz tri dela, da je prvi deo dugovanje bankama i da glavnica sa kamatama iznosi 662 miliona evra i da se taj dug isplaćuje do 2039. godine.
Drugi deo dugovanja je, kako precizira, dugovanje prema ustanovama kulture, školama, komunalnim preduzecima koji datira od 2011. godine i po tom osnovu grad duguje 5,3 milijarde dinara ili oko 46 miliona evra.
Dugovanja komunalnih preduzeća su, objašnjava on, treći segment duga, jer ukoliko komunalna preduzeća ne mogu da ga vrate to mora grad da učini i ona iznose oko 30 milijardi dinara ili oko 260 miliona evra.
Upitan da li je ovakva računica uobičajena i da li se ona primenjuje i na sva dugovanja i na republičkom nivou Mali je odgovorio da nema nikakve dileme oko dugovanja i da su to obaveze koje grad mora da plati.
On je naglasio da su se tokom pravljenja budžeta za prva tri meseca naredne godine suočili sa problemom da su planirani troškovi bili mnogo veći od prihoda.
Planirani troškovi, pojašnjava on, bili su 23, 7 milijardi dinara, dok su planirani prihodi 15,4 milijarde dinara.
„Kada imate toliku rupu u budžetu, postoje dva načina da je zatvorite- da uzmete kredit ili da štedimo. Mi smo izabrali drugi put koji smatramo da je odgovorniji. Dakle da se ne zadužujemo već da štedimo“, rekao je Mali.
On je dodao da će se štedeti na troškovima prezentacije, marketinga, službenih putovanja i da će to biti dovoljno, kao i da su od svih komunalnih preduzeća tražili da smanje troškove za 30 do 50 posto.
Smanjenje troškova, kako kaže, neće uticati na funkcionisanje komunalnih preduzeća tokom zime i da je prioritet Privremenog organa bio da se obezbedi da komunalna preduzeća normalno funkcionišu i da je budžetom planiramo dovoljno sredstava za tako nešto.
On dodaje da mere štednje neće uticati ni na najsiromašnije i da će sve socijalne mere koje su do sada postojale biti nastavljene i dalje.
Sve dok su OVAKVI rukovodioci biće paljevina. Odavna mi se smučilo, a sada mi se povraća.