Zbog stanica za komunalnu policiju betoniraju zelene površine u parkovima: Punktovi po Beogradu zaobilaze zakon i dozvole

Na više od sto lokacija širom Beograda postavljaju se komunalno-bezbednosne građevine, pod oznakom „privremenih montažnih objekata“, a u njima će boraviti komunalna policija, Beli i obezbeđenje grada Beograda. Iako se u dokumentaciji predstavljaju kao privremene, ove građevine se istovremeno opisuju kao trajni punktovi i tako izmiču standardnim procedurama predviđenim Zakonom o planiranju i izgradnji. 

Arhitekta Slobodan Maldini koji je na molbu Nove ekonomije analizirao dokumentaciju o postavljanju ovih objekata, kaže da ova kontradikcija nije slučajna već je to način da se zaobiđu standardne procedure i da ovo nije izolovan slučaj, već obrazac.

,,U praksi to znači da nema javne rasprave o lokacijama, nema obaveznog usklađivanja sa planskim dokumentima, a ni procene uticaja na životnu sredinu u punom kapacitetu. Takav pristup nije izolovan incident, već deo šireg obrasca u kojem se pravne kategorije koriste fleksibilno — u zavisnosti od toga šta omogućava bržu realizaciju projekta“, kaže Maldini.

U tehničkim specifikacijama se navodi da se komunalno-bezbednosne stanice postavljaju u svrhu ,,namenskih montažnih objekata stalnih punktova na teritoriji grada Beograda koji će obavljati poslove iz nadležnosti Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju“. Međutim, u drugom dokumentu naručilac (Grad Beograd) objašnjava da su u pitanju „montažni objekti privremenog karaktera“ te nije potrebna dozvola za njihovo postavljanje.

,,Imajući u vidu da je ovaj tip montažnog objekta privremenog karaktera, te da su uslovi i način njegovog postavljanja propisani odredbama čl. 40.- 42. Odluke o komunalnom redu, ovaj tip objekta ne podleže primeni Zakona o planiranju i izgradnji i iz tog razloga ni obavezi pribavljanja lokacijskih uslova“, navodi se u dokumentu.

Odnosno, za postavljanje komunalno-bezbednosnih stanica nije potrebno pribaviti lokacijsku i građevinsku dozvolu, već samo odobrenje Sekreterijata za komunalne poslove grada Beograda koje se izdaje na maksimalno pet godina.

Iz nadležnog sekreterijata nam nisu odgovorili na pitanje koliko dugo će biti postavljani, odnosno da objasne da li su komunalne-bezbednosne stanice stalni ili privremeni objekti i da li imaju potrebno odobrenje.

Objekti su planirani na 104 lokacije „pretežno u blizini parkova i većih zaštićenih zelenih površina“, navodi se u dokumentaciji. Temelje objekata čine armirano- betonske konstrukcije dimenzija 50 x 50 cm u osnovi i visine 80 cm. Tampon sloj od šljunka je ispod temelja, uz sve potrebne predradnje za izvođenje, a betonska konstrukcija izvodi se livenjem na licu mesta.

„Ovde ne govorimo o kiosku ili lakom paviljonu, već o objektu koji infrastrukturno i konstruktivno pripada kategoriji stalne gradnje jer ovakav način fundiranja ima jedno ključno svojstvo: trajnu vezu sa tlom. U građevinsko-pravnom smislu, upravo ta veza predstavlja osnovni kriterijum za razlikovanje privremenih i trajnih objekata. Montažni objekat može biti demontažan, prenosiv i reverzibilan — ali onog trenutka kada se oslanja na liveni betonski temelj, njegova „privremenost“ postaje pravna fikcija“, objašnjava Maldini.

Problematično je i to što se ove konstrukcije postavljaju uparkovima i na zelenim površinama, iako je u dokumentima naznačeno da će se postavljati u blizini zelenih površina. Ovo brine i stručnjaka koji smatra da je betoniranje zelenog prostora njihova nepovratna degradacija, ali i građane koji kako kažu gube i ono malo zelenila koje imaju u svom komšiluku.

Početni radovi u parku na Dedinju

Marković Marina, aktivistkinja i komšinica parka na Dedinju, kaže da su Zbor građana Savski Venac i lokalni stanovnici organizovali protest ubrzo nakon što je ograđen park Rozali Morton. Oni su uspeli da zaustave ili barem odlože postavljanje komunalno-bezbednosne stanice u svom komšiluku. Ostale su samo posledice pripremnih radova i informativna tabla.

„Plan je da se kontaktira JKP Zelenilo-Beograd kako bi se prostor vratio u prvobitno stanje, pre izvođenja radova (kopanja i betoniranja)“, kaže Marković.

Arhitekta Maldini upozorava da postavljanje informativnih tabli na lokacijama gradnje često stvara lažnu percepciju transparentnosti.

,,Ako se objekti tretiraju kao privremeni, tabla postaje više sredstvo percepcije zakonitosti nego njen stvarni dokaz. Građanima se šalje poruka da je procedura ispoštovana, iako ključni koraci — poput javnog uvida ili izdavanja dozvole — uopšte nisu sprovedeni“, objašnjava Maldini.

Građevinska inspekcija je u više navrata obaveštavana o situaciji na Dedinju, a prijave su slali građani sa različitih adresa. Kako navodi Marina Marković, kontaktirane su i komunalne službe, iako to nije u njihovoj direktnoj nadležnosti. Ipak, do sada nije bilo konkretnog odgovora niti zvanične reakcije nadležnih.

Na još jednoj lokaciji, u Terazijskom parku, građani su uspeli da odbrane deo komšiluka, zaustavljeno je postavljanje stanice, ali je taj deo parka neupotrebljiv, čak i nebezbedan. Pripremni radovi za postavljanje komunalno-bezbednosne stanice ostavili su rupu duboku skoro dva metra i iskopano kamenje, a to podrazumeva se, više nije ni zelena površina.

„Ključno pitanje nije da li nam je potrebna bezbednost — ona svakako jeste. Važno je kako se ona ostvaruje i po kojoj ceni. Ako se bezbednost obezbeđuje kroz trajnu nadzornu infrastrukturu, pravne izuzetke i smanjenu transparentnost, ona prestaje da bude javno dobro“, zaključuje Maldini.

Grad postavlja punktove za „Bele“, ugovor vredan 1,3 milijarde dinara