Bolnička ishrana u Srbiji: oko 300 dinara za četiri obroka dnevno, bez podataka o nutritivnoj vrednosti

U najvećim kliničkim centrima u Srbiji pacijentima se svakodnevno služe obroci čiji nutritivni sastav uglavnom nije javno dostupan. Analiza odgovora četiri klinička centra na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja pokazuje da, iako dijetetski režimi postoje, podaci o nutritivnoj vrednosti konkretnih obroka najčešće nisu dostupni. U Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac dnevna cena hrane po pacijentu iznosi oko 300 dinara za četiri obroka.

Ishrana je sastavni deo lečenja. Kod pacijenata u akutnom i postoperativnom stanju, kao i kod osoba sa hroničnim oboljenjima, kvalitet i sastav obroka direktno utiču na brzinu oporavka, pojavu komplikacija i dužinu hospitalizacije. U savremenoj medicini, nutritivna podrška se smatra aktivnim delom terapije.
Kako bi se utvrdilo kako se bolnička ishrana planira i prati u praksi, analizirali smo odgovore četiri najveća klinička centra u Srbiji na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, kao i stavove nutricionista i stručnjaka za ishranu.

Bez podataka o nutritivnom sastavu obroka nije moguće proceniti da li hrana koju pacijenti dobijaju odgovara njihovim zdravstvenim potrebama niti kakav uticaj ima na tok oporavka.

Dijete postoje, nutritivne vrednosti ne

Klinički centri u Beogradu i Kragujevcu dostavili su liste vrsta dijeta koje se primenjuju kod pacijenata, poput opšte ili dijabetičke dijete, bez liste konkretnih obroka koje te dijete podrazumevaju. U slučaju UKC Kragujevac, uz spisak dijeta dostavljene su i opšte nutritivne smernice na nivou dijete, ali ne i nutritivne vrednosti konkretnih obroka koji se svakodnevno služe pacijentima.

Klinički centar Niš zatražio je produženje roka za odgovor sa zakonskih 15 na 40 dana, ali je nakon toga dostavio samo opšti opis da se ishrana definiše prema medicinskim smernicama i zdravstvenom stanju pacijenata – bez jelovnika i bez nutritivnih parametara.

Klinički centar Vojvodine dostavio je detaljnu listu obroka koji se služe pacijentima, ali bez ikakvih nutritivnih vrednosti. I u ovom slučaju, kao i u ostalim, nije moguće utvrditi koliki je energetski unos, koliko proteina, masti ili ugljenih hidrata pacijenti dobijaju po obroku.

Iz dostavljenih odgovora nije moguće utvrditi da li klinički centri ove podatke ne poseduju ili ih jednostavno nisu dostavili. U oba slučaja, posledica je ista: bez nutritivnih tablica konkretnih obroka nemamo uvid u stvarni nutritivni unos pacijenata. Iako zakon Republike Srbije ne obavezuje kliničke centre da javno objavljuju nutritivne vrednosti bolničkih obroka, izostanak takvih podataka onemogućava praćenje osnovnih parametara ishrane koji su ključni za oporavak.

Prema rečima nutricionistkinje zaposlene u UKC Kragujevac, Milice Gagić, poznavanje toga šta pacijent tačno unosi hranom je neophodno da bismo pratili njegov celokupan oporavak.

– Bez uvida u nutritivni status nije moguće pouzdano pratiti oporavak pacijenata, već samo deo kliničke slike. Moguće je pratiti samo delimičan oporavak, ali nije moguće razumeti uzroke sporog ili neuspešnog oporavka. Zato je važno da u organizacionom sistemu jedne zdravstvene ustanove postoji dobro organizovan sistem komunikacije i kontrole kvaliteta rada zaposlenih – pojasnila je Gagić.

Tokom pripreme ovog teksta, nijedan klinički centar osim UKC Kragujevac nije odobrio razgovor sa zaposlenim nutricionistima, pa njihovi dodatni komentari o evidenciji nutritivnih vrednosti i kvalitetu ishrane nisu dostupni.

Koliko košta bolnička ishrana

Pitanje nutritivnog kvaliteta dodatno se komplikuje kada se u obzir uzme novac koji se izdvaja za ishranu pacijenata. U UKC Kragujevac navode da ukupna cena svih obroka po pacijentu dnevno iznosi 298 dinara u 2024. godini, odnosno 322 dinara u 2025. godini. Ovaj iznos obuhvata doručak, ručak, večeru i u zavisnosti od dijete i užinu.
Nutricionistkinja iz ovog kliničkog centra skreće pažnju na faktor koji može uticati na dati iznos.

– Nerealno je upoređivati cene obroka na tržištu u ugostiteljstvu sa cenama obroka u zdravstvenim ustanovama, iz prostog razloga što prikazana cifra ukupnog dnevnog obroka u zdravstvu predstavlja samo utrošak materijala (namirnica) računatih bez PDV-a. Kvalitet namirnica definiše se tenderskom specifikacijom i prati Pravilnike o bezbednosti i kvalitetu hrane u Republici Srbiji – navela je Gagić.

Iako je ova napomena važna, ostaje otvoreno pitanje da li je i uz takvo tumačenje moguće obezbediti tri do pet nutritivno adekvatnih obroka dnevno za iznos od oko 300 dinara.

Nezavisni nutricionista i prehrambeni tehnolog Dejan Stepanović ocenjuje da je reč o veoma niskom budžetu za ishranu bolesnika.

– To je po mom mišljenju vrlo niska cena i nije ekonomski opravdano, naročito ako se uzimaju kvalitetne namirnice… Moje lično mišljenje je da mi, nažalost, najviše štedimo na hrani… Kod nas je sistemska korupcija u svim sektorima; upitni su i ti ugovori sa firmama, odnosno ponudama. Uglavnom je ekonomski neopravdana cena i vrlo niska cena da biste imali iole nutritivno kvalitetan obrok – navodi Stepanović.

Posebno je indikativan podatak iz Kliničkog centra Vojvodine, gde se iznos potrošen na ishranu pacijenata u 2025. višestruko smanjio u odnosu na 2024. godinu. Ovo smanjenje vremenski se poklapa sa prelaskom na centralizovanu javnu nabavku. Iako iz dostupne dokumentacije nije moguće zaključiti da li je i kako ova promena uticala na kvalitet obroka, Stepanović upozorava da centralizovana nabavka može nositi dodatne rizike – od logističkih troškova i transporta do potencijalnih promena u sastavu hrane.

Komentarišući niske cene obroka i prelazak na centralizovanu javnu nabavku, Stepanović navodi da se u takvim okolnostima odluke često donose pretežno na osnovu ekonomskih kriterijuma.

– Kolege moje uglavnom ćute, povlače se, gledaju da se ne zameraju; poslove vode ljudi koji nisu kompetentni; ekonomija je bitna u svakom segmentu. Koliko god bio bitan posao ekonomiste, zadnju reč mora da da medicinski kadar, da li je to lekar, dijetetičar… To je tim koji mora da sarađuje, ne može ekonomista da kaže „ta i ta cena“ i da zdravstveno osoblje samo aminuje – objašnjava Stepanović.

Šta se nalazi na bolničkom jelovniku

Analizirajući jelovnik Kliničkog centra Vojvodine, jedini koji je dostavljen u relativno detaljnom obliku, Stepanović ocenjuje da je on delimično zadovoljavajuć, ali naglašava da je neophodno praviti razliku između zdravstveno ispravne i nutritivno adekvatne hrane. Kao pozitivne elemente izdvaja prisustvo kiselo-mlečnih proizvoda, jaja, supa i čorbi, voća i povrća, junetine i piletine, kao i ribe, koja je prisutna, ali nedovoljno zastupljena.

Istovremeno, upozorava da pojedine namirnice ne bi trebalo da budu deo bolničke ishrane, naročito kod ležećih i postoperativnih pacijenata. Među njima su beli hleb, industrijski kolači, koncentrovani šećeri, topljeni sirevi i suhomesnati proizvodi. Visok unos šećera može održavati organizam u stanju hronične upale, što dodatno usporava oporavak.

Prema Stepanoviću, proteini su ključni za oporavak pacijenata, ali samo ako dolaze iz kvalitetnih izvora, a ne iz prerađenih proizvoda:

“Naročito se akcenat stavlja na proteinima, odnosno proteinima u što čistijem obliku i na biološki visokovrednim proteinima, tipa riba, junetina, piletina, mahunarke recimo, ako su biljni proteini. U neke minimalne normative treba da spadaju … kiselo-mlečni proizvodi, što više svežeg voća i povrća, što više tečnosti, namirnice tipa šargarepa, krompir, bundeva, pirinač, kukuruzni skrob i integralne žitarice. Video da sam da su (u jelovniku) uključeni suhomesnati proizvodi – po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji suhomesnati proizvodi spadaju u kancerogene prve grupe. To ni pod razno ne bi smelo da se nađe na meniju i u ishrani bolesnika.”

Ishrana kao terapija bez merenja

Saglasnost između institucija i stručnjaka postoji bar u jednom segmentu: bez uvida u stvarni nutritivni unos pacijenata nije moguće pouzdano pratiti tok oporavka, već samo deo kliničke slike. Ipak, upravo taj uvid, koji bi bio moguć uz nutritivne tablice obroka koji se svakodnevno služe, u većini kliničkih centara u Srbiji ostaje nedostupan.

Istraživanje pokazuje da, iako u kliničkim centrima u Srbiji postoje dijete, opšte smernice i planovi ishrane, u većini slučajeva ne postoje javno dostupni podaci o nutritivnoj vrednosti konkretnih obroka.

Razlike među ustanovama svode se na nivo detaljnosti dokumentacije – od spiskova dijeta, preko jelovnika bez nutritivnih vrednosti, do opštih opisa ishrane. Ali ključna zajednička tačka ostaje izostanak sistemskog praćenja stvarnog unosa kalorija i hranljivih materija.

Kada se ishrana formalno tretira kao deo terapije, njeno izostavljanje iz sistema merenja i kontrole prestaje da bude administrativni propust i postaje pitanje kvaliteta lečenja. U situaciji u kojoj nutritivna vrednost obroka nije dostupna, nemoguće je proceniti koliko bolnička ishrana zaista doprinosi oporavku pacijenata.

Tekst nastao u okviru Press akademije, škole novinarstva Nove ekonomije, Media i reform centra Niš i Foruma žena Prijepolje

Kad sreća boli