Solidarni mesečni prihod za osobe koje se bave društveno-korisnim radom

Hoće li socijalna pomoć za nezaposlene u Nemačkoj biti ukinuta? Ministar rada Hubertus Hajl spreman je za razgovore o uvođenju solidarnog mesečnog prihoda.

„Solidarni mesečni prihod“ bi bio prihod za osobe koje se bave takozvanim slobodnim društveno-korisnim radom.

A taj rad, opet, do sada načelno nije bio plaćen. Cilj inicijative koja se zalaže za ovu vrstu prihoda jeste da se finansira „učešće“ a ne „izopštenost“ kako bi u vremenu modernizacije i digitalizacije ojačala društvena kohezija. Solidaran mesečni prihod, za razliku od bezuslovnog mesečnog prihoda, znači da se nezaposlenim građanima novac ne daje tek tako, već da oni zauzvrat treba da rade – za državu.

Reč je o poslovima koje obezbeđuju opštine, a koji ne smeju biti u konkurenciji sa delatnostima na normalnom tržištu rada. Takve su delatnosti u oblastima staranja o deci u privatnim stanovima i kućama, staranja o starim i nemoćnim osobama, pomoći izbeglicama, savetovanja o ishrani, organizaciji kulturnih manifestacija i slično.

Poslodavci protiv, sindikati – za

Protivnici ovog koncepta smatraju da koncept solidarnog dohotka vodi u veliko povećanje broja veštački stvorenih poslova koji nemaju nikakvu šansu u preduzetničkoj konkurenciji.

Predsednik Nemačkog udruženja poslodavaca Ingo Kramer rekao je da je to „pogrešan put u vremenu rekordne zaposlenosti i privrednog rasta“ te da firme trenutno grozničavo traže radnu snagu na svim nivoima. Prema njegovim rečima, to je šansa koju sada treba iskoristiti da se osobe koje su dugo bile bez zaposlenja osposobe za tržište rada.

Sasvim drukčije je mišljenje sindikata koji sa simpatijama gledaju na predlog o uvođenju solidarnog dohotka. Šef Saveza nemačkih sindikata DGB Rajner Hofman rekao je da je reč o kretanju u pravom smeru, kao i da plan liči na planove iz aktuelnog koalicionog ugovora CDU/CSU i SPD da se za oko 150.000 dugoročno nezaposlenih u Nemačkoj nađe takozvano socijalno tržište rada.

Hofman je ukazao na jedan drugi problem, naime, na činjenicu da dugoročno nezaposleni, kada nađu posao, često rade po najnižim tarifama. Zato je njegov predlog da se plate za takve osobe usklade sa najnižim tarifama koje važe za delatnosti u javnim službama.