Dobra vest za reciklere guma: Komisija dala pozitivno mišljenje na predlog uredbe o davanju podsticaja reciklerima

Komisija za kontrolu državne pomoći dala je pozitivno mišljenje u vezi sa Predlogom uredbe i vrsti, kriterijumima, visini, elementima, uslovima i načinu dodele podsticajnih sredstava operaterima koji vrše ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada u svrhu dodele podsticajnih sredstava u periodu 2026-2028. godine. Ovo bi mogla da bude dobra vest za sve kompanije koje se bave reciklažom, sakupljanjem i tretmanom otpada.

Prijavu za razmatranje pomenutog predloga je dostavilo Ministarstvo zaštite životne sredine 1. aprila ove godine Komisiji za kontrolu državne pomoći.

Predlogom uredbe se propisuju vrste, kriterijumi, visina, elementi, uslovi i način dodele podsticajnih sredstava operaterima koji vrše ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada, a koja je doneta na osnovu odredbe Zakona o upravljanju otpadom.

U dokumentu koji je objavila Komisija i koji predstavlja mišljenje, navodi se da je Ministarstvo zaštite životne sedine navelo da je razlog za donošenje Predloga uredbe potreba za usklađivanje sa planskim dokumentima iz oblasti upravljanja otpadom, odnosno sa Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031 godine. To bi značilo da je cilj predloga uredbe unapređen sistem upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponije i na nesanitarne deponije. Takođe cilj je i povećana stopa sakupljanja, ponovne upotrebe i reciklaže posebnih tokova otpada i efikasnije korišćenje resursa.

Davalac državne pomoći je Ministarstvo a korisnici mogu biti preduzetnici, mala, srednja i velika pravna lica, a procenjeni godišnji broj je od 11 do 50.

Podsticajna sredstva, osim pomoći male vrednosti, se ne mogu dodeliti korisnicima koji su u poteškoćama, niti onima kojima je izrečena obaveza povraćaja nezakonite ili neusklađene državne pomoći.

Planirano je da se podsticajna sredstva dodeljuju u periodu od 2026. do 2028. godine, a procenjeni godišnji budžet podsticajnih sredstava je 2,67 milijardi dinara, koja se dodeljuju kao bespovratna podsticajna sredstva – subvencije.

Kako se dodaje u dokumentima, podsticajna sredstva se dodeljuju za operacije ponovnog iskorišćenja otpadnih guma, otpada od električne i elektronske opreme, otpadnih ulja, istrošenih baterija ili akumulatora i otpadnih vozila „osim za operacije ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe“.

Novac se dodeljuje kao državna pomoć u visini koja se utvrđuje po jedinici mase, odnosno po kilogramu ili toni količine otpada za koju je planirano ponovno iskorišćenje. Podsticajna sredstva obuhvataju i operativne troškove obavljanja delatnosti upravljanja otpadom koji se odnose na sakupljačku mrežu i sortiranje otpada u okviru troškova ponovnog iskorišćenja otpada.

„Ministarstvo je u Analizi posebno naglasilo da operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje predmetnih tipova otpada nemaju zakonsku obavezu u pogledu količine i tretmana, sakupljanja i sortiranja otpada, te da bi se ovim podsticajima dosegao standard zaštite životne sredine koji prevazilazi propisane standarde“, navodi se u dokumentu.

Ministarstvo je u Analizi koju je predalo Komisiji za kontrolu državne pomoći navelo i da se u Izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu navodi da Srbija ima dobar nivo usklađenosti sa evropskom pravnom tekovinom u oblasti otpada, ali da implementacija napreduje sporo i da i dalje postoji potreba za sprovođenjem sistema proširene odgovornosti proizvođača za pojedine tokove otpada.

„To znači da sistem još uvek nije u stanju da se osloni samo na obaveze proizvođača, postojeće tržišne prihode i regulatorni pritisak, već mu je potreban prelazni, disciplinovan i ciljani instrument podrške“, navodi se.

Takođe, istaknuto je i da su količine otpada koje se ponovo iskorišćavaju nedovoljne i da značajan deo posebnih tokova otpada uopšte ne ulazi u formalni i u potpunosti proverljiv sistem.

Ministarstvo takođe navodi, da predloženi model ne subvencioniše čitav lanac, već samo onaj segment u kome je u Republici Srbiji tržišni neuspeh najizraženiji, te da će dovesti do toga da operater i dalje ima podsticaj da optimizuje dalji tretman otpada, podiže kvalitet izlaznog rezultata iz procesa i da bude tehnološki efikasan.

Dodaje se i da je Predlog uredbe usklađen sa direktivom Evropske unije „Waste Framework Directive“.

Pravo na podsticaj, odnosno dobijanje subvencija se stiče tako što se organizuju aukcije, odnosno Ministarstvo objavljuje javni poziv, nakon čega se vrši odabir.

Na sednici Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći 3. aprila je data ocena i nalaz Komisije o predlogu uredbe.

Zašto je Komisija odlučivala o ovome?

Reciklažne kompanije od 1. januara ove godine ne preuzimaju stare gume, elektronski i električni otpad, dotrajale akumulatore.

To se dogodilo jer je Vlada Srbije 26. decembra 2025. godine donela Uredbu o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava, čime su od prvog dana 2026. godine obustavljena podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada, a samim tim je obustavljena i reciklaža ovog otpada odnosno elektronskog i električnog otpada, otpadnih guma i otpadnih akumulatora.

Na taj način prestalo je finansiranje tretmana otpada, a i postao je ugrožen sistem koji direktno zapošljava oko 15.000 radnika u Srbiji.

Na ovaj problem ukazala je i Privredna komora Srbije koja je u februaru ove godine poslala dopis Kabinetu predsednika Vlade Srbije. U dopisu se navodi da bi trebalo pod hitno da se nađe prelazno rešenje.

Nakon stupanja na snagu uredbe, preduzeća koja se bave reciklažom, sakupljanjem i tretmanom otpada su obavestila proizvođače proizvoda od gume da nisu u mogućnosti da preuzimaju otpadne gume iz proizvodnje, ali i iz trgovine gumama, servisa i od vulkanizera koji preuzimaju otpadne gume od fizičkih i pravnih lica nakon zamene, „jer više nije moguće obezbediti finansijsku održivost sistema“.

S druge strane, kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom guma i proizvoda od gume su suočeni sa problemom nagomilavanja otpadne gume u krugu fabrika u količinama od sedam do 15 tona dnevno po fabrici, što je oko 200.000 tona godišnje.

„Kompanije nemaju tehničke, prostorne niti sigurnosne uslove da bezbedno skladište otpadnu gumu u ovoj količini“, navela je PKS u dopisu predsedniku Vlade.

PKS je navela da će nerešavanjem problema ili pak nemanjem prelaznog rešenja biti izazvan kolaps sistema upravljanja posebnim tokovima otpada, da neće postojati operateri koji mogu da preuzmu i tretiraju otpad, ali i da postoji rizik od nekontrolisanog odlaganja, izvoza ili ilegalnih tokova otpada sa ozbiljnim posledicama po životnu sredinu, zdravlje ljudi i reputaciju Srbije u procesu evrointegracija.

Dodali su i da postoji opasnost od ugrožavanja investicione sigurnosti jer se potencijalnim ali i postojećim investitorima šalje poruka o regulatornoj nepredvidivosti, ali i da je moguć gubitak radnih mesta, posebno u segmentu zelene ekonomije čime se „direktno poništavaju dosadašnji napori države u razvoju cirkularne ekonomije“.

PKS je ukazala i da je trošak plaćanja naknada za stavljanje guma na tržište za sve vrste vozila povećan i da iznosi 24,81 dinara po kilogramu. Naknada je dostigla šest odsto cene gotovog proizvoda i viša je nego u zemljama EU a deo je prihoda budžeta Srbije u koji na ime ove naknade kompanije koje proizvode i stavljaju na tržište pneumatike uplate približno devet miliona evra godišnje.

„Iz budžeta Republike Srbije se za podsticaje za ponovnu upotrebu za svih pet posebnih tokova otpada, ne samo za otpadnu gumu, izdvojilo 2025. godine 3,5 milijardi dinara, od toga je isplaćeno samo 1,3 milijarde dinara“, navela je PKS.

Kako je objašnjeno, iz budžeta Srbije za podsticaje za ponovnu upotrebu za 2026. godinu planirano je 2,8 milijardi dinara, ali je Uredba dovela do prekida isplate podsticaja za preuzimanje, transport i reciklažu, ali ne i do prekida naplate naknada za stavljanje proizvoda koji posle upotrebe postaju otpad, tj. pneumatika na tržište Srbije.

„Izvoz ovog sektora godišnje je oko 1,5 milijardi evra, uvoz je 700 miliona, što znači da je suficit oko 800 miliona evra. U Srbiji se 409 preduzeća bavi proizvodnjom gume i proizvoda od gume, a svako drugo preduzeće je izvozno orijentisano. Srbija izvozi proizvode od gume u 76 različitih zemalja. Svoju proizvodnju u Srbiji pokrenule su mnoge svetske kompanije (Michelin, Toyo Tires, Trelleborg, Goodyear Tires, Ling Long, Continental…)“, navela je PKS.

Niški recikleri: Zbog ukidanja podsticaja više hiljada ljudi bez posla, a otpad se gomila