Veliki pad srpske industrije i problemi sa naftom ugrožavaju ekonomski oporavak

Industrijska proizvodnja Srbije zabeležila je oštar međugodišnji pad od 9,1 odsto u januaru 2026. godine, dok se privreda bori sa efektima energetske krize i strukturnim slabostima u prerađivačkom sektoru, pokazuju najnoviji podaci ekonomskih analitičara. Uprkos skromnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,3 odsto u prvom mesecu godine, koji su podržali građevinski sektor i usluge, ključni prerađivački sektor potonuo je za 12,4 odsto.

Kako kažu analitičari Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), otežana proizvodnja pančevačke rafinerije je mehanički „pojela“ većinu planiranog rasta. Industrijska proizvodnja je u januaru 2026. godine redukovana za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Međugodišnji pad proizvodnje evidentiran je u sva tri sektora: Prerađivačkoj industriji (12,4 odsto), Rudarstvu (2,3 odsto), te Snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom (0,8 odsto).

„Nalazimo se u jeku naftne krize i novih inflatornih pritisaka, zbog čega je teško očekivati značajan ekonomski skok. Veliki udeo u ovim rezultatima ima eksploatacija nafte i gasa u okviru NIS-a. Prošlogodišnji januar je imao visoku bazu, što je dodatno doprinelo tome da ovogodišnji rezultati izgledaju lošije. Već u februaru je zabeležen manji pad u odnosu na januar, što ukazuje na postepenu stabilizaciju. Procenjuje se da će se industrija oporaviti onog trenutka kada se ponovo u potpunosti uspostavi redovna proizvodnja“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

I u februaru 2026. godine se nastavlja pad, ali blažim tempom, pa je minus 0,3 odsto u odnosu na februar 2025. godine. Industrijska proizvodnja u periodu januar-februar 2026. godine u odnosu na isti period 2025. godine manja je za 4,7 odsto. Posmatrano po sektorima, u februaru 2026. godine, u odnosu na februar 2025. godine, zabeležena su sledeća kretanja: Rudarstvo – pad 9,0 odsto, Prerađivačka industrija – rast od 1,2 odsto i sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – pad 1,6 odsto. Stanić oporavak u februarskim podacima objašnjava početkom ponovne proizvodnje u NIS-u sredinom januara.

I ekonomisti MAT-a kažu da s obzirom na snažniju povezanost oblasti Proizvodnja koksa i derivata nafte sa ostalim delovima industrije, njen kolaps ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku Prerađivačke industrije. Ovaj sektor je i dalje u minusu i u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine i iznosi 10,3 odsto.

Iz Rajfajzen banke kažu da ukoliko sukob u Iranu potraje do četiri nedelje, očekuju da rast cena nafte ima privremen negativan efekat na rast inflacije i usporavanje industrijske proizvodnje, s tim što bi obim tog efekta bio umanjen, jer je Vlada već donela odluku o zabrani izvoza nafte i umanjenje akciza.

„U scenariju produženog trajanja sukoba, za očekivati je da će doći do rasta inflacije, depresijacijskih pritisaka na dinar (koji će biti ublaženi deviznim intervencijama NBS) i značajnog pada industrije, osim ako se kupoprodajna transakcija MOL/NIS ne završi u prvom delu godine, što je za sada neizvesno. Što se tiče BDP-a u drugom scenariju, očekujemo dalje usporavanje, jer bi se rast cena naftnih derivata prelio na pad potrošnje građana ali i privrede, ali i tu imamo rezerve, jer očekujemo da će Vlada reagovati sa merama (puštanje nafte iz strateških rezervi, programi podrške privredi primenjeni u slučaju prethodnih kriza – COVID-19 i početka rata u Ukrajini),“ kažu iz Rajfajzena u izveštaju za mart.

Opala proizvodnja u Eksploataciji uglja za 15,6 odsto u januaru, a u februaru 11,6 odsto. Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 15 odsto) je sektor čiji dugoročni trend u poslednjih dvadesetak meseci praktično u stagnaciji i u februaru beleži minus od 1,6 odsto.

Proizvodnja hrane i proizvoda od gume

Druga bitna oblast na kojoj je počivao rast Prerađivačkog sektora u prošloj godini – Proizvodnja proizvoda od gume i plastike, iako i dalje u međugodišnjem plusu od 5,3 odsto, tokom prethodnih šest meseci stagnira na istom nivou. Dakle, za razliku od Proizvodnje motornih vozila, koja tekuće raste, ali sa opadajućim tekućim priraštajima, Proizvodnja proizvoda od gume i plastike ne raste, što je veliki rizik. Problemi sa ovom proizvodnjom se takođe pripisuju eksternim geopolitičkim faktorima, jer podsećamo da su američke vlasti sredinom decembra 2025. uvele zabranu uvoza guma proizvedenih u zrenjaninskoj fabrici Linglong koja je u kineskom vlasništvu. U februaru ove godine ova oblast ipak beleži rast od 6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Oblast koja je jedna od krucijalnih, proizvodnja hrane, beleži smanjenje duži vremenski period, a razloga je mnogo.

„Ona čini skoro petinu (tačno 19,6 odsto) celokupne Prerađivačke industrije. Njeno stanje direktno određuje stanje cele industrije. Pritom je proizvodnja ove oblasti sklona velikim oscilacijama. Tako je nakon međugodišnjeg pada proizvodnje u oktobru od oko 1,2 odsto, u novembru registrovan rast Prehrambene industrije od 2,1 odsto, čime je prekinuta tromesečna negativna dinamika. U decembru je proizvodnja iznova međugodišnje smanjena za 3,2 odsto, a u januaru 2026. godine za 6,8 odsto“, kaže ekonomisti MAT-a. U februaru je ovaj pad manji, odnosno 1,7 odsto u odnosu na isti mesec 2025.

Proizvodnje prehrambenih proizvoda koji je na silaznoj putanji od sredine 2024. godine, te je trenutni nivo proizvodnje uporediv sa proizvodnjom iz avgusta 2023. Istina je da je poljoprivredna sezona bila lošija u poslednje dve godine. U sektor se ne ulaže sistemski i planski, a samo neki od problema na spisku su iscepkano vlasništvo nad zemljištem, niske investicije i zastarela tehnologija, slab sistem za navodnjavanje, proizvodnja sa niskom dodatom vrednošću, nedoslednost politika, demografija …

Ivan Nikolić, ekonomista i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije ističe se da je sirovinska osnova ograničena, što direktno smanjuje mogućnost za značajnije povećanje proizvodnje u sektoru proizvodnje hrane.

„U samoj proizvodnji postoje dugotrajne strukturne slabosti koje koče napredak. Najveći deo viška proizvoda koji prevazilazi domaće potrebe odlazi u region, ali je to tržište dohodovno limitirano. Dodatni problem predstavlja proces depopulacije, koji postepeno dovodi do smanjenja ukupne tražnje“, kaže Nikolić.

Jedini proizvođač koji za sada beleži rast je fabrika FCA Srbija Kragujevac koji izvozi novi električni model automobila,  Fiat Grande Panda, od prošle godine. To se vidi i iz rezultata oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica koja od
januara 2025. godine beleži i tekuće i međugodišnje stope rasta, kako kažu ekonomisti MAT-a, međugodišnji rast iznosi 58,3 odsto, dok je trenutni nivo proizvodnje za oko dvadesetak procenata viši od prošlogodišnjeg proseka).

Analitičare ipak brine što priraštaji proizvodnje oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica od marta 2025. neprestano smanjuju, ali i da je u neku ruku i očekivano i u skladu sa zakonom o opadajućim prinosima.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru neznatno veća nego pre godinu dana