Političari optimistični, ali stručnjaci upozoravaju: Trend SDI silazan i ne može se očekivati skori rast

Pad u prilivu stranih direktnih investicija (SDI) je počeo u prošloj godini i s obzirom na ranije nivoe, jeste bio osetan, ali je ipak pristiglo skoro 3,5 milijardi evra. Kada se izrazi u procentima kao udeo u bruto društvenom proizvodu to je oko 3,9 odsto od BDP-a pristiglih SDI. Ipak za ovu i naredne godine očekivanja srpskih vodećih političara su viša od ovoga, iako značajno manja u odnosu na ranije ostvarene brojke. Mada se analitičari, s obzirom na globalnu situaciju, pitaju ko će uopšte da se usudi da bilo šta planira, a kamoli investira.

„U strukturi finansijskog računa, prilivi SDI ostaće stabilni (prosečno oko 4,5 odsto BDP godišnje) i predstavljaće glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Prosečno godišnje, srpska privreda će u periodu od 2026. do 2028. godine rasti po stopi od 3,8 odsto“, stoji u očekivanjima u revidiranoj fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu.

Iz ovog ministarstva su nam odgovorili na naše pitanje da li će biti promena u očekivanjima, s obzirom da se situacija drastično promenila.

„Izrada Fiskalne strategije za 2027. godinu i naredni srednjoročni period je u toku. U okviru tog procesa posebna pažnja posvećuje se sagledavanju aktuelnih i očekivanih kretanja u međunarodnom ekonomskom okruženju, koje karakteriše izražena neizvesnost i česte promene uslova na globalnim tržištima. Imajući u vidu navedeno, sve ključne makroekonomske pretpostavke, uključujući i kretanja u okviru finansijskog računa, biće pažljivo preispitane i, po potrebi, revidirane kako bi odražavale najnovije dostupne informacije i projekcije. U tom kontekstu, moguće su izvesne izmene u procenama pojedinih makroekonomskih agregata, u skladu sa razvojem spoljnog i domaćeg ekonomskog okruženja“, kažu iz Ministarstva finansija i dodaju da će blagovremeno obavestiti javnost.

Prema podacima Svetske banke udeo SDI u BDP-u je od 2016. godine između 6 i 7 odsto BDP-a. Najbolja godina za investicije je bila 2024. kada je pristiglo 5,59 milijardi dolara SDI ili 6,2 odsto BDP-a. U januaru ove godine priliv SDI je tek na 136 miliona evra, a u istom mesecu prošle godine bio je 276 miliona evra.

„Trend SDI je silazan i ne može se očekivati njihov rast u narednom periodu. Sama država je smanjila projekcije učešća investicija u BDP-u, što šalje indirektnu poruku da se očekuje njihov značajan pad“, navodi Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Kako dodaje, priliv u jednom mesecu godine koja je ionako turbuletna ne može mnogo da nam kaže već treba pričekati podatke negde oko sredine godine.

Ali ministarstvo finansija u svojoj strategiji predviđa i značajan rast istog tog BDP-a, za koji su već sve relevatne institucije prognozirale manje od očekivanog na primer MMF očekuje 2,8 odsto pod uslovom da „dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje“. Rajfajzen banka takođe očekuje rast 2,75 odsto ove godine.

„Povećanje realne potrošnje stanovništva će pratiti rast ekonomske aktivnosti i u proseku će iznositi 3,8 odsto. Očekuje se stabilan rast fiksnih investicija koji će u proseku iznositi 5,8 odsto godišnje. Visok nivo javnih investicija biće praćen i rastom privatnih investicija, tako da se na kraju projekcijskog perioda očekuje učešće fiksnih investicija u BDP od 24,3 odsto. Sa aktiviranjem novih proizvodnih kapaciteta i oporavkom spoljne tražnje povećavaće se i obim spoljnotrgovinske razmene. Pored toga, efektuiranje SDI iz prethodnog perioda doprineće povećanju konkurencije i uticaće na efikasnost domaćih proizvođača, dok će sa druge strane biti aktivirani novi kanali prodaje i otvorene nove tržišne niše“, stoji u Revidiranoj strategiji Ministarstva finansija.

Jovan Rajić, konsultant iz Mreže za poslovnu podršku, koji već dugo radi sa investitorima u Srbiji kaže da mnoge evropske zemlje vide Srbiju kao eksponenta ruskog uticaja, što stvara negativnu sliku i pritisak na rešavanje statusa zemlje.

„Domaći model razvoja zasnovan na građevinarstvu smatra se dugoročno neodrživim jer se savremena privreda bazira na intelektualnim uslugama i dodatoj vrednosti. Trenutni model stranih investicija, koji se oslanja na subvencije po radnom mestu u nisko-profitnim granama, dovodi do toga da više novca odlazi iz zemlje kroz dividende nego što se ulaže. Dugoročni rizici su da postoji opasnost da će Srbija ostati bez prirodnih resursa ,“srebrnine u kući“, zbog niske rudne rente i lošeg odnosa prema resursima, što će osiromašiti buduće generacije,“ kaže Rajić.

Odliv na dividende u prošloj godini je bio na 2,7 milijardi evra, što je rast od 15,9 odsto. Promenila se i struktura ulaganja pa manji deo novca dolazi kroz vlasnička ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit, čiji je udeo pao sa 78,2 na 69,4 odsto. Raste udeo međukompanijskih kredita sa 21,8 na 30,6 odsto, podaci su Markoekonomskih analiza i trendova (MAT).

Podaci iz platnog bilansa na početku ove godine gori su od onih iz prošle, a trebalo bi da se desi ili omanje čudo ili naprasni prekid rata u Iranu da bi Srbija mogla eventualno da ublaži ovaj pad. Iako ekonomisti kažu da je malo pristiglih podataka, pa je teško reći na osnovu samo dva meseca da li će biti veći pad od očekivanog, ipak je što se tiče stranih direktnih investicija (SDI), turizma i doznaka smanjenje počelo još prošle godine. U prva dva meseca ove godine se nastavlja i produbljuje.

„Prema podacima platnog bilansa za prva dva meseca teško je izvesti dublju analizu o kretanju i tendencijama kako u realnom tako u sektoru spoljne trgovine i platnog bilansa. Ono što se nastavlja u ovoj godini su negativne tendencije vezane za priliv SDI, turizam i sl. Srpsku privredu karakteriše nedovoljna konkurentnost što se najviše vidi u spoljnotrgovinskoj razmeni, odnosno višedecenijskim deficitima trgovinskog bilansa. Kompenzacioni mehanizam je suficit usluga (u poslednje vreme sve manji) i bilans sekundarnog dohotka odnosno doznake radnika i iseljenika. Ulazimo u fazu većih odliva od priliva SDI što se vidi kroz rastući negativan saldo primarnog dohotka“, kaže Dragovan Milićević, ekonomista.

Priliv investicija u januaru i februaru ove godine iznosio je 375 miliona evra, za razliku od 535 miliona evra u istom periodu lane.

Prema rečima našeg sagovornika, Milićevića, glavni faktori koji značajno mogu ugroziti makroekonomsku politiku je pad priliva od SDI (u ukupan priliv SDI ulazi i reinvestirana dobit koja uvek ima nulti saldo jer se u finansijskom računa u priliv, a u primarnom dohotku kao odliv). To nije živi novac već računvodstvena operacija, kako objašnjava ekonomista.

„Odliv po osnovu dividendi i vlasničkog kapitala već je negativan što je karakersitika razvojnih faza kod SDI. U prvoj fazi prilivi su veći od odliva dok je inverzna situacija u narednim fazama. Turizam već značajno ulazi u negativne zone pre svega zbog precenjenog kursa dinara i jeftinog evra. Na žalost devizni kurs je glavni faktor neravnoteže pre svega kroz favorizovanje uvoza robe široke potrošnje i ostvarivanja ekstraprofita jer se uvozi po nižim cenama zbog evra dok je prodajna cena ovde diktirana domaćim faktorima tražnje i naravno inflatorne dobiti“, kaže Milićević.

Prema njegovom mišljenju, situacija će se samo pogoršavati jer Srbija nedostajuću spoljnu likvidnost može nadomestiti samo novim zaduženjem i daljom kumulacijom duga jer smo definitivno u zamci deficita blizanaca (kombinacija deficita tekućeg računa platnog bilansa i budžetskog deficita).

U prošloj godini vidi se da su ulaganja domaćih kompanija u inostranstvo dostigla 1,2 milijarde evra, odnosno 90,8 odsto više nego godinu pre, ali podatak ne govori da su sprski privrednici odjednom bogatiji da bi plasirali novac „preko“, već govori o nepoverenju u sopstvenu državu.

„Domaći privrednici su skeptični; anketa među 124 domaće firme u novembru prošle godine pokazala je da 63 odsto menadžera smatra ulaganje u Srbiji rizičnim, dok 9 odsto planira da iznese kapital iz zemlje. Kao najveći problemi za investiranje navode se korupcija i nedostatak obučene radne snage (po 42 odsto), dok je visoka cena kapitala na trećem mestu“, kaže Rajić.
Najveći deo svog novca srpski investitori su opredelili za Luksemburg – 438,7 miliona evra, a značajan deo je završio u Mađarskoj – 239,3 miliona evra.

Čelično prijateljstvo sa Kinom se otopilo, investicije ove godine značajno opale