Čelično prijateljstvo sa Kinom se otopilo, investicije ove godine značajno opale

U Srbiji je ove godine primetan pad stranih direktnih investicija (SDI), ali je bio i očekivan barem za one ekonomiste koji su unazad godinama objašnjvali da ne može privreda da se zasniva isključivo na prilivu novca iz inostranstva. To je postalo jasno kada se pogledaju podaci iz 2023. godine kada počinje pad potpuno novih investicija (grinfild) u Srbiji da ne dolaze novi stranci, već da investiraju postojeći. Stvari su se pogoršale i domaćom političkom situacijom, ali većinom zbog carina Donalda Trampa i oslabljene Evrope koja je sve svoje resurse preusmerila u vojsku.  U isto vreme Kina sa Evropom pokušava da uspostavi ponovo tešnju ekonomsku saradnju, upravo zbog pritisaka iz SAD.

Prema biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, tokom prvih sedam meseci, neto priliv stranih direktnih investicija iznosi 1,258 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 55,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno je zabeležen neto odliv portfolio investicija u iznosu od 450,5 miliona evra, prema istom izveštaju.

Iz Evrope su nastavile da pristiži SDI u visini od 1,3 milijarde evra po podacima Narodne banke Srbije (NBS) za prva dva kvartala ove godine, ali je iz Kine sa kojom je Srbija prošle godine potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini vidljiv veći pad. Kina je izdvojila 48 miliona evra za investicije u Srbiji ove godine, dok je ranije ova cifra obično iznosila preko milijardu evra. Prema podacima NBS, u periodu 2010–2023. godine ukupno je stiglo 5,54 milijarde evra SDI iz Kine u Srbiju.

Opadaju investicije što je potpuno prirodno zbog političke nestabilnosti u zemlji, kaže Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije od 2004. do 2007. godine. On objašnjava da kineske firme koje posluju ovde ili bilo gde u svetu, mogu u Kini da nabave robu po znatno boljim cenama nego privrednici iz drugih zemalja. Oni na taj način pomažu i globalizuju svoj izvoz, tako što stvaraju prvo male pa veće sisteme trgovine po subvencionisanim cenama.

Parivodić kaže da ukoliko se situacija ne promeni, odnosno ako „ostanu ove političke okolnosti“, najverovatnije da će kineske investicije ponovo početi da rastu.

Aleksandar Matković sa Instituta ekonomskih nauka objašnjava nam zašto su manje investicije iz Evrope gde celokupne ekonomije zemalja izgledaju kao da se spremaju za rat, što su i drugi političari i ekonomisti primetili.

„Opadanje investicija, ne samo kod nas nego i u ostalim zemljama Jugoistočne Evrope je trend koji će se sve više iskazivati u narednim godinama. To je naoružavanje EU, nešto o čemu naši mediji malo izveštavaju. Unutar Unije se dešava preraspodela kapitala. U Nemačkoj je prvi put nakon Drugog svetskog rata probijeno ograničenje na zaduživanje. Fabrike iz njihove industrije naoružanja, poput Rajnmetala, sada su neke od onih koje najbrže rastu kada pogledamo njihove deonice. To ima najviše veze sa ratom u Ukrajini ali i sa Trampom, kao i sa odlukom da se u većini evropskih država, svima osim Španije, digne potrošnja do pet odsto BDP-a za vojsku i vojne namene. Ostaje da se vidi koliko će ova potrošnja biti samo talas korupcije koji je pojeo dobar deo kapitala koji bi otišao drugde. Sve i da žele da se preorijentišu sa ulaganjima u neke druge sektore, osim auto industrije, mislim da je to pitanje sada rešeno odlukom da se ulaže u vojsku. Mi smo deo restrukturiranja kapitala Nemačke, zajedno sa Istočnom Evropom, koje je dovelo do toga da taj model u srcu Evrope više ne funkcioniše“, kaže Matković.

Plan Evrope je uperen na povećanje naoružanja posle invazije Rusije na Ukrajinu. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio municiju iz Srbije da izveze Evropi, pošto je uveo zabranu izvoza, ali još uvek nema naznaka da je predlog prihvaćen ili da se razgovaralo na tu temu, a nismo videli ni da evropske vojne investicije stižu u Srbiju, kako su neki analitičari to očekivali prvobitno.

„Jedan veliki projekat može značajno da izmeni apsolutni iznos SDI u Srbiji“, napominje Mališa Đukić, redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

I zaista, ako se setimo prodaja od privatizacije jedna od najvećih je bila prodaja Mobi 63 kompaniji Telenor za 1,5 milijardi evra 2006. godine što je tada bila najveća inostrana investicija u Srbiji. U to vreme je ovo bilo dovoljno da se cela ekonomija zemlje preoblikuje, prosto jer je bilo manjka kapitala, a tržište je malo.

„Priliv SDI u poređenju sa BDP-om određenih zemalja ili svetskim BDP-om se iz godine u godine smanjuje, što je posebno izraženo u 2024. i 2025. godini. Glavni uzroci smanjenja stranih direktnih investicije su geopolitičke tenzije i neizvesnost u pogledu daljeg vođenja carinske politike SAD. U takvim uslovima, veliki investitori se povlače u zemlje u kojima imaju bolje mogućnosti da predvide profit“, kaže Đukić.

Kinesko ministarstvo trgovine je pre nekoliko dana prema pisnaju Rojtersa objavilo nove izglede za trgovinski ili investicioni sporazum sa Evropskom unijom, pokrenuvši ideju o pregovorima o sporazumu sličnom značajnom investicionom paktu čija je ratifikacija zamrznuta 2021. godine.

Prema pisanju agencije, Evropu i Kinu ponovo je zbližio upravo carinski rat pokrenut od strane SAD.  U tom slučaju je jasno da Srbija kao manje tržište može da ostane izopštena od ovih investicionih ciklusa.

Srbija već dve godine beleži oštar pad potpuno novih, “greenfield” stranih direktnih investicija