Kako reformisati penzioni sistem da bude održiv, a penzije više?

Bezuslovno usklađivanje penzija 100 odsto sa rastom zarada nije finansijski održivo. Ukoliko bi se penzije bezuslovno i isključivo usklađivale 100 odsto sa rastom zarada, odnos prosečne penzije i plate se ne bi smanjivao u srednjem i dugom roku. Ovo je jedan od zaključaka Fiskalnog saveta u najnovijoj dugoročnoj projekciji penzijskog sistema Srbije od 2025. do 2070. godine.

Kako navodi Fiskalni savet, u tom slučaju došlo bi i do očekivanog rasta odnosa penzija i plata, kao posledica očekivanog povećanja radnog staža koje će ostvarivati novi korisnici starosnih penzija u srednjem i dugom roku.

„Međutim, kao i u slučaju Slovenije ili Mađarske, ili pak bivše Jugoslavije tokom osamdesetih godina, ova mera se ne može smatrati finansijski održivom. Iako bi fiskalni troškovi bili naizgled skromni u kratkom roku, oni bi se akumulirali tokom vremena i doveli do drastičnih povećanja troškova koji bi u dugom roku iznosili 13,4 odsto bruto domaćeg proizvoda i bili čak za trećinu veći u odnosu na bazni scenario definisan sadašnjim Zakonom“, navodi Savet.

Povećanje ciljanog nivoa rashoda za penzije za 0,5 odsto BDP stabilizuje odnos penzija i plata u srednjem roku, ali ne i u dugom roku, upozoravaju iz Saveta.

Ukoliko bi se ciljani nivo javnih sredstava namenjen za isplatu penzija počev od 2026. godine povećao sa 10 odsto na 10,5 odsto BDP, to bi omogućilo da se u većem broju godina penzije indeksiraju 100 procenata sa rastom zarada umesto samo sa 50 odsto rasta zarada u okviru standardne švajcarske formule.

Iz Saveta napominju i da bi povećano izdvajanje fiskalnih sredstava za penzije smanjilo konkurentnost srpske privrede i potencijalnu stopu privrednog rasta.

„Ako bi se povećanje penzija finansiralo povećanjem drugih poreza, poput poreza na dodatu vrednost ili akciza, to bi ponovo predstavljalo opterećenje za građane i privredu“, upozorava Fiskalni savet.

Kako navode, primetno je povećanje broja penzionera koji aktivno nastavljaju sa radom nakon formalnog penzionisanja, što je zakonskim izmenama i omogućeno.

Oni tako mogu da nastave da rade i budu prijavljeni za plaćanje penzijskih doprinosa i nakon formalnog penzionisanja.

Ovu mogućnost tokom prethodnih godina koristi rastući broj penzionera, a sličan trend „rada nakon penzionisanja“ odranije je prepoznat u razvijenijim državama, navodi Savet.

„Sa stanovišta penzijskog sistema, a potencijalno i sa stanovišta pojedinačnih korisnika, ekonomski efikasniji ishod bio bi kasnije penzionisanje, ukoliko bi penzijski sistem adekvatno nagrađivao i podsticao osiguranike da se svojevoljno odluče za kasnije penzionisanje (ukoliko su u mogućnosti i tako žele). Otuda bi bilo svrsishodno, po ugledu na sve veći broj evropskih zemalja, u narednom periodu razmotriti opcije za uvođenje bonusa za svaki mesec kasnijeg penzionisanja nakon 65 godine, na isti način kao što se penalizuje prevremeni odlazak u penziju“, navodi Savet.

Na ovaj način bi se, kako navodi Savet i bez zakonskog povećanja starosne granice, delimično povećala efektivna dob osiguranika pri penzionisanju i posledično delimično smanjila stope penzijske zavisnosti.

Samo 10 odsto radnika ima račun u privatnim fondovima

Fiskalni savet u svojoj analizi dovodi u pitanje i privatnu štednju, odnosno privatne penzione fondove. Naime, kako se navodi, svesni ograničenih mogućnosti javnih penzijskih sistema, radnici koji su u mogućnosti preuzimaju sopstvenu inicijativu i dodatno privatno štede za penziju – putem polisa životnog osiguranja, penzionih fondova, ulaganja u nekretnine i slično.

Osnovne finansijske statistike u mnogim zemljama, uključujući Srbiju, ukazuju da je povećano prisustvo dodatne privatne štednje za starost kod tekućih generacija radnika, u odnosu na prethodne, navodi Fiskalni savet.

„Ipak, da bi dobrovoljna privatna štednja radnika za starost bila organizovana na efikasan način, i da bi omogućila maksimizaciju benefita za osiguranike, potreban je određen stepen državne intervencije i/ili organizacije. Ne može se reći da je sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova ispunio očekivanja da postane efikasan i relevantan izvor dodatnih prihoda u starosti“, navodi se u analizi.

Da bi Srbija na sistemski način organizovala i stimulisala dodatnu privatnu penzijsku štednju, pre dve decenije je pitanje unkcionisanje dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova zakonski regulisano.

„Štednja u penzijskim fondovima uživa ekskluzivne poreske olakšice u vidu oslobađanja od poreza i doprinosa na zarade do određenog limita, koje nisu dostupne za druge oblike dugoročne štednje, poput životnog osiguranja“, navodi savet.

Iako je prošlo dve decenije funkcionisanja takvog sistema, samo 10 odsto radnika ima otvorene račune u privatnim penzijskim fondovima, dok svega tri odsto radnika iole redovno štedi u njima.

Savet napominje da visina naknada koje penzijski fondovi u Srbiji naplaćuju je osetno iznad dobre međunarodne prakse, dok su prinosi neprimereno niski.

U periodu od 2007. do 2025. godine prosečna realna stopa prinosa penzijskih fondova iznosila je svega 1,2 odsto godišnje i bila je osetno niža od stope realnog rasta BDP-a koja je iznosila 2,3 odsto u istom periodu.

„Ovakvi ishodi ukazuju na ekonomski neefikasnu organizaciju sistema dopunske privatne štednje koja zahteva odlučne reformske mere kako bi građanima mogla da pruži adekvatne stope prinosa i predstavlja relevantan izvor prihoda u starosti“, navodi se u izveštaju.

Švajcarska formula kao sigurnost

Iako rezultati ukazuju da će Srbija kao i većina evropskih zemalja biti suočena sa intenzivnim demografskim starenjem, odnosno smanjenjem radno sposobnog stanovništva i rastom udela starijih, postojeći institucionalni okvir (posebno proširena švajcarska formula sa automatskim stabilizatorom) obezbeđuje dugoročnu finansijsku stabilnost.

Rashodi za penzije ostaju na oko 10 odsto BDP, dok doprinosi pokrivaju dominantan deo troškova, prognozira Fiskalni savet u Dugoročnoj projekciji penzijskog sistema Srbije od 2025. do 2070. godine.

U projekciji se navodi da će mladi radnici koji tek ulaze na tržite rada sledećih 40 godina uplaćivati penzijske doprinose, a onda u proseku oko 20 godina primati penzijsku naknadu, uz mogućnost da njihovi naslednici dodatnih 10 ili 15 godina primaju naknade u vidu porodičnih penzija.

„Otuda odgovorno i održivo upravljanje javnim penzijskim sistemom zahteva razmatranje i oslanjanje na dugoročne projekcije, budući da današnje izmene penzijskog zakona mogu, i po pravilu imaju, posledice i do 70 godina u budućnosti“, navodi Savet.

Prema izrađenoj projekciji Saveta očekuje se povećanje stope zavisnosti starijeg stanovništva sa 36,6 odsto u 2025. godini na 49,5 odsto u 2070. godini.

Prognostički scenario demografske projekcije za Srbiju predviđa smanjenje broja radno sposobnog stanovništva (od 15 do 64 godine starosti), sa 4,1 miliona u 2025. godini na 2,8 miliona u 2070. godini. Takođe se očekuje smanjenje stanovništva u dobi od 65 i više godina, ali u manjoj meri, sa 1,5 miliona na 1,4 miliona 2070. godine.

Kao rezultat, očekuje se povećanje broja starih osoba u odnosu na ukupno radno sposobno stanovništvo, takozvana stopa zavisnosti starijeg stanovništva, sa 36,6 odsto u 2025. godini na 50 odsto u 2070. godini.

„Demografsko starenje, oličeno u povećanju stope zavisnosti starih, neumitno stvara finansijske pritiske na funkcionisanje penzijskih sistema – jer sve manji broj osiguranika treba da izdržava relativno veći broj penzionera“, navodi Savet.

Fiskalni savet u analizi daje i sledeće prognoze:

Pogoršanje odnosa osiguranika i korisnika penzija u dugom roku

Grafikon pokazuje da se očekuje smanjenje broja osiguranika koji uplaćuju doprinose u penzijski sistem, sa više od 2,8 miliona u 2025. godini na nešto više od 2,2 miliona 2070. godine. Takođe se očekuje i smanjenje broja korisnika, ali u relativno manjem obimu, sa 1,65 miliona na nešto preko 1,5 miliona 2070. godine. Ukupno posmatrano, očekuje se pogoršanje stope zavisnosti penzijskog sistema (odnos broja penzionera i broja osiguranika), sa 58,1 odsto na 69 odsto u dugom roku 2070. godine. Međutim, u srednjem roku, u sledećih 15 do 20 godina, ne očekuje se osetnije pogoršanje stope zavisnosti penzijskog sistema – pre svega usled očekivanog nastavka pozitivnih trendova na tržištu rada iz prethodne decenije, oličenih u daljem povećanju stope participacije i stope zaposlenosti.

Povećanje učešća starosnih penzionera u ukupnom broju penzionera

Savet podseća da su restriktivniji uslovi za sticanje invalidskih penzija koji su uvedeni na početku procesa tranzicije, između ostalog i kao odgovor na prethodno (pre)široko primenjivane odredbe za sticanje invalidskih penzija, naročito tokom devedesetih godina – rezultirali vidnim smanjenjem broja invalidskih penzionera u prethodne dve decenije. Očekuje se da se ovaj trend nastavi i u narednom periodu, što bi značilo smanjenje ukupnog broja invalidskih penzionera sa nepunih 230 hiljada u 2025. godini na nešto preko 150 hiljada 2070. godine. Takođe, trend povećanog učešća žena na tržištu rada očekuje se da dovede do toga da sve veći broj žena u budućnosti ostvaruje pravo na sopstvenu starosnu penziju, što će dovesti do pada broja korisnika porodičnih penzija. Oba ova trenda uzrokuju relativno povećanje učešća starosnih penzionera, čiji broj se povećava sa 1,11 miliona 2025. godine na očekivanih 1,19 miliona 2070. godine.

Važno je primetiti da projekcije u ovoj studiji, u skladu sa međunarodnom praksom, ne uključuju mogućnost vanserijskih događaja, poput ekonomskih recesija. Standarda praksa prilikom izrade (dugoročnih) projekcija, kako demografskih tako i ekonomskih, je da se ne razmatraju vanserijski događaji poput nastanka ekonomske krize.

Ta praksa prisutna je i u ovoj studiji gde se u svim godinama očekuju pozitivne stope privrednog rasta, bez mogućnosti ekonomske recesije. Međutim, u stvarnosti se ekonomske recesije redovno dešavaju, i u tim slučajevima, usled pada privredne aktivnosti, moguće je da se učešće rashoda za penzije u BDP naglo poveća, izazivajući povećanje budžetskog deficita. Iskustva Srbije, kao i drugih evropskih zemalja, ukazuju da u slučajevima privredne recesije i fiskalne krize vlade često bivaju primorane da pribegnu privremenom zamrzavanju penzija kako bi se stabilizovale javne finansije. Otuda ima smisla da se, u cilju povećanja kredibilnosti i predvidivosti penzijskog sistema, u narednom periodu razmotri dodatni makroekonomski stabilizator koji bi u slučaju ozbiljnih privrednih kriza i povećanja rashoda za penzije preko 11 odsto BDP – propisivao privremeno zamrzavanje penzija.

Rashodi za različite vrste penzija će pratiti dinamiku broja korisnika prema vrsti penzije

Ranije objašnjeno da će doći do relativnog povećanja učešća starosnih penzionera i paralelnog smanjenja učešća invalidskih i porodičnih penzija u ukupnom broju korisnika penzija. Ista dinamika primetna je i kod projekcije rashoda za različite vrste penzija. Tako se projektuje povećanje rashoda za starosne penzije sa sedam odsto BDP na 8,1 odsto BDP 2070. godine, dok će doći do relativnog smanjenje rashoda za invalidske (sa 1,2 na 0,8 odsto BDP) i porodične (sa 1,5 na 0,9 odsto) penzije u periodu od 2025. do 2070. godine.

Očekuje se da prihodi od doprinose pokrivaju preko 90 odsto rashoda za penzije tokom projekcionog perioda

Prihodi od penzijskih doprinosa pokrivali su 91 odsto ukupnih penzijskih rashoda u 2025. godini. Očekuje se da se visok stepen pokrivenosti zadrži i u budućnosti i da se dodatno poveća u srednjem roku. Važno je naglasiti da će realizacija ovako visokog stepena pokrivenosti penzijskih rashoda ključno zavisiti od očekivanog nastavka pozitivnih trendova na tržištu rada i očekivanog povećanja stope participacije i stope zaposlenosti u srednjem roku. Takođe, kao što je ranije pomenuto, naše dugoročne projekcije metodološki isključuju mogućnost recesije, koje će se neminovno dešavati sa vremena na vreme – i kada će neizostavno dolaziti do osetnijeg smanjenja stope pokrivenosti rashoda za penzije.

Osetnije povećanje prosečnog staža novih starosnih penzionera ženskog pola u srednjem roku

Aktuelni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje povećanje starosne dobi za penzionisanje žena, za po dva meseca godišnje, dok se 2032. godine starosna dob za žene ne izjednači sa starosnom dobi za muškarce na 65 godina starosti. Usled ove činjenice, kao i ranije pomenute veće participacije žena na tržištu rada, te zakonske odredbe o priznavanju dodatnog penzijskog staža majkama sa jednim ili dvoje dece, koja stupa na snagu 2032. godine – očekuje se povećanje prosečnog staža koje će ostvarivati novi korisnici starosnih penzija ženskog pola, i da će se po ovom parametru veoma približiti muškim osiguranicima u narednoj deceniji. U dugom roku se, usled povećanja stope participacije i stope zaposlenosti, posledično očekuje postepeno povećanje radnog staža za nove korisnike starosnih penzija oba pola.

Projektuje se ograničeno smanjenje učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi

Demografsko starenje, oličeno u povećanju stope zavisnosti starih i povećanju stope penzijske zavisnosti dovodi do smanjenja učešća prosečne penzije u prosečnoj neto zaradi. U suprotnom, ili bi došlo do narušavanja finansijske stabilnosti penzijskog sistema (neodrživ rast rashoda za penzije), ili bi bila neophodna dodatna povećanja starosne granice za penzionisanje (što je jedan od alternativnih scenarija).

Iako dolazi do smanjena učešća penzija u zaradi, obim ovog efekta je relativno ograničen, naročito u srednjem roku od narednih dvadesetak godina, usled pozitivnih trendova na tržištu rada i očekivanog povećanja stope zaposlenosti. U dugom roku, može se očekivati da odnos prosečne penzije padne na ispod 40 odsto prosečne neto zarade, ali je i ovde obim pada ograničen jer se očekuje da ovaj odnos iznosi bezmalo 39 odsto u 2070. godine.

Udeo starosne penzije u prosečnoj neto zaradi se takođe smanjuje ali ostaje iznad 40 odsto tokom projekcionog perioda. Iako se u široj javnosti najčešće govori o odnosu prosečne penzije i prosečne zarade, zapravo je za osiguranike prilikom planiranja svog životnog standarda nakon penzionisanja relevantnija statistika odnosa starosne penzije i prosečne zarade.

Invalidske i porodične penzije, koje predstavljaju oblik osiguranja za radnike (od rizika invalidnosti) i za članove njihovih porodica, u proseku su niže od iznosa starosnih penzija. Starosne penzije su u 2025. godini činile bezmalo 50 odsto prosečne neto zarade, odnosno preko 36 procenata prosečne bruto. Usled demografskog starenja, ovi odnosi će se delimično pogoršavati tokom projekcionog perioda, ali će obim smanjenja biti ograničen, naročito u srednjem roku od narednih dvadesetak godina.