Više od 32.000 studenata iz Srbije učestvovalo u razmeni na evropskim fakultetima: Kako izgledaju studije u inostranstvu

Mladi za Evropsku uniju predstavljaju i prioritet i obećanje, a čitav sistem podrške usmeren je na to da im obezbedi alate, mobilnost i samopouzdanje za oblikovanje sopstvene budućnosti, rekla je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva, na otvaranju četvrtog dana Evropske nedelje mogućnosti, koji se održava u Novom Pazaru. Svoje iskustvo sa školovanjem u inostranstvu podelila je i istoričarka umetnosti Lora Milutinović, koja je ispričala sa kojim se izazovima, ali i mogućnostima susretala tokom studija.

„Kroz programe poput Erazmus+, Evropskog korpusa solidarnosti, Regionalne kancelarije za saradnju mladih, programa Građani, jednakost, prava i vrednosti (CERV), kao i Garancije za mlade, EU nastoji da ponudi konkretne prilike koje mogu promeniti život“, rekla je Halačeva.

Za dan posvećen mladima u okviru EU nedelje mogućnosti, simbolično je odabran Novi Pazar, najmlađi grad u Srbiji, odnosno grad u kojem je 49 odsto stanovništva mlađe od 29 godina.

„Međunarodno iskustvo ne znači napuštanje Srbije. Naprotiv, to znači doneti svet nazad kući i time učiniti Srbiju snažnijom“, naglasila je je Halačeva.

Poseban akcenat stavljen je na obrazovanje, koje je, prema njenim rečima, temelj razvoja.

„Ulaganje EU u obrazovanje, od škola i stručnog obrazovanja do univerzitetskih razmena i stipendija, počiva na uverenju da znanje nema granice i da svaki mladi čovek u Srbiji, bez obzira na to gde živi, zaslužuje pristup najboljim mogućnostima koje EU nudi“, poručila je.

Tokom današnjeg dana biće predstavljene mogućnosti za mlade, uključujući studentske razmene kroz Erazmus+, stažiranje u Evropskoj komisiji u okviru programa „Plava knjiga“, kao i studiranje na Koledžu Evrope i stipendije koje nude Nemačka, Austrija, Francuska i Poljska.

Prema podacima koje je Halačeva iznela, više od 32.000 studenata iz Srbije dosad je učestvovalo u programu Erazmus+.

Ona je zaključila da EU nije samo najveći donator, trgovinski partner i izvor stranih investicija u Srbiji, već i njen najposvećeniji partner.

„EU veruje u Srbiju u kojoj mladi mogu hrabro da sanjaju, slobodno da studiraju, bezbedno se kreću preko granica i vraćaju se sa znanjem i vezama koje menjaju njihove zajednice“, zaključila je Halačeva.

Kako izgleda studiranje u EU?

Uvodno predavanje danas je održala Lora Milutinović, istoričarka umetnosti i doskorašnja studentkinja Univerziteta umetnosti u Helsinkiju.

„Prvi put sam došla u Finsku 2019. godine, preko organizacije Mladi istraživači Srbije, kada sam učestvovala u volonterskom kampu. Tri nedelje sam provela u malom mestu Anjela, na jugoistoku zemlje, gde sam radila kao baštovanka“, rekla je Milutinović.

Kako je objasnila, tokom tog boravka nije učila samo o biljkama i prirodi, već i o finskoj kulturi, koja ju je posebno oduševila.

„Nakon što sam videla da je to država koja se poklapa sa mojim ličnim vrednostima, koja gleda prirodu kao priortitet, koja podržava mlade, veruje u njihov potencijal i sprema ih za izazove savremenog doba, odlučila sam da studije nastasvim u Finskoj. Upisala sam Univerzitet umetnosti u Helsinkiju, budući da sam želela da svoje bogato obrazovanje koje sam stekla na Univerzitetu u Beogradu iskoristim i prilagodim izazovima savremenog doba, u čemu je Finska izvrsna, pošto se trude da sve što učimo ima praktičnu primenu. Tokom studija u finskoj shvatila sam šta to zapravo znači biti student u inostranstvu“, ispričala je Milutinović.

Govoreći o iskustvu studiranja u inostranstvu, Milutinović je ukazala na emocionalne uspone i padove kroz koje prolaze međunarodni studenti.

„Tokom prve nedelje su nam pokazali grafikon gde se videla jedna kriva koja ide gore, zatim znatno pada dole, a posle ima sve više uspona i manje padove. Ta kriva je prikazivala emocionalno iskustvo međunarodnog studenta u inostranstvu. Dakle, na početku ste oduševljeni, toliko novih prilika se dešava, sve se otvara, zatim padate u ‘down’, razmišljate kako ste tu sami, pitate se šta uopšte radite, ali se potom izborite sa tim sumnjama i počnete da ređate prvo manje, a onda sve veće i veće pobede. Ono što mislim da je važno je da je mene Finska pripremila na to iskustvo, ja sam na početku znala da će biti teško i potom sam se adekvatno prilagodila tome“, ispričala je Milutnović.

Dodala je da se o tim izazovima često ne govori dovoljno.

„Kada vidite da neko studira u inostranstvu, pomislite da mu je sve divno, ali to je iskustvo koje vas menja, u kojem počnete da sumnjate u sebe i svoje odluke, ali kada pređete tu sumnju, otkrijete nove aspekte sebe, svog ličnog i profesionalnog potencijala i dodate jednu pogatu dimenziju u svoju ličnost. Mislim da je važno da će vam svaka država, možda i svaki grad, dati nove izazove, ali i nove mogućnosti. Bićete u međunarodnoj sredini gde ćete shvatiti zašto je vaša perspektiva važna, vredna, kako ona može da doprinese stvaranju novih rešenja. Upoznaćete kolege iz celog sveta i mnogo ćete naučiti od njih, ali i oni od vas“, kazala je Milutinović.

Nakon godinu i po dana studija u Fisnkoj, Milutinović je počela da traži prilike za praksu, što ju je odvelo u Francusku, gde je bila angažovana na filmskom festivalu. Zatim je dobila posao turističkog vodiča tokom Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. Nakon devet meseci rada u Parizu, vratila se u Srbiju, gde je dobila posao u Vikimediji Srbije, gde radi kao menadžerka Obrazovnog programa. Tada je, kako je istakla, postala svesna koliko je naučila tokom boravka u inostranstvu i čime može da doprinese u svojoj zajednici.

Za kraj, Milutinović je poručila mladima da iskoriste dostupne prilike i ne plaše se odbijanja.

„Prijavljujte se na sve što vas zanima. Najgore što može da se desi jeste da vas odbiju. Ali morate sebi da date najbolju šansu“, zaključila je.

Beatris Garsija na EU nedelji mogućnosti: Kreativni kompas za Evropu unapređuje položaj umetnika