Rajfajzen banka sada očekuje inflaciju od čak 6,1 odsto u Srbiji, a rast BDP-a samo 2,4 procenta

Srpska ekonomija suočava se sa dvostrukim izazovom usporavanja privrednog rasta i naglog skoka inflacionih pritisaka, pošto globalni energetski šok izazvan ratom u Iranu počinje da se preliva na domaće tržište, pokazuje najnovija analiza Rajfajzen banke.

Dok je domaća ekonomija već u 2025. godini zabeležila usporavanje na dva odsto, nove projekcije za 2026. godinu dodatno su korigovane naniže. Očekivani rast BDP-a smanjen je sa 2,75 odsto na 2,4 odsto, što je direktna posledica visokih cena naftnih derivata koje guše potrošnju domaćinstava i preduzeća. Međunarodni monetarni fond (MMF) takođe je smanjio svoja očekivanja za Srbiju, revidirajući stopu rasta na 2,75 odsto sa prethodno planiranih tri odsto za 2026. godinu.

Inflacija na uzlaznoj putanji

Iako je martovska inflacija iznosila relativno stabilnih 2,8 odsto na godišnjem nivou, analitičari upozoravaju da je to tek početak novog talasa poskupljenja. Projekcija inflacije za kraj godine drastično je podignuta na 6,1 odsto, podstaknuta cenama nafte koje su na globalnom tržištu premašile 100 dolara po barelu. MMF je takođe povećao projekciju prosečne inflacije za Srbiju sa četiri odsto na 5,2 odsto.

Glavni generatori rasta cena su, prema analizi Rajfajzena transport koji u martu beleži mesečni rast od 2,3 odsto, što je najviši skok od kraja 2025. godine. Zbog rasta cena energenata već su reagovale cene industrijskih proizvođača rastom od 4,3 odsto na godišnjem nivou.

Očekuje se da će rast cena đubriva, zbog poremećaja u Persijskom zalivu koji obezbeđuje 33 odsto svetskog izvoza, dovesti do skoka cena hrane u drugoj polovini godine.

Strukturni rizici i vladine mere

Stručnjaci ocenjuju da je model ekonomskog rasta baziran na stranim direktnim investicijama iscrpljen u trenutnom nestabilnom geopolitičkom okruženju. Dodatnu neizvesnost unose produženi pregovori o prodaji NIS-a mađarskom MOL-u, čiji je rok pomeren na 22. maj.

Vlada Srbije pokušava da ublaži udar administrativnim merama, uključujući zabranu izvoza naftnih derivata do 2. maja, fiksiranje cena goriva na nedeljnom nivou do juna, kao i smanjenje akciza za 25 odsto, prema podacima Rajfajzena. Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, ali je upozorila da je spremna da reaguje svim instrumentima ako sekundarni efekti rasta cena nafte ugroze stabilnost.

Uprkos crnim prognozama za rast, određenu podršku ekonomiji pružaju ubrzane infrastrukturne investicije vezane za projekat EXPO 2027, koje su ponovo pokrenute krajem 2025. godine, kao i visoke devizne rezerve koje iznose 28,5 milijardi evra.

EBRD ulaže 2,3 milijarde dinara u prve MREL obveznice Rajfajzen banke