Pre neki dan pišem neki tekst, uobičajeno. Plink, stiže poruka na vajber. U njoj mi prijateljica (po ko zna koji put) prenosi sadržaj (ovaj put) izvesnog podkasta u kome neka stručnjakinja raspreda o negativnom uticaju upotrebe AI na prirodu, sa aspekta potrošnje vode i struje, kao i ubrzanja klimatskih promena.

Dođe mi da tu prijateljicu zgromim što me bombarduje poznatim mi informacijama, jer ona kao da je obuzeta raskrinkavanjem veštačke inteligencije, pa ne mari što ometa tok one prirodne. Ipak se saberem i odgovorim „nećeš me odvratiti“, što bi značilo da mi ne pada na pamet da se lišim ovog moćnog oruđa, koje svakodnevno koristim (priznajem, uz dozu griže savesti zbog svega što je ta moja prijateljica posredno navela).