Evropskoj uniji nije više interesantan samo Zapadni Balkan; zainteresovana je za Ukrajinu, za Moldaviju, za Jermeniju. Ali, ni tu se ne završavaju ambicije Evropske unije: predsjednik Finske Aleksandar Stub predložio je, naime, da se Evropska unija proširi na čak četrdeset država, uključujući Kanadu i još neke zemlje.
Snaga EU – a to očito ne razumeju njeni protivnici i kritičari – jeste u tome što se, uprkos krizama, ona razvijala i opstajala i što je, iz svake teške reforme, izlazila jača i otpornija. Ne zaboravite, najzad, da je EU „nadživela“ i Sovjetski Savez i SFRJ, čime je potvrdila svoju vitalnost.

Opet vas vraćam na poruku koje se čula u Tivtu, a to je da u EU ima mesta za Srbiju, ali ne i za njen režim.

Ne baš tako direktno?

Da, ne direktno, ali je svima bilo jasno da su politički i demokratski principi i evropske vrednosti koje se u tom dokumentu pominju kao uslov integracija u direktnoj suprotnosti sa režimom Aleksandra Vučića. Uostalom, Vučić zna da bi ulaskom Srbije u EU najpre morao da ukine sebe i svoju stranku.

Ako režim predsjednika Vučića Srbiju ne vodi u EU, gdje je onda vodi?

Vučić nas drži zaglavljene između EU, Rusije i Kine. Nažalost, Srbija će tu i ostati sve dok je on na njenom čelu. Čim njegov režim bude smenjen, a nadam se da će se to uskoro dogoditi, Srbiji će biti otvoren evropski put. I poslednja diktatura u