EU menja kineske invertore u solarnim elektranama: Brisel u strahu da Peking može da utiče na njihov rad

Evropska unija započinje proces eliminacije „visokorizičnih kineskih invertora“ iz svoje energetske mreže, uokvirujući ovaj potez kao ključno pitanje ekonomske i sajber bezbednosti, a ne kao puku industrijsku politiku.

Prema pisanju evropske redakcije Euronews-a, u trenucima kada Evropa ubrzava svoju tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, pitanje bezbednosti infrastrukture koja podržava taj prelaz postaje prioritet broj jedan. Evropska komisija je nedavno najavila odlučne korake ka zabrani uvoza visokorizičnih invertora iz Kine, navodeći kao razlog „ozbiljne“ ekonomske i pretnje po sajber bezbednost.

„Mozak“ mreže kao meta

Invertori su, iako fizički mali u poređenju sa masivnim solarnim farmama, od vitalnog značaja za moderni energetski sistem. Često se opisuju kao „mozak“ elektroenergetskih mreža jer igraju ključnu ulogu u konvertovanju i regulisanju toka energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetar i sunce, u sisteme za skladištenje i samu distributivnu mrežu.

Upravo ta centralna uloga izazvala je uzbunu u Briselu. Zvaničnici upozoravaju da bi zavisnost od dobavljača povezanih sa vladama koje se smatraju neprijateljskim prema interesima EU mogla stvoriti opasne ranjivosti. U najgorem scenariju, određene zemlje — pri čemu se eksplicitno pominju Kina, Iran, Severna Koreja i Rusija — mogle bi da iskoriste ove komponente za potkopavanje evropske energetske infrastrukture, što bi potencijalno moglo dovesti do masovnih nestanaka struje.

Ovaj potez direktno pogađa vodeće kineske firme kao što su Huawei i Sungrow. Analitičari su već ranije upozoravali da bi veliko oslanjanje Evrope na solarne invertore ovih proizvođača moglo da ugrozi stabilnost mreže, naročito u kontekstu sve veće integracije solarne i energije vetra.
Evropska industrija je takođe podigla glas, upozoravajući da je energetska infrastruktura EU trenutno „jednako ranjiva kao i evropska odbrana“. Inicijativa za promenu politike dobila je i politički vetar u leđa prošlog novembra, kada je 30 poslanika Evropskog parlamenta sa iskustvom u energetici zatražilo od Komisije da spreči „rizične“ dobavljače da pristupe kritičnoj infrastrukturi.

Mehanizam zabrane: Finansije kao oruđe

Zanimljivo je da EU ne uvodi novo zakonodavstvo kako bi sprovela ova ograničenja. Umesto toga, Komisija će koristiti postojeće finansijske alate i regulativu EU. Ograničenja će se primenjivati na sve instrumente finansiranja EU, bilo da su direktni ili indirektni, uključujući sredstva od Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Ova strategija omogućava Komisiji da nametne bezbednosne uslove kroz provere politika na nivou pojedinačnih projekata. Suština je jasna: energetski projekti koje finansira EU moraće postepeno da eliminišu kinesku opremu visokog rizika kako bi osigurali zaštitu od sajber pretnji.

Brisel je postavio ambiciozan plan za sprovođenje ovih mera. Do 1. jula 2026. godine sve službe Komisije moraju preispitati tekuće aktivnosti i predložiti načine za integraciju novih ograničenja. Do 15. jula 2026. godine biće završena procena o tome da li alternativni dobavljači mogu da zadovolje potražnju i obezbede dovoljan proizvodni kapacitet. Do 1. novembra 2026. godine projekti u poodmakloj fazi biće procenjivani prema starom okviru, ali će možda morati da usvoje dodatne mere sajber bezbednosti ili isključe visokorizične partnere. Od aprila 2027. godine počinje najstroža faza u kojoj će svi novi ugovori i sporazumi u potpunosti uključivati ova ograničenja, uz minimalna odstupanja samo iz ekstremnih političkih ili bezbednosnih razloga.

Ekonomska cena bezbednosti

Iako kineski proizvođači trenutno dominiraju sa oko 80 odsto globalnog tržišta invertora, zvaničnici EU su uvereni da se tržište može prilagoditi. Identifikovani su „pouzdani partneri“ iz zemalja kao što su Japan, Južna Koreja, Švajcarska i Sjedinjene Države koji mogu da zamene kineske dobavljače.
„Imamo jake signale iz industrije da bi mogli prilično brzo da povećaju kapacitet“, izjavio je anonimni zvaničnik EU. Što se tiče troškova, procene Komisije su optimistične: invertori čine samo oko pet odsto troškova velikih solarnih instalacija, a prelazak na skuplje, ali bezbednije dobavljače, povećao bi ukupne troškove projekata za manje od dva odsto.

Odgovor Pekinga: „Prekomerna sekuritizacija“

Očekivano, kineska strana oštro reaguje. Kineska privredna komora pri EU (CCCEU) odbacila je optužbe o „energetskom naoružanju“, tvrdeći da njihove kompanije godinama doprinose zelenoj tranziciji Evrope kroz pouzdanu i konkurentnu tehnologiju. Portparol CCCEU je upozorio da uokvirivanje komercijalnih tehnologija u geopolitičkom smislu predstavlja „prekomernu sekuritizaciju“ koja može narušiti poverenje investitora i stabilnost globalnih lanaca snabdevanja.

Bez obzira na proteste, Brisel ne planira da se zaustavi. Litvanija je već postala primer, preduzimajući korake za uvođenje sopstvenih ograničenja na visokorizične energetske tehnologije. Zvaničnici EU naglašavaju da je trenutna odluka samo „prvi korak“ koji će vremenom biti dopunjen dodatnim merama sajber bezbednosti, posebno u pogledu postojeće infrastrukture koja se već oslanja na kinesku opremu.

Nagradni kviz! Koliko poznajete Nemačku?