Danilo Šuković: Korupcija u Srbiji zahvatila sve delove društva, institucije rade u interesu pojedinaca iz politike ili kriminala

Srbija je zemlja u kojoj je korupcija zahvatila sve delove društva i po definiciji Svetske banke je zarobljena država, gde institucije ne rade u interesu građana već pojedinaca iz politike ili kriminala, rekao je ekonomista Danilo Šuković u intervjuu za Betu.

„Građani Srbije debelo plaćaju to što se Srbija po korupciji među 182 zemlje nalazi na 116 mestu. Korupcija je u vlasti, koja ima moć da određuje kome će dati posao, subvencije, kome će nešto prodati ili presuditi, a da se zaobiđu zakoni. Korupcije svuda ima, Srbija je među najgorima“, rekao je Šuković koji je bio član Sava za borbu protiv korupcije.

Istakao je da je jedno od rešenja smena vlasti, a ako dođe neka nova vlast sve poluge društvene moći treba da budu upregnute u borbu protiv korupcije.

„Kada kažem korupcija mislim i na pravosuđe, policiju i državne institucije, ali i na medije“, naveo je Šuković.

Svako, prema njegovim rečima, treba da radi svoj posao transparentno, umesto što su svi ugovori koje zaključuje država netransparentni. Sve se, kako je rekao „radi u četiri oka umesto da se poštuju procedure tendera i aukcija“.

„Za sve nabavke postoje pravila, ali se ne poštuju. I da pitate i građane kako rešiti neki problem, skoro svi će reći da treba nekog potplatiti“, naveo je Šuković.

Dodao je da svi zakoni važe za sve, a kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pitanju i njegova borba protiv korupcije „sve je predizborna kampanja i borba da se održi na vlasti i zbog toga su izbori rešenje“.

Srbija je, kako je naveo, u društvenoj krizi koja utiče na ekonomski rast, a dijaloga nema jer vlast drži sve u svojim rukama.

„Do skoro vlast je izbegavala dijalog, u Skupštini čim opozicija ‘zine’ proglase je izdajnikom, a sada su videli da to ne prolazi, pa zovu na dijalog, ali opozicija neće i ne treba da započne dijalog“, rekao je Šuković.

Ocenio je da „kao što vlada ‘mrak’ u institucijama, tako je ‘mrak’ i u medijskom prostoru“. U medijima, osim u nekoliko je, kako je naveo, „totalni“ mrak radi manipulacije biračima i radi održavanja na vlasti aktuelne koalicije.

„Opozicija ne pridaje dovoljno pažnje medijskom mraku koji je napravila vlast, čak i od medija sa nacionalnom frekvencijom, što je zloupotreba državnih resursa radi svevlašća. To je krucijalno pitanje, tako se vlast održava, mislim da nije postojao veći medijski ‘mrak’, osim možda u jednom periodu za vreme Slobodana Miloševića“, rekao je Šuković.

Dodao je da ga čudi da EU ne ukazuje na te probleme koji su skopčani sa ljudskim pravima i slobodama.

„Pravo da neko misli i priča slobodno je sveto pravo i bez njega nema napretka, ni u ekonomiji i u standardu građana“, rekoa je Šuković.

Vlast ne sme da zapostavi domaće investicije

Ocenio je da je privredni rast u Srbiji u opadanju više od godinu dana, što je rezultat više faktora, internih i eksternih, nestabilnosti u svetu i ratova, krize u energetici, kao i unutrašnjih slabosti, društvene krize i problematičnog modela privrednog rasta.

„Da bi jedna ekonomija bila dugoročno uspešna potrebno je podsticanje domaćeg privatnog sektora, domaće privatne investicije treba da budu ključni faktor razvoja. Strane investicije često imju motiv u subvencijama, a ne u realnoj ekonomiji. Suvišno oslanjanje na strane investicije vratiće se kao bumerang i mislim da Srbija počinje da plaća cenu„, rekao je Šuković.

Dodao je da ako se zapostave domaće privatne investicije i izvozna privreda, ne može da se očekuje stabilan i dugoročan rast, pogotovo za male zemlje kao što je Srbija, koje moraju da izvoze 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi bile uspešne.

Politikom deviznog kursa je, po njegovim rečima, naneta velika šteta domaćim izvoznicima, jer se godinama drži fiksni kurs, a inflacija je u Srbiji veća nego u EU i za tu razliku izvozna preduzeća imaju gubitke.

Na konstataciju da Vučić takav devizni kurs smatra uspehom Šuković je rekao da „on to može da tvrdi koliko hoće, ali da je jedno politička propaganda, a drugo su ekonomske računice, koje se uče u srednjoj školi“.

„Ranije je taj gep u spoljnoj trgovini pokrivan drugim prihodima, pre svega od doznaka iz inostranstva i stranim investicijama. Sada se to pokriva od IT industrije koja je impozantna i time se zamagljuje problem, ali efekat stranih investicija se ruši kao kula od karata i pitanje kursa će doći na dnevni red. Odnos valuta je odnos ekonomija, ne može dinar biti jači od evra ako naša ekonomija po efikasnosti nije kao privreda evrovaluta“, ocenio je Šuković.

Dodao je da ako dođe do poremećaja, na primer u turizmu, taj devizni priliv neće postojati da pokrije minus u trgovinskom bilansu Srbije sa inostranstvom.

Šuković je rekao da deficit u budžetu može da se pokrije novim zaduženjem, makar ne bio tri odsto BDP-a, koliko je projektovan, već, na primer, pet odsto.

„Činjenica je da prihodi u budžetu ne pokrivaju rashode, ali država troši netransparentno i ne znamo tačno koliki su stvarni rashodi. Ne zna se ni koliki su vanredni izdaci zbog naftne krize, izdvajanja za Ekspo, i to će terati u sve veće zaduživanje, ali obzirom da je udeo javnog duga u BDP oko 45 odsto i da je ispod granice koju je postavila EU od 60 odsto, još ima prostora za nova zaduživanja kako bi se trenutni problemi prevazišli, ali na kratak rok. Zaduživanje se prebacuje na duži rok i prenosi na buduće generacije, ali po većim kamatama“, naglasio je Šuković.

Istakao je da se država sada sve više zadužuje kod banaka pod nepovoljnijim kamatama, nego što je prodaja obveznica, od osam do 10 odsto. Problem likvidnosti država, kako je naveo, mora da reši, ali bilo bi, „dobro da to radi, bar transparentno, a ne da rasipa novac i gde treba i gde ne treba, jer to sirotinja plaća“.

Na pitanje da li je izgradnja data centara prioritet kada ni beogradske opštine nemaju kanalizaciju, Šuković je rekao da su data centri potrebni jer visoke tehnologije koje imaju daju multiplikativan efekat, i da je svaki pomak na planu visokih tehnologija dragocen, a da je drugo pitanje što se u Srbiji ne rade kost benefit analize koje treba da pokažu da li se novac koristi najracionalnije.

Šta je rešenje za NIS

Šuković je naveo da bi Naftnu kompaniju Srbije (NIS) trebalo nacionalizovati jer ju je ruska kompanija Gasprom kupila ispod cene.

„Rusi su dobili NIS ispod cene, za džabe, zbog politike, sada na neki način ucenjuju i odugovlače, a kao naši prijatelji trebalo bi da shvate šta ta kompanija znači za Srbiju. Mislim da Srbija treba da nacionalizuje NIS, a da ne trepne, ali političari to neće. Oni su strani investitori i moraju da poštuju propise Srbije, ako su prijatelji Srbije, NIS bi terbalo da prodaju“, naveo je Šuković.

Ocenio je da je organizacija međunarodne izložbe Ekspo dobra za promociju zemlje, ali da postoji opasnost da stadion, hoteli, sajamski prostor „zvrje prazni ako ne bude utakmica, sajmova, ako se ne prodaju stanovi“.

„Neka infrastruktura građena za tu manifestciju će ostati, a kakva će biti budućnost ostalih objekata zavisiće od toga da li će Srbija uspeti da ostvari privredni rast od pet-šest odsto, a ako je zahvati stagflacija i zbog tih objekata u koje je investirala milijarde evra imaće gubitak“, rekao je Šuković.

Istakao je da je pokušaj dila o rušenju zgrade Generalštaba u Beogradu sa zetom američkog predsednika Donalda Trampa, Džaredom Kušnerom „korupcija“, učinjena radi dobijanja političkih poena u inostranstvu.

„Bilo bi dobro da institucije budu jače od nečije volje i isteraju to na čistac“, rekao je Šuković.

Građani imaju sve manje poverenja u pravednost tenderskih postupaka, korupciju u navbavkama vide i ponuđači i naručioci