Inflacija u regionu: Srbija beleži blaži rast cena od suseda, ali ekonomisti upozoravaju da to neće dugo trajati

Međugodišnja inflacija u Srbiji u aprilu 2026. godine, merena potrošačkim cenama, iznosila je 3,3 odsto, dok je u martu bila 2,8 odsto. Ipak, u poređenju sa zemljama regiona, Srbija je zabeležila jedno od blažih povećanja cena.

U Hrvatskoj, koja je imala najveći rast u regionu, inflacija u martu ove godine iznosila je 4,8 odsto, da bi u aprilu, prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, dostigla 5,8 odsto. Slede Severna Makedonija gde je inflacija povećana sa 4,9 na 5,7 odsto i Crna Gora, gde je povećana sa 3,1 u martu na 3,8 odsto u aprilu.

Porast cena u Srbiji direktna je posledica prelivanja uvećane cene nafte na svetskom tržištu, navela je Narodna banka Srbije u izveštaju o inflaciji ovog meseca.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Novu ekonomiju da je Srbija trenutno među zemljama sa nižom stopom inflacije u regionu, čemu su doprinele akcize na gorivo i kurs dinara, ali upozorava da će inflatorni pritisci dodatno ojačati tokom godine.

„Porast cene goriva će uticati na cenu transporta i kao domino efekat, cene ostalih proizvoda i usluga će poskupeti“, kaže on.

Đogović objašnjava da stabilan kurs dinara trenutno ublažava deo inflatornih pritisaka jer sprečava veći rast cena uvoznih proizvoda, ali da se poskupljenje nafte sa međunarodnog tržišta ipak preliva na domaće cene goriva, transporta i drugih proizvoda.

U Srbiji su u aprilu ove godine u odnosu na mart 2026. cene odeće i obuće povećane za 2,5 odsto, transport za 2,2 odsto, hrana i piće za 1 odsto i troškovi stanovanja, vode, električna energij i gasa za 0,3 odsto.

NBS u novom izveštaju prognozira da će do kraja godine (tokom drugog i trećeg tromesečja) inflacija ostati u granicama cilja (3 odsto ± 1,5 p.p.).

„Od septembra se očekuje povećanje cena hrane nakon ukidanja ograničenih marži. Sve to, uz više cene goriva, će dovesti do toga da inflacija probije gornju granicu koju je projektovala Narodna banka Srbije“, kaže Đogović.

Kako pokazuju podaci Eurostata, posmatrano po glavnim komponentama inflacije u evrozoni, očekuje se da će energija u aprilu zabeležiti najvišu godišnju stopu rasta cena (10,9 odsto, u poređenju sa 5,1 odsto u martu), zatim usluge (3,0 odsto, u odnosu na 3,2 odsto u martu), hrana, alkohol i duvan (2,5 odsto, u odnosu na 2,4 odsto u martu) i industrijski proizvodi bez energije (0,8 odsto, u poređenju sa 0,5 odsto u martu).

Koliko su poskupeli hrana, struja i troškovi stanovanja u zemljama regiona?

U Hrvatskoj su najviše porasle cene u prevozu i to 13,1 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS).

Osetna poskupljenja su zabeležena i u kategoriji stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva, za 12,1 odsto međugodišnje, alkoholna pića i duvan 7,6 odsto, restorani i usluge smeštaja 6,2 odsto.

Rast cena hrane i bezalkoholnih pića iznosio je 2,8 odsto međugodišnje, ali je i dalje imao značajan doprinos ukupnoj inflaciji.

Kada se posmatraju glavne komponente, energija je na godišnjem nivou poskupela 17,7 odsto, usluge 8,2 odsto, a hrana, piće i duvan 3,5 odsto, dok je industrijska roba bez energije zabeležila pad cena od 0,6 odsto.

U Severnoj Makedoniji, prema podacima Makstata, najveći rast cena zabeležen je u sektoru transporta, gde su troškovi skočili 10,1 odsto na mesečnom nivou.

Rast cena registrovan je i u grupama rekreacija, sport i kultura 1,4 odsto, alkoholna pića i duvan 1,2 odsto, hrana i bezalkoholna pića 0,7 odsto, restorani i usluge smeštaja za 0,4 odsto.

Ubrzan je i rast cena alkoholnih pića i duvana, sa 8,8 na 10,2 odsto međugodišnje, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića porasle za osam odsto, nakon 7,5 odsto u martu.

U Crnoj Gori je u aprilu je u odnosu na mart najveći rast cena takođe zabeležen kod transporta (6,1 odsto). Odeća i obuća poskupeli su za 1,4 odsto, hrana i bezalkoholna pića za 1,3 odsto, dok su troškovi stanovanja poskupeli za 1,1 odsto. Pad od 0,1 odsto je zabeležen kod troškova energenata, vode, električne struje i gasa.

U Sloveniji najveći uticaj na inflaciju imao je rast cena stanovanja, energenata i komunalija, koje su porasle 9,7 odsto. Poskupeli su i transport (+4,6 odsto), zdravstvo (+5,3 odsto), kao i hrana, ugostiteljstvo, alkohol i duvan.

S druge strane, odeća i obuća bile su jeftinije za 2,9 odsto, što je delimično ublažilo inflaciju.

Mesečnu inflaciju u aprilu od 1,9 odsto najviše su pogurali rast cena goriva i maziva za vozila (+18,6 odsto) i turističkih aranžmana (+15,7 odsto).

U gotovo svim zemljama regiona inflaciju su najviše gurali transport, energenti i usluge, ali različitim intenzitetom.

Izveštaj NBS predviđa privremeni skok inflacije krajem godine