Izveštaj NBS predviđa privremeni skok inflacije krajem godine

Narodna banka Srbije (NBS) predstavila je najnoviji Izveštaj o inflaciji, koji u fokus stavlja otpornost domaće ekonomije u uslovima ekstremne globalne neizvesnosti. Zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i snažnog energetskog šoka, centralna banka je revidirala projekciju rasta BDP-a naniže tek polovinu procetnog poena, dok se krajem godine očekuje privremeni izlazak inflacije iznad granica cilja.

Tokom prvog tromesečja 2026. godine, međugodišnja inflacija u Srbiji kretala se na nivoima nižim od očekivanih, zadržavajući se ispod centralne vrednosti cilja od 3 odsto. U martu je inflacija iznosila 2,8 odsto, ali je već u aprilu ubrzala na 3,3 odsto, što je direktna posledica znatnog rasta svetskih cena nafte koji se prelio na domaće tržište naftnih derivata.

Kako se navodi u izveštaju, ubrzanje međugodišnje inflacije u aprilu na 3,3 odsto gotovo u potpunosti je rezultat skoka cena goriva na domaćim pumpama. NBS predviđa da će rast regulisanih cena (gde spadaju struja i gas za građane) u 2026. godini usporiti na 5,7 odsto (sa 7,0 odsto iz 2025. godine). Glavni pokretači rasta u ovoj kategoriji biće upravo struja i komunalne usluge, navode iz NBS.

Prema novoj centralnoj projekciji NBS Inflacija će ostati u granicama cilja (3 odsto ± 1,5 p.p.) tokom drugog i trećeg tromesečja 2026. Krajem 2026. i početkom 2027. godine, inflacija će se privremeno naći blago iznad gornje granice cilja (preko 4,5 odsto). Ovaj skok je rezultat niske baze iz septembra prošle godine (zbog tadašnjeg ograničenja trgovačkih marži) i aktuelnog rasta cena energenata, prema izveštaju NBS.

Očekuje se da će inflacija ponovo usporiti i vratiti se u granice cilja sredinom 2027. godine, gde će ostati do kraja perioda projekcije. Projektovana prosečna inflacija za 2026. iznosi 3,6 odsto, a za 2027. godinu 4,4 odsto.

Revizija rasta BDP

Privredna aktivnost Srbije u prvom tromesečju 2026. godine ostvarila je realni rast od 3,0 odsto, vođena prvenstveno uslužnim sektorom, trgovinom na malo i turizmom. Iako je industrijska proizvodnja u januaru zabeležila pad zbog zastoja u preradi nafte, u martu je usledio značajan oporavak prerađivačke industrije.

Ipak, zbog novonastalog sukoba na Bliskom istoku i njegovog uticaja na globalno poverenje investitora, NBS je korigovala svoje prognoze:
Projekcija rasta BDP-a revidirana je sa 3,5 odsto na 3,0 odsto.

Za narednu godinu očekuje se ubrzanje rasta na 4,5 odsto (revidirano sa 5,0 odsto), čemu će ključni doprinos dati realizacija investicionih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, navode ekonomisti NBS.

Glavni pokretač rasta u narednom periodu biće domaća tražnja, podržana rastom zaposlenosti i zarada, dok će u 2027. godini značajan doprinos dati i neto izvoz usled održavanja međunarodne izložbe „Ekspo”.

Ključni rizici za srpsku ekonomiju

NBS naglašava da su rizici projekcija trenutno izraženi i asimetrični, pri čemu dominiraju faktori iz međunarodnog okruženja. Najveći rizik predstavlja trajanje i intenzitet sukoba na Bliskom istoku. Blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi petina svetske nafte, mogla bi dodatno podstaći rast cena energenata, ali i kritičnih sirovina poput mineralnih đubriva. Svaki duži sukob direktno ugrožava kupovnu moć i povećava troškove proizvodnje u Srbiji.

Još jedan rizik predstavlja slabljenje eksterne tražnje, posebno iz zone evra koja je najvažniji srpski trgovinski partner, može usporiti srpski izvoz. MMF je već snizio prognoze globalnog rasta, a eventualna recesija u Evropi direktno bi se odrazila na domaću industriju.

Poljoprivredna sezona kojoj se uvek nadamo da će biti dobra, iznova svake godine, ostaje rizik. Loš rod bi mogao dodatno povećati cene hrane, dok bi dobra sezona delovala dezinflatorno.

Novina u rizicima koje centralna banka u Beogradu prepozanje je produktivnost koja ne prati visinu plata. NBS upozorava na potrebu da rast realnih zarada ostane u skladu sa rastom produktivnosti. Brži rast zarada od produktivnosti mogao bi generisati dodatne inflatorne pritiske preko povećane potrošnje.
Neki od specifičnih sektorskih rizika vezanih za Srbiju odrediće bliže rast BDP-a u ovoj i narednoj godini

Kako navode iz NBS, uspeh modela Fiat Grande Panda u Kragujevcu ključan je za industrijski rast. NBS procenjuje da svakih 10.000 proizvedenih vozila doprinosi BDP-u sa oko 0,1 p.p.

Uvođenje EU taksi na ugljenik (CBAM) i smanjenje kvota za bescarinski uvoz čelika predstavljaju izazov za domaću metalsku industriju, stava je narodna banka.

I na kraju rizik je i stabilnost poslovanja Naftne industrije Srbije nakon uvođenja sankcija i proces promene vlasničke strukture, jer je kompanija ključna za redovno snabdevanje tržišta.

MMF prognozira manji rast, višu inflaciju, a analitičari rast cena svih javnih projekata u zemlji