Prointeru i Atlasu milijarde za nepoznate poslove: Kakve veze sa tim imaju kamere u beogradskim školama?

Grad Beograd plaćao je grupu kompanija među kojima su Prointer i Atlas Security znatno više nego što je prikazano javnosti, pokazuju podaci državnog trezora. Ove firme angažovane su na projektu „Beograd pametan grad“, koji podrazumeva ugradnju kamera u škole i vrtiće, a zbog kojeg je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor, otkriva Nova ekonomija. Ovaj postupak pokrenut je nakon što su se građani žalili da nisu dali saglasnost na snimanje i izrazili zabrinutost za potencijalno ugrožavanje privatnosti dece.

Uz Atlas i Prointer, radi se o kompanijama Energosoft ITSS (ćerka-firma Prointera) i Alef Distribucija Adria.

Više od 4,8 milijardi dinara, odnosno nešto više od 41,3 miliona evra slilo se u četiri pomenute firme u periodu od 2. aprila 2024. do 29. decembra 2025. godine, pokazuju podaci Uprave za trezor koje je dobila Nova Ekonomija.

Najveći deo tog novca dobio je Atlas Security, kojem je ukupno uplaćena 2,1 milijarda dinara (18,7 miliona evra).

Prointeru i njegovoj ćerki-firmi Energosoftu uplaćeno je 1,8 milijardi dinara, (oko 15 miliona evra). Alef Distribuciji Adria, čiji je krajnji vlasnik firma Alef Nula A.S. registrovana u Češkoj, uplaćeno je više od 826 miliona dinara (oko sedam miliona evra), iako je Alef na tenderima od svih gradskih preduzeća i institucija dobio svega oko 110 miliona dinara, i to u konzorcijumu sa drugim firmama.

Nova ekonomija tražila je zahtevom za pristup informacijama sve uplate pomenutim firmama koje su izvršili Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu, Sekretarijat za poslove odbrane, Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju i JKP Infostan, koji su bili ovlašćeni da sa njima zaključe sporazum o projektu “Beograd pametan grad”.

Nijedna od ovih uplata nije eksplicitno podvedena pod ovaj projekat, ali kada se podaci o isplatama ukrste sa Portalom javnih nabavki, na kojem su objavljeni svi poslovi koje su pomenute firme dobile od države u javnim postupcima, vidi se odstupanje. Firmama je isplaćeno čak 3,7 milijardi dinara više nego što je vrednost poslova ugovorenih na javnim tenderima.

Vrednost poslova evidentiranih na Portalu je svega nešto više od 1,1 milijarde dinara, za sve četiri kompanije ukupno, od sva tri sekretarijata i od Infostana.

Iz ovih kompanija nisu odgovorili na pitanja da objasne ove nejasnoće.

Upozorenje o novom video nadzoru u jednoj beogradskoj školi. Foto: F.R./Nova ekonomija

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija pretpostavlja da ova razlika potiče iz poslova koji nisu ugovoreni u proceduri Zakona o javnim nabavkama, već su po nekom osnovu izuzeti.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da je reč o nabavkama koje su proglašene za poverljive, ili nabavkama koje su izuzete po osnovu nekog međudržavnog sporazuma. Međutim, kako kaže, potpuno je nejasno koji bi mogao biti osnov za određivanje poverljivosti ove vrste nabavke.

“Postoji sumnja da je zakon direktno prekršen kako bi se izbeglo sprovođenje otvorenog nadmetanja i kako bi se smanjio uvid javnosti u podatke o ugovaranju ovog posla”, rekao je Nenadić.

Novinari Nove ekonomije zatražili su objašnjenje ovih razlika od gradskih institucija i samih firmi, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Kako je Nova ekonomija ranije pisala, u martu 2024. gradski sekretarijati dobili su ovlašćenje da za projekat „Beograd pametan grad“ angažuju Prointer i Energosoft ITSS, Atlas i Alef Distribuciju.

Zaključkom od 29. marta 2024. ovlašćeni su Sekretarijat za obrazovanje, Sekretarijat za poslove odbrane i Sekretarijat za inspekciju da zaključe Okvirni sporazum sa tim firmama vredan 8,7 milijardi dinara (74,6 miliona evra). Ovaj novac i ugovor nisu zabeleženi na portalu javnih nabavki, gde se vide samo poslovi vredni 1,1 milijardu.

Nadležni nisu dostavili informacije o ovom projektu koje je tražila Nova ekonomija po zakonu o slobodnom pristupu, jer je projekat označen stepenom tajnosti „strogo poverljivo“.

Osim kopije Okvirnog sporazuma, tražili smo dokumenta iz kojih se vidi koji radovi, usluge ili dobra su nabavljani za potrebe ovog projekta, od koga i po kojoj ceni. Nije nam dostavljeno čak ni obrazloženje odluke kojom je realizacija projekta označena „strogo poverljivom“, a koje smo takođe tražili zahtevom.

Stručnjak za informaciono pravo Nevena Ružić kaže da blanko pozivanje na tajnost podataka nije u skladu sa zakonom, već se mora obrazložiti.

„Ovaj slučaj, posebno jer se tiče građana Srbije ne samo zbog raspolaganja novcem poreskih obveznika, već i zbog toga što se odluka odnosi na veliki broj građana (deca, nastavno osoblje, i druga lica) je ilustracija kako organ ne treba da postupa“, rekla je ona.

Kompanija Prointer je najpoznatija po kol centru SNS-a koji je bio smešten u njenim prostorijama uoči izbora 2023. godine, ali i po brojnim drugim vezama sa vladajućom strankom. Alef Distribucija Adria ranije je učestvovala sa Prointerom u javnim nabavkama.

Atlas Security je privatna firma za obezbeđenje koja dobija brojne poslove od državnih organa i preduzeća. Pominjana je u medjima kao jedna od firmi koje su obezbeđivale Skupštinu grada kada je došlo do tuče između obezbeđenja i građana u martu 2025. godine. Iz ove firme su negirali da su njeni zaposleni učestvovali u tom incidentu.

Pripadnici privatnih firmi za obezbeđenje, uključujući Atlas Security, ispred Skupštine grada Beograda u martu 2025. godine. Foto: Nataša Jovanović

Inspekcija zbog kamera u vrtiću

Gradska uprava Beograda od 2024. godine sprovodi projekat „Beograd pametan grad“, u okviru kog je, prema rečima zvaničnika, u osnovne škole na teritoriji grada ugrađeno više od 5.000 kamera, a video-nadzorom pokriveni skoro svi vrtići.

Nadzor je postavljen i u vrtiću „Anđelčić“ u Lazarevcu. Iako gradske vlasti javno govore da se kamere ugrađuju isključivo spolja, ovde su postavljene i unutra.

Povodom ovog slučaja, krajem prošle godine je Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti stigla anonimna žalba, koju je Nova ekonomija dobila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

„Postoji realna mogućnost da kamera snimi trenutke kada zaposleni ulaze ili izlaze iz svlačionice i dok se presvlače, čime se narušava njihova privatnost. Isto tako, narušena je i dečija privatnost“, navodi se u žalbi.

Kancelarija Poverenika poslala je u vrtić „Anđelčić“ inspekciju, kojoj je rečeno da su kamere postavljene saglasno odluci Grada Beograda, od strane firme koju je angažovao Grad, navodi se u zapisniku. Utvrđeno je da kamere nisu postavljene tako da ugrožavaju privatnost dece i osoblja.

Direktorka ustanove je inspekciji kazala da su članovi vaspitno-obrazovnog veća obavešteni o uvođenju nadzora, kako se navodi u zapisniku, kao i da treba o tome da obaveste i roditelje dece.

Međutim, vaspitačica zaposlena u vrtiću Anđelčić, a koja je anonimno govorila za Novu ekonomiju kaže da pre uvođenja sistema nije bilo sastanka sa upravom vrtića, a da su roditelje obavestili „na svoju ruku“.

Njen utisak je da se sve odvijalo brzo i bez posebne pripreme, ali i bez bilo kakvih zvaničnih informacija o tome ko ugrađuje kamere i ko gleda snimke. Kako kaže, pre uvođenja sistema nije bilo sastanka sa upravom vrtića.

“Mi ne znamo ko to gleda, mi kao vaspitači nemamo pristup snimcima”, kaže ona. “Nikoga od vaspitača nisu pitali gde da postave kamere, deluje mi da je sve urađeno bez prethodnog planiranja”.

Žalbe građana pokrenule postupak

Prema rečima gradskih zvaničnika, kamere u školama i vrtićima se posmatraju iz „komandno-bezbednosnog centra„, a pristup video-nadzoru imaju ljudi koje gradske vlasti nazivaju „licenciranim operaterima“.

Nadležni ne odgovaraju na pitanje ko su oni zapravo, odnosno da li se radi o zaposlenicima privatnih firmi.

„Što se tiče ljudi koji rade, to su licencirane kuće koje se bave obezbeđenjem, koje angažuje čitava zemlja, grad… To nisu ljudi koje je neko našao na ulici“, govorio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić u februaru 2025. godine.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić u martu 2026. godine. Foto: Beta/Miloš MiškovBeta / Miloš Miškov

Podsetimo, Grad Beograd prethodno je dao ovlašćenje da se za projekat „Beograd pametan grad“ angažuju firme Prointer i Energosoft ITSS, Atlas i Alef Distribucija.

Odgovarajući na pitanja novinara, Šapić se pozvao na pristanak koji su roditelji navodno dali u neodređenoj prošlosti.

„Svi roditelji su već obavešteni nekada ranije da su njihova deca snimana, i sa tim su se saglasili, nisu imali nikakav problem“, rekao je Šapić.

Dva dana nakon njegovog nastupa, na adresu Poverenika stigao je prvi od ukupno tri dopisa uznemirenih građana koji su tražili da se izvrši nadzor nad sprovođenjem projekta.

„Ono što me posebno uznemirava jeste da [Šapić] kaže kako su svi dali saglasnost za snimanje, a ja prva nisam dala, niti sam znala da ovo postoji“, navodi se u jednoj od anonimizovanih žalbi koje je Nova ekonomija dobila putem zahteva za pristup informacijama.

U drugoj žalbi, podnetoj 24. oktobra prošle godine, pominje se promo video u kojem Šapić govori o kamerama i službi „Obezbeđenja grada Beograda“.

„U ovom videu gradonačelnik Beograda koliko mi se čini posmatra ceo grad kao njegovu privatnu parcelu, firmu, kuću kojom patroliraju i sve 24/7 nadgledaju neki pripadnici privatnog obezbeđenja i faktički čini mi se potpuno nezakonito obavljaju posao policije koja je jedina zadužena za javni red i mir i bezbednost“, navodi se u žalbi.

Treća žalba odnosila se na video-nadzor u vrtićima: „Nije poznato gde će kamere biti postavljene, ko će imati pristup snimcima, koliko će se dugo snimci čuvati, niti da li su roditelji i staratelji dece dali saglasnost u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, navodi se.

Žalbe građana podnete povereniku:

Poverenik je već nakon prve žalbe u februaru 2025. godine po službenoj dužnosti pokrenuo postupak vanrednog inspekcijskog nadzora nad Sekretarijatom za poslove odbrane, vidi se iz dokumentacije.

Iz kancelarije Poverenika kazali su da postupak još uvek nije završen.

„Ovim putem Vas obaveštavamo, da je postupak vanrednog inspekcijskog nadzora … i dalje u toku“, navodi se u odgovoru kancelarije Poverenika Novoj ekonomiji.

Nova ekonomija poslala je pitanja Gradu Beogradu i kompanijama Prointer, Energosoft, Atlas Security i Alef Distribucija Adria u vezi sa projektom „Beograd pametan grad“, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Oznaku “strogo poverljivo” na “Beograd pametan grad” stavila – Vlada Srbije; Šabić: zahtev Nove ekonomije odbijen nezakonito