Stručnjaci: Megabilbord na Palati Albanija ugrožava i strogo zaštićene ptice i spomenik kulture

Na fasadi Palate Albanija 28. maja osvanuo je megabilbord dugačak 50 metara, u punoj širini zgrade, sa natpisom „Srbija pobeđuje“. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica juče je alarmirala javnost da je bilbord blokirao pristup gnezdima strogo zaštićenih vrsta ptice belih čiopa (Tachymarptis Melba) i tražio njegovo hitno ukljanjanje, zbog čega su se građani sinoć okupili oko palate u znak protesta. Zborovi građana su podneli krivičnu prijavu, pozivali policiju i vatrogasce, ali nadležne službe do sada nisu reagovale. Reagovao je ministar finansija Siniša Mali, koji je obećao da će bilbord biti otklonjen „čim se okupe majstori„. 

U saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica navodi se da se bele čiope gnezde u kutijama roletni na prozorima Palata Albanija te da je bilbord blokirao pristup gnezdu.

„Desetine mladunaca već drugi dan, polako ali sigurno, umire od gladi. Odrasle jedinke panično udaraju o prozore sa preostalih strana zgrade u pokušaju da nekako dođu do svojih mladunaca“, navodi se u jučerašnjem saopštenju.

Biološki fakultet dodao je da je postavljanjem ovakvog bilborda onemogućen pristup gnezdima i uspešno hranjenje mladunaca, čime je „direktno ugrožen opstanak populacije na teritoriji glavnog grada“, preneo je N1.

Krajem prošle godine, najveći deo ove zgrade, više od 3.000 kvadratnih metara i poslovne prostore na od prvog do sedmog spratu kupila firma „Logga plus d.o.o“ za 13,3 miliona evra, pisala je Nova ekonomija.

Pored tih prostorija, novom vlasniku pripale i tri sobe sa sporednim prostorijama u mezaninu i sala sa dve pomoćne prostorije na IX spratu.

Iz firme „Logga plus d.o.o“ nisu želeli da razgovoraju sa Novom ekonomijom ni da odgovore na pitanja da li je njihova firma ustupila prostor za ovaj reklamni baner.

Podsećamo, ministar Mali je rekao da će bilbord biti skinut, ali da ne zna ko ga je postavio.

„Nemoguće da nadležni nisu znali da se tu gnezde“

Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije rekao je za Novu ekonomiju da se bele čiope gnezde na stenovitim i kamenitim područjima, zbog čega ih zgrade podsećaju na njihovo prirodno stanište.

Dodao je da je kolonija belih čiope u centru Beograda poznata atrakcija i da nije moguće da nadležni nisu znali da se tu nalaze ptice.

„Naučna javnost i sve institucije koje prate ptice vrlo dobro znaju da se tu nalaze bele čiope. To je jedna vrsta atrakcije, tako da nije nešto što se slučajno desilo. Naravno, ukoliko su ljudi koji su postavljali bilbord ispitali situaciju i dobili sve dozvole“, rekao je on.

Stojiljković je rekao da su o slučaju obavestili Ministarstvo zaštite životne sredine, policiju i tužilaštvo, ali da ni od koga nisu dobili odgovor.

„Sve moguće institucije su alarmirane. Ljudi su se sinoć spontano okupili na protestu. Građani okupljeni na protestu zvali su policiju, koja je nadležnost prebacila na komunalnu policiju i vatrogasce. Svako kaže da to nije u njegovoj nadležnosti i premešta vas na drugu adresu. Policija je izašla i sačinila zapisnik, ali ništa konkretno nije urađeno, niti smo dobili odgovor da će se nešto uraditi“, rekao je on.

Krivični zakonik Srbije za delo „Ubijanje i zlostavljanje životinja“ predviđa novčane kazne za one koji „ubiju, porede, muče ili na drugi način zlostavljaju životinje“ do milion dinara, ali i zatvorske kazne.

U slučaju da je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim vrstama, te kazne mogu biti i do tri godine zatvora.

Za oštećenje kulturnog dobra Palate Albanija moguća je i krivična odgovornost

Arhitekta Slobodan Maldini podseća da je ova zgrada nije običan komercijalni objekat, već da je Palata Albanija još 1984. godine proglašena za spomenik kulture i da svaka intervencija na objektu, od restauracije fasade do postavljanja privremenih konstrukcija podleže strogim konzervatorskim pravilima i nadzoru Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

„Posebno je problematična činjenica da ovakve intervencije mogu direktno ugroziti autentičnu strukturu same zgrade. Fasada Palate Albanija obložena je dragocenim italijanskim mermerom ‘ćipolino’, jednim od prepoznatljivih elemenata njenog arhitektonskog identiteta. Postavljanje masivnih platana zahteva mehaničke nosače, sajle i pričvršćivanja koja potencijalno mogu oštetiti originalne površine objekta“, objašnjava Maldini za Novu ekonomiju.

On dodaje da bi, ukoliko dođe do oštećenja mermera, odgovorna lica za postavljanje banera mogla da snose i krivičnu odgovornost.

Takođe, prema Zakonu o kulturnom nasleđu i važećim gradskim propisima, bilo kakvo postavljanje reklamnih, promotivnih ili političkih platana na fasade zaštićenih objekata moguće je isključivo uz prethodnu saglasnost nadležnog Zavoda.

Nova ekonomija do objavljivanja ovog teksta nije dobila odgovor od Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da li izdali saglasnost za postavljanje ovog bilborda.