Novi zakon o nepoštenim trgovačkim praksama domaće proizvođače i dalje ostavlja bez stvarne zaštite od velikih lanaca

U trenutku kada inflacija preti da potopi sve cene u Srbiji, što zbog rata na Bliskom istoku, što zbog domaće krizne situacije oko NIS-a, mnogi potrošači očekivali su da će im nove dopune i izmene trgovinskog zakona doneti barem malo olakšanja. I domaći i međunarodni ekonomski stručnjaci jasno kažu da se ovo neće desiti, a jedini ko je optimističan i dalje u vezi ovih najava je Narodna banka Srbije, koja ionako retko ostvaruje svoje ciljeve. Sve ono što se dodatno navodno uređuje ovim zakonom, već postoji u drugim zakonima ove države, a nema ni rezultata istrage Antimonopolske komisije protiv trgovinskih lanaca na osnovu koje bi se i mogle uvesti zaista prave izmene u pravu.

„Krajnji rezultat će biti da će se domaći dobavljači korak po korak isključivati iz prodajnog asortimana velikih trgovaca, a njihovo mesto će zauzimati uvozni proizvodi. Kada ovome pridodamo da prirodno idemo prema sve većem otvaranju granica za trgovinu, a da su naši proizvođači sve manje konkurentni stranim ponuđačima, onda možemo očekivati dosta problema i u samom opstanku lokalnih dobavljača“, kaže Goran Kovačević, osnivač trgovinskog lanca Gomeks koji se povukao iz upravljanja ovom kompanijom prošle godine.

Problem odnosa trgovca i dobavljača je pre svega odnos u veličini, objašnjava Kovačević. Velika većina domaćih proizvođača ne pripadaju kategoriji proizvođača koji mogu ravnopravno pregovarati sa kompanijama kao što su Lidl ili Delez. Ako bi imali i krajnje rigidan zakon koji bi maksimalno štitio dobavljače, to bi dovelo do izbacivanja dobavljača iz lanca snabdevanja i orijentisanja prema dobavljačima iz inostranstva. Trgovci bi jednostavno ispunili ugovorne obaveze, a kada trajanje ugovora istekne, okrenuli bi se drugim dobavljačima, a teško da bi bilo koji zakon mogao da naredi trgovcu da kupuje robu baš od nekog određenog dobavljača, stava je naš sagovonik.

Stručnjaci navode da u Srbiji već postoji zakon koji se bavi nepoštenim trgovačkim praksama, i to u okviru Zakona o zaštiti potrošača. Šta će nam onda novi deo u postojećem Zakonu o trgovini koji se bavi istom temom? Jer osim što se ovim zakonom omogućava da se trgovci i proizvođači hrane još lakše dogovore, na inflaciju ovo neće uticati u većoj meri.

„Nove izmene i dopune zakona neće rešiti suštinske probleme, jer iako u Zakonu o zaštiti potrošača postoji poglavlje o nepoštenoj poslovnoj praksi, novi propisi ne razrađuju dovoljno pravila koja bi sprečila prevare proizvođača prema potrošačima. Smatram da su ove izmene samo formalni pokušaj usklađivanja sa evropskom regulativom, ali da u praksi ne pružaju adekvatnu zaštitu“, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošaca Srbije.

A uvedena ograničenja marži koja su pobedila inflaciju u prethodnom periodu, kako nam je to objasnila Narodna banka Srbije, od februara su van snage. Guvernerka Jorgovanka Tabaković nas je uveravala na poslednjem obraćanju javnosti (koja su znatno ređa od kada je počeo rat na Bliskom istoku) da iako su marže ukinute, trgovci neće smeti da dižu cene. Predah od podizanja cena trajao je čitava dva meseca, premalo da bi guvernerka imala toliku dozu samouverenosti. Cene su krenule na gore i tu nema povratka, a NBS nam je mesecima objašnjavala da će upravo ovaj zakon da sve to uredi i obuzda inflaciju.

Prema poslednjim očekivanjima NBS, inflacija će ostati u granicama cilja (3± 1,5 odsto) tokom drugog i trećeg tromesečja 2026. Krajem 2026. i početkom 2027. godine, inflacija će se privremeno naći blago iznad gornje granice cilja (preko 4,5 odsto), kažu iz NBS.

Ekonomisti NBS su naveli i da je ubrzanje međugodišnje inflacije u aprilu na 3,3 odsto gotovo u potpunosti rezultat skoka cena goriva na domaćim pumpama. Podaci RZS govore nam da je ostvaren mesečni rast u aprilu od 0,8 odsto, posle rasta od 0,5 odsto u martu. Cene hrane i bezalkoholnih pića koje su porasle jedan odsto i cena transporta koje su skočile 2,2 odsto tog meseca su najviše podizane.

Na inflaciju (pogotovo hrane) utiče veći broj faktora i ciljati samo lanac-maloprodaju ne daje nikakve relevantne zaključke, stava je Dragovan Milićević, doktor ekonomskih nauka i bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu .
U svom izveštaju, Međunarodni monetarni fond (MMF) jasno navodi da će se inflacija ubrzati između ostalog zbog toga što će distributeri hteti da nadoknade izgubljeno tokom smanjenja marži od 20 odsto, ali i navode da je ova uredba imala „malo efekta“. U tom smislu MMF je mnogo jasniji i određeniji od domaćih finansijskih institucija.

Povećanje cena se ovde može posmatrati u dvojakom smislu, prema rečima Milićevića. One cene koje se povećavaju zbog direktnog rasta troškova i one gde dobavljači diktiraju i gde trgovci nivelišu ako osete da postoji pojačana tražnja na taj način pokušavajući da peglaju ‘’gubitak’’ iz vremena uredbe, kaže naš sagovornik.

Kako nam objašnjava, dometi smanjenja akciza su ograničeni, dominantno učešće će imati rast cena sirove nafte i naravno cene prerađene nafte iz rafinerija ka tržištu. Prema tome šta nas očekuje do kraja godine? Neizvesnost, pad kupovne moći i dalja regresija potrošnje i standarda, kaže Milićević.

Ono što i dalje nismo čulo od institucija je kako je moguće da su najviše cene hrane u regionu i šire već godinama upravo u Srbiji, niti znamo dokle je stigla istraga Antimonopolske komisije povodom poslovanja trgovinskih lanaca. A donositi zakon bez urađene detaljne istrage kada se već sumnja na organizovano udruživanje, ima malo ili nikakvog smisla.

Kovačević objašnjava i da ponovo dupliramo uredbe, zakone, uređenje, a da je sve to već opisano ranije. On kaže da su novim Zakonom predviđena ograničenja plaćanja na 30 i 60 dana što je dobro i prihvatljivo za obe strane, ali već postoji i Zakon o rokovima plaćanjima koji je to slično uredio pre bar 10 godina, a da se ni jedan jedini dobavljač, koliko je njemu poznato, nije pozvao na zaštitu svojih prava garantovanih ovim zakonom. To je bilo uslovljeno strahom od odmazde trgovaca i verovatno će tako ostati i sada, po novom Zakonu, kaže on. Novi Zakon predviđa zaštitu od odmazde, ali šta će biti kada ugovor istekne, a trgovac jednostavno ne želi više da ga obnovi? To je sigurno neka vrsta odmazde, ali teško da bi dobavljač dobio sudski spor i naterao trgovca da potpiše novi ugovor, objašnjava Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, stvarnu zaštitu dobavljača, a tu pre svega misli na domaće proizvođače kojima je zaista potrebna zaštita, može pružiti jedino efikasna Komisija za zaštitu konkurencije koja bi po službenoj dužnosti radila sektorske analize iz kojih bi bilo lako vidljivo ko se u lancu snabdevanja ponaša na nekorektan način. Ukrštenom analizom dokumentacije pojedinih trgovaca i dobavljača po službenoj dužnosti (bez prijave) lako bi se utvrdilo nefer ponašanje trgovaca i onda bi se moglo sankcionisati takvo ponašanje bez opasnosti od odmazde prema dobavljačima, kaže Kovačević.

Prihod trgovina bio bi veći “za dvocifren procenat” da marže nisu ograničene, kaže ekonomista za Novu ekonomiju