Prihod trgovina bio bi veći „za dvocifren procenat“ da marže nisu ograničene, kaže ekonomista za Novu ekonomiju

Trgovinski lanci u Srbiji osetili su, izgleda, posledice Uredbe oograničenju marži, prema pisanju medija. Trgovinski lanci Delez i Idea objavili su finansijske izveštaje za 2025. godinu, koji pokazuju pad profita Deleza za 85 odsto, dok je Idea uvećala gubitak za 968 procenata, pisao je N1.

Delez Srbija je u 2024. godini ostvario neto profit od 63,4 miliona evra, a u 2025. godini nepunih devet miliona evra (8,89 miliona evra).

Idea marketi su 2024. godinu okončali sa neto gubitkom od 3,2 miliona evra, da bi u 2025. godini upisali čak 34,54 miliona evra neto gubitka.

Da je ograničenje marži uticalo na dobit i prihode trgovinskih lanaca može se primetiti u više delova finansijskih izveštaja. Na to, pre svega, ukazuju gotovo identičan nivo prihoda od prodaje robe na domaćem tržištu u slučaju Deleza u odnosu na prethodnu godinu i smanjen nivo iste vrste prihoda u odnosu na prethodnu godinu u slučaju Idee, napominje ekonomista Vasko Kelić.

„Delez je, uprkos izostanku primetnijeg rasta prihoda, morao da se nosi i sa većim nabavnim cenama robe, ali i sa višim troškovima zarada. S druge strane, mera ograničenja marži prinudila je Ideu da smanji izdvajanja za zarade, što ukazuje na to da je došlo ili do otpuštanja ljudi ili do izostanka rasta zarada“, kaže Kelić.

Prihodi trgovinskih lanaca bi gotovo sigurno bili veći da su marže bile veće, napominje Kelić.

„Teško je proceniti za koliko bi oni bili veći bez nekog modeliranja, jer moraju da se uzmu u obzir i različite okolnosti, ali ako samo uzmemo razliku između prošlogodišnjih i ovogodišnjih prihoda, kao i stope rasta prometa u trgovini na malo do kraja avgusta 2025. godine, dakle perioda pre uvođenja ograničenja marži, možemo sa veoma visokom sigurnošću da tvrdimo da bi taj nivo prihoda, u odnosu na ostvareni, bio u proseku veći za dvocifren procenat da nije bilo mere ograničenja marži“, kaže Kelić za Novu ekonomiju.

Mera ograničenja marži se može najadekvatnije posmatrati kao privremeni predah za životni standard građana, smatra Kelić i zbog toga bi bilo teže podneti bilo kakav vidljiv skok cena.

„To ne znači da se nekim drugim merama nije mogao postići sličan, ako ne i veći efekat, koji bi delovao dugoročnije. Primer takve mere predstavljaju vaučeri za ishranu targetirani ka materijalno ugroženijim slojevima stanovništva“, smatra on.

Na pitanje da li bi skok cena mogao da se očekuje u narednom periodu, Kelić odgovara potvrdno i napominje da će osim povećanja cena usled prestanka važenja uredbe o ograničenju marži, značajan faktor biti i globalni činioci usled trenutne naftne krize.

„Nedavne projekcije MMF-a dodatno jačaju ovakva očekivanja. Imajući u vidu da se krajem godine očekuje opšta inflacija u Srbiji od sedam odsto, kao i da će baza za poslednje mesece u godini biti posebno niska kada je reč o cenama hrane, s obzirom na važenje uredbe o ograničenju marži, može se očekivati da će se nivo cena hrane u najmanju ruku kretati oko te opšte projekcije, ako ne i iznad nje“, kaže Kelić.

Podsetimo, Delez Srbija je objavila da je „u cilju ublažavanja negativnih efekata Uredbe o ograničenju marži bila prinuđena da u četvrtom kvartalu 2025. godine zatvori 25 prodavnica i preduzme niz drugih mera sa ciljem prilagođavanja novonastalim okolnostima“.

„Uprkos tome, kompanija je u tom kvartalu, kao direktan uticaj regulative zabeležila negativan poslovni rezultat“, naveo je Delez.

U završnim računima kompanije Idea marketi, kako je pisao N1, navodi se da je u toku važenja Uredbe o ograničenju marži („Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu proizvoda“) tržišna inspekcija u ovoj kompaniji sprovela dva nadzora.

Prva je kontrola cena, odnosno marže:

„Kontrola je počela 10. oktobra 2025. godine i sprovodila se u 74 maloprodajna objekta kompanije. Tržišnim inspektorima je dostavljena velika količina dokumentacije (meri se u hiljadama dokumenata), na osnovu koje su inspektori donosili zaključke o činjenicama koji uglavnom nisu bili sporni. Smatramo da inspektori koji su zapisnikom konstatovali nepravilnosti, te koji su izdavali prekršajne naloge, nisu ispravno tumačili Uredbu, zbog čega smo tražili sudsko odlučivanje o svakom prekršajnom nalogu“, navodi se u završnim računima.

Druga sprovedena kontrola je, kako se ističe – kontrola ugovora zaključenih sa dobavljačima:

„Kontrola je izvršena 18. decembra 2025. godine u upravnoj zgradi društva (kompanije), kada su inspektorima predate kopije ugovora sa dobavljačima određenih vrsta robe. Dana 30. decembra 2025. godine je dostavljen zapisnik o inspekcijskom nadzoru, na kom nisu konstatovane nepravilnosti“, navode Idea marketi.

Podsetimo, Uredba o ograničenju marži primenjivala se od 1. septembra 2025. do 1. marta 2026. godine. Odnosila se na određenu vrstu robe (23 vrste među kojima je hrana, kućna hemija, papirna i kuhinjska galanterija, sredstava za ličnu higijenu, hrana za bebe…).

Ovim aktom bilo je predviđeno da stopa marže u trgovini na malo ne sme da bude veća od 20 odsto, a ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može da fakturiše pojedinom dobavljaču ne sme da bude veći od 10 odsto od ukupnog neto iznosa na fakturama.

Uredba je tokom primene menjana ukupno četiri puta.

Davor Macura ulazi u maloprodaju: Alta retail kupuje Idea markete i još četiri preduzeća