Repo stopa nepromenjena: Ako je energetski šok privremen, inflacija usporava tek sredinom 2027.

Od septembra 2024. godine skoro ništa se nije promenilo za inflaciju i Narodnu banku Srbije pa tako i ne iznenađuje što je danas odlučeno da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). A sudeći po očekivanjima koje je NBS postavila u vezi rasta cena ni u narednih godinu dana neće biti smanjenja repo stope, ali ni inflacije. Centralna banka u Beogradu ponovo očekuje i „rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje“, ali podrivanje domaće inflacije nije potpuno došlo spolja, jer ni situacija sa NIS-om ni sa proverom poslovanja trgovinskih lanaca nisu okončane i još uvek utiču na porast cena.

Međugodišnja inflacija je u aprilu iznosila 3,3 odsto, pri čemu je njeno ubrzanje sa 2,8 odsto u martu gotovo u potpunosti posledica znatnog rasta svetskih cena nafte kažu iz NBS.

„Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja do septembra, a da nakon toga, krajem ove i početkom naredne godine, privremeno blago pređe gornju granicu cilja, pod uticajem više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine, usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto. Pod pretpostavkom da je aktuelni energetski šok privremen, inflacija bi potom trebalo da uspori i da se vrati u granice cilja sredinom 2027, a zatim da u tim granicama ostane do kraja perioda projekcije. Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije tokom naredne godine doprineće i dalje restriktivan karakter monetarne politike, očekivano postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i očekivano usporavanje rasta realnih zarada“, navode vodeći ekonomisti u zemlji. U poslednjih 13 godina, Narodna banka je samo pet puta pogodila svoju ciljanu inflaciju.

Kako poručuju iz NBS, podaci za sada pokazuju da u većini zemalja dominiraju primarni inflacioni efekti, uz spremnost centralnih banaka da reaguju povećanjem svojih referentnih kamatnih stopa ukoliko dođe do značajnijeg rasta inflacionih očekivanja i zarada. Kao veliki neto uvoznik energenata, Evropa je posebno osetljiva na energetske šokove. Inflacija je u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, povećana na 3,2% u maju (sa oko 2 odsto pre izbijanja sukoba), prvenstveno zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte.

Iz Erste grupe analitičari ipak očekuju da će se NBS odlučiti da ostavi nepromenjenu stopu i narednih godinu dana, što je svakako štetno za privredu koja je već dve godine u visokim kamatama, a najviše stradaju manje kompanije.

„U kombinaciji sa pozivanjem na skok inflacije u Evropi na 3,2 odsto na međugodišnjem nivou u maju i signaliziranjem spremnosti drugih centralnih banaka za povećanje, praktična poruka je da je ciklus popuštanja za sada završen i da se ravnoteža rizika oko stope od 5,75 odsto pomerila ka mogućem defanzivnom povećanju“, kažu iz Erste grupe.

U poslednjih 13 godina, Narodna banka samo pet puta pogodila svoju ciljanu inflaciju: Šteta i za građane i za privredu