U poslednjih 13 godina, Narodna banka samo pet puta pogodila svoju ciljanu inflaciju: Šteta i za građane i za privredu

Narodna banka Srbije godinama unazad drži zacrtan cilj za visinu inflacije koju bi želela da postigne, ali joj tog uglavnom ne polazi za rukom. Konkretno, u poslednjih 13 godina, NBS je samo pet puta uspela da pogodi inflaciju u okviru svog ciljanog koridora, dok je osam puta promašila, uključujući drastične promašaje u 2021, 2022. i 2023. godini. Za građane Srbije koji ionako nemaju poverenja u institucije ovaj podatak verovatno nije iznenađujuć. Neuspeh u postizanju cilja i uopšte onoga što je dogovoreno ili zacrtano u ekonomskom svetu, negativno se odražava na privlačenje ozbiljnih investitora koji cene stabilnost.

NBS već duže vreme sebi postavlja cilj da inflaciju drži na nivou od 3 ± 1,5 odsto. Istorijski gledano, NBS je ranije imala cilj četiri odsto (sa tolerancijom od ±1,5 odsto), a u novembru 2016. godine je spustila cilj na tri odsto sa tolerancijom od ±1,5 odsto za period 2017–2018, a tako je i danas.

Osim što pogrešna procena inflacije utiče na građane, ona menja planove i za privredu, a investitore odbija takva vrsta nesigurnosti. Pored stvarnih efekata u ekonomiji, pogrešna procena najviše šteti ugledu i reputaciji NBS.

„Naša narodna banka od 2014. godine postiže cilj u inflaciji vrlo, vrlo retko s obzirom da nije moguće da u isto vreme ciljate i kurs i inflaciju. Naši zvanični dokumenti govore o tome da se cilja inflacija, a ne kurs. U oba dokumenta NBS (Memorandum o ciljanim stopama inflacije i Sporazum Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije o ciljanju (targetiranju) inflacije) stoji da se kurs ne sme ciljati. Onda se neformalno prešlo na ciljanje kursa pa je normalno da nema pogađanja inflacije. Podsetiću vas da je recimo 2014. ili 2015. godine referentna kamatna stopa ostala visoka, a da je inflacija bila ispod cilja. Potpuno nelogično ponašanje sa aspekta ciljanja inflacije. Trebalo je da rasteretite privredu nižom kamatnom stopom, a ne da je gušite. Kod nas se prosto prešlo na to da se jednostrano fiksira kurs, bez da je to i u našim dokumentima dozvoljeno. Naravno da se onda promašivanje inflatornog cilja dešava redovno“, kaže Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner centralne banke u Beogradu.

Izvor: NBS, AI generisan grafik

Inflacija u Srbiji je jedino u 2017. godini bila blizu cilja koji je zacrtala NBS kada je ostvarila rast od 3,1 odsto. Ekonomisti ne gledaju blagonaklono ni kada je inflacija mnogo ispod cilja jer to može oslikavati neke druge ekonomske probleme u državi. U 2022. godine počeo je rat u Ukrajini koji je doneo inflaciju od 12 odsto. Od tada, Srbija ne može da se izbori sa rastom cena, pa je narednih pet godina NBS potpuno mašila u postizanju svog cilja od 3 plus, minus 1,5 odsto. U 2025, sve do avgusta, indeks potrošačkih cena se kretao između četiri i pet odsto, osim u jednom mesecu. Tek u poslednje vreme posle uvedenih mera ograničenja marži, rast cena je donekle umiren i u januaru je bio na 2,4 odsto.

„U uslovima fiksnog kursa imamo pojavu koju uvek treba izbegavati, a to je realna apresijacija dinara. Ako je inflacija viša kod nas nego u evrozoni to znači da proizvodi i usluge napravljeni u Srbiji koštaju više u odnosu na uvoznu konkurenciju i na domaćem i na stranom tržištu. Manifestacije toga su i ovo prolivanje mleka, povlačenje investitora… Sve je to zbog realne apresijacije dinara koja se dešava posebno poslednjih godina kada je inflacija kod nas viša od one u evrozoni“, kaže Šoškić.

U prošloj godini bilo je povlačenja investitora i manje priliva stranih direktnih investicija, što je uzrokovano i rastom plata, koje su takođe povezane sa inflacijom. S obzirom da se plate usklađuju sa minimalnom zaradom, a ona sa inflacijom, plate su rasle i to možda ne uvek onim tempom koji bi investitorima i odgovarao.

A zašto kurs mora da se drži na određenom nivou, a inflacija baš i ne mora u slučaju Srbije? Stvari su jednostavne. Ukoliko vam valuta gubi na vrednosti raste javni dug, a pada bruto domaći proizvod izražen u evrima. Građanima bi trebala veća količina dinara da plate obaveze, ali bi privreda bila konkuretnija pri izvozu. Ova tri činioca i drže NBS u stanju pripravnosti, a tu i leži odgovor zašto je za NBS mnogo bitnije da drži dinar nego da suzbija inflaciju.

Sa druge strane, ukoliko inflacija raste, a valuta je fiksirana, kao što je to slučaj u Srbiji, izvoz nije konkurentan, uvoz raste, kamate su više (NBS nije menjala referentu kamatnu stopu od 5,75 odsto i drži je na visokom nivou od septembra 2024.) pa se privreda manje zadužuje, građani plaćaju više cene, a javlja se i pritisak na devizne rezerve koje se troše da bi se održao kurs. Ali ne šteti parametrima kao što je javni dug i BDP na kratke staze, pa zbog „dobrog“ stanja na papiru moguće dodatno zaduživanje. U oba slučaja najviše stradaju građani.

Profesor ekonomije Đorđe Đukić je upozorio da će se uslovi zaduživanja za Srbiju drastično pogoršati.

„Ako je 3,5 odsto rast bruto domaćeg proizvoda, a pet odsto plaćamo kamatu, pa ne treba mnogo biti inteligentan da to dovodi do toga da će odlivi po osnovu kamata vrlo brzo prevazići dve milijarde evra. Ko će to da plaća? Mi poreski obveznici, naše generacije, naši unuci“, kaže Đukić.

Prognoze za rast Srbije nisu najbolje, a ni prošla godina nije bila produktivna. Tako se sa dva odsto lane očekuje malo bolji rast u ovoj godini od tri odsto. Ali i tih tri odsto pod uslovom da sve bude idealno.

U slučaju Srbije i NBS ovo je sada već jasno vidljivo – centralna banka u Beogradu odlučila je da joj je jeftinije da brani kurs i troši devizne rezerve, jer su onda svi parametri koji su bitni da bi se država dalje zaduživala (javni dug, BDP) na papiru dobri. Time se omogućava dalje zaduživanje dok ekonomija i građani apsorbuju inflatorne udare. U slučaju promene kursa na gore, parametri koji su državi bitni bi pali u vodu, ali bi se dobila prava slika i presek stanja u ekonomiji zemlje. Dakle, veštački držati kurs na određenom nivou, a puštati inflaciju odgovara samo državi.

„Inflacioni cilj uvek treba da bude u strukturi kamatnih stopa, ispisan kao ono što određuje nominalnu kamatnu stopu koja se naplaćuje od dužnika od banaka. Po pravilu kada banke prave kalkulaciju ide se na realnu kamatnu stopu plus očekivanu inflaciju koja se po pravilu uzima od NBS, odnosno ono što Narodna banka kaže da je cilj. I onda kada se podbaci kao što se godinama podbacivalo, imate zapravo rast realne stope koju plaća domaća privreda što nije dobro za privredni rast“, objašnjava bivši guverner.

Ukratko, ni investitori, ni građani, ali ni domaća privreda ne mogu da se oslone da će od glavne monetarne institucije u zemlji dobiti valjane podatke, pa samim tim ne mogu ni da planiraju mnoge stvari u poslu i životu.

„NBS uvek govori u izveštajima o inflaciji da će ona biti u okviru cilja, a da toga nikada ne bude jer inflacija ode gore ili dole. Onda se naravno ljudi pitaju da li ova centralna banka zna šta radi“, kaže Šoškić.

Šta nas čeka po isteku uredbe od ograničenju marži: Stručnjaci ne veruju da će novi zakoni naterati trgovce da zauzdaju cene