Šta nas čeka po isteku uredbe od ograničenju marži: Stručnjaci ne veruju da će novi zakoni naterati trgovce da zauzdaju cene

Nedavno je ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević rekla da se umesto Uredbe kojom su ograničene marže trgovinskih lanaca i veleprodajne cene u Srbiji planira usvajanje tri zakona koji će uvesti red na tržištu. Tri ključna zakona koja treba da budu doneta do kraja prvog kvartala su Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, novi Zakon o zaštiti potrošača i izmene Zakona o trgovini, rekla je ministarka. Međutim još uvek nije poznato ni kada, ni kako će se menjati ovi zakoni. Pošto važeća Uredba ističe krajem februara, novi zakoni treba da se „ekspresno“ usvoje, ako se želi da se spreči nagli skok cena po ukidanju ograničenja marži.

„Ova ograničenja su samo minimalno spustila cene. U prvi mah, kada su bila uvedena u septembru, cene su pale za 1,6 odsto, ali su nakon toga u oktobru, novembru i decembru porasle za 0,8 odsto. Ovakve mere mogu samo da uspore inflaciju, ali ne i da spuste cene“, kaže Branimir Jovanović, ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Inflacija je poslednjih meseci u Srbiji na 2,7 i 2,8 odsto međugodišnje i to sve od septembra kada je Uredba o ograničenju marži za trgovinske lance stupila na snagu. Pre tog perioda Srbija je posle početka rata u Ukrajini bila suočena sa vrtoglavim rastom cena baš u segmentu hrane koja je bila vodeći činilac koji je dovodio do toga da je indeks potrošačkih cena dostizao i do 15 odsto.

I možda još bitnija tema od cene hrane je kvalitet namirnica, ali i kontrola tog kvaliteta. U Srbiji je izraženo odsustvo ozbiljne kontrole u bilo kom segmentu poslovanja, ali u ovom možda najviše jer se redovno vraćaju ili zaplenjuju prehambreni proizvodi koji se izvoze ka Evropskoj uniji, ali i drugde gde ima kontrole. O ovoj temi nismo ništa čuli od nadležnih, osim da je manjak onih zaposlenih koji bi i trebalo da se bave ovim poslom. Tako da u Srbiji vrlo lako može da se desi da na niže cene hrane dobijemo i još niži kvalitet, čime se poništava bilo kakvo delovanje zakona.

S obzirom da je Uredba oročena na kraj februara, a da su najavljeni zakoni načelno trajni, šta može da natera veliki uvoznički lobi i strane kompanije koje mahom deluju u ovom sektoru, da se „odreknu svog dela kolača“ kada im je tako dobro išlo sa profitnim maržama u Srbiji do sada?

„Razlika između trenutne privremene uredbe i toga da se ovo pretoči u zakon jeste u tome što će sa zakonom firme znati da su ograničenja trajna, što bi moglo da ih natera da podignu neke druge cene. Do sada su firme kalkulisale da je ovo samo privremeno – izdržaćemo nekoliko meseci, pa ćemo onda opet dići cene… Ako ovo postane trajno, znaće da se to neće desiti i verovatno će pokušati da nadoknade gubitke kroz veće cene drugih proizvoda“, kaže Jovanović.

Nenad Jevtović sa Instituta za razvoj i inovacije (IRI), kaže da on nije na strani ovakvih zakonskih rešenja jer će prema njegovom mišljenju „voda uvek znati da nađe put“. Prema njegovom mišljenju država bi trebalo da se opredeli i uđe vlasništvom u neke od strateških sektora, ali ne po sistemu nacionalizacije ili potpunog vlasništva već pre u okviru javno-privatnog partnerstva. Oni u Institutu zagovaraju ulazak države u vlasništvo sa strateškim partnerima i to vide kao model razvoja Srbije u narednim decenijama.

„Mislim da je to jedino rešenje, i da je sada i šansa Srbiji da to uradi, jer su u svetu tektonski poremećaji, pa su oči na drugoj strani. Jer ćete vi odmah nakon što pokažete nameru da to uradite, imati poziv iz belgijske, francuske i nemačke ambasade. A zna se da donosilac odluka u Srbiji ne sme da se zameri tim ambasadama. Ni on, ni bilo koji sledeći“, objašnjava Jevtović.

Ali šta bi moglo da se desi, ako se sada Uredba pretoči u set zakona?

Po Jevotivićevim rečima, ništa ne sprečava trgovce da recimo nabavnu cenu čokolade iz Belgije ili Francuske sa 100 dinara promene u 150. Onda će izgledati kao da se stvari rade u skadu sa Uredbom ili Zakonom i na elegantan način se izvlači dodatnih 50 dinara iz Srbije, objašnjava Jevtović.

„To ne znači da ne treba doneti ovakav zakon, već da treba pratiti stanje i, ako se primeti da rastu neke druge cene, možda intervenisati i tamo.
Zanimljiv primer dolazi iz Severne Makedonije, koja je 2024. godine donela zakon o nefer trgovinskim praksama, koji trajno ograničava marže na sve poljoprivredne i prehrambene proizvode. Tamo to nije imalo neki veliki efekat, zbog slabe primene, ali u Srbiji može da ima, jer se čini da je primena u Srbiji bolja“, kaže Jovanović.

Iz Ministarstva trgovine nisu odgovorili našoj redakciji o kakvim izmenama Zakona se radi, niti kada će više detalja biti dostupno javnosti.

Cene rastu, država bez rešenja