Cene rastu, država bez rešenja

Bojkot trgovinskih lanaca obeležio je mart. Svake nedelje, na inicijativu Udruženja potrošača „Efektiva“, građani su prekidali kupovinu u jednom određenom lancu, u znak protesta zbog visokih cena. A visoke cene, činilo se dosad, bile su nešto na šta su građani naviknuti, jer malo pomalo – one rastu godinama. Problem je, međutim, što država, čini se, nema dugoročna rešenja.

Da se trajno smanje visoke cene osnovnih životnih namirnica – s tim ciljem je Udruženje potrošača „Efektiva“ pozvalo građane da svake nedelje bojkotuju p jedan trgovinski lanac. Prema rečima Dejana Gavrilovića ispred ovog udruženja, cilj bojkota nije da se „potrošači inate sa trgovcima“, već da stvore nove navike.

„To je i najveći efekat bojkota, jer neki ljudi sada neće da idu u pojedine markete, iako je njihov bojkot završen, jer su shvatili da negde drugde mogu da prođu povoljnije. Zato nama ni ne trebaju zvanični podaci, koje Poreska uprava uporno odbija da dostavi, jer se pravi dokaz vidi po tome. Ipak, činjenica je da sam ja jedva dobio podatke od njih, a prema njima, petodnevni bojkot svih trgovinskih lanaca uspeo je da i broj izdatih računa i promet smanji za četiri odsto – što meni ne zvuči realno“, kaže Gavrilović za Novu ekonomiju.

Gavrilović sumnja da je pad bio samo toliki, naročito kada se u obzir uzme da je tokom prethodnog, jednodnevnog bojkota, pad prometa bio, prema zvaničnim podacima, daleko veći – 37 odsto.

„Nama su, kao udruženju, ipak javljali ljudi zaposleni u tim marketima da im je,
recimo, promet manji za 30 odsto, negde i prepolovljen. Moja procena je da je
realan pad bio 20 do 25 odsto. Ono što su građani takođe primetili jesu brojne
akcije, veći broj robe na sniženju, ali i veći popusti. Koliko je taj efekat realno
uticao ne cene, moraćemo da sačekamo, da vidimo da li će trgovci na duže staze da ih snize“, zaključuje Gavrilović.

Čokolada skuplja 89 odsto

Cene u marketima širom Srbije već dugo su u porastu, mada je taj rast u poslednje vreme sporiji. Ponekad potrošače iznenade pojedine niže cene, poput crnog luka, koji je za dve godine, od marta 2022. do marta 2024. pojeftinio 43 odsto. Kilogram sada košta 70, a pre dve godine prodavao se za 120 dinara. S druge strane, obična mlečna čokolada poskupela je sa 122 na 230 dinara – čak 89 odsto.

Inflacija je u februaru, što su poslednji dostupni zvanični podaci do objavljivanja ovog broja, iznosila 4,5 odsto. U odnosu na februar, cene su porasle 0,5 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, u februaru je u odnosu na januar rast cena zabeležen u grupama alkoholna pića i duvan – 2,1 odsto, transport – 0,7 odsto, restorani i hoteli – 0,6 odsto, hrana i bezalkoholna pića – 0,5 odsto, zdravlje – 0,4 odsto, rekreacija i kultura – 0,3 odsto, oprema za stan i tekuće održavanje, kao i obrazovanje za po 0,2 odsto i u grupi stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva za 0,1 odsto. Pad cena je zabeležen u grupi odeća i obuća i iznosio je 0,3 procenata.

Uprkos ovim podacima, i dalje se mogu uočiti poskupljenja u dvocifrenom procentu.

Šećer, džem, med i čokolada poskupeli su 16,7 odsto u odnosu na februar prošle godine. Takođe, proizvodi iz kategorije u koju spadaju kafa, čaj i kakao, poskupeli su 19,7 odsto.

Kada se posmatraju neprehrambeni proizvodi, stanovanje i komunalije poskupeli su za 3,4 odsto, u proseku.

I u toj kategoriji, međutim, ima daleko većih poskupljenja. Konkretno, najveće poskupljenje zabeleženo je u kategoriji odnošenja smeća – čak 25,1 odsto.

Takođe, za 11,6 procenata poskupelo je snabdevanje vodom, kao i stambene rente.

Ipak, ubedljivi „šampion“ poskupljenja jesu poštanske usluge. One su, za samo godinu dana, poskupele čak 52,6 odsto.

Poskupele su i ugostiteljske usluge, koje uključuju hranu, piće i prenoćište u
hotelima i restoranima, i to u proseku 12,3 odsto. Od toga, hrana je zabeležila
porast od 12,8 odsto. Alkoholna pića takođe su zabeležila rast cena od 13,8, a
bezalkoholna od 14,8 procenata. Prenoćišta su poskupela za 6,8 odsto.

Poskupljenjima nije kraj

Ministarstvo privrede i Poslovno udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“ postigli su dogovor o novoj, većoj, ceni brašna. Tako će ubuduće kilogram brašna tipa 500 koštati 50,9, a tipa 400 – 55 dinara.

Cene brašna, inače, uređuje država. Dosad je tip 500 koštao 40,9, a tip 400 bio je 45 dinara po kilogramu.

Do ovog poskupljenja dolazi nakon što je „Žitounija“ zatražila od Ministarstva privrede da za deset dinara poveća proizvođačke cene brašna u kilogramskom pakovanju. Kako je nakon sastanka u Ministarstvu rekao predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović, korekciju cene su tražili jer ona nije menjana godinu i po dana, a nedavno je produžena do avgusta ove godine.

„Pre nekoliko nedelja, pred produženje uredbe za još šest meseci, tražili smo da ona bude ukinuta, jer je do sada mlinska industrija imala gubitak od 150 miliona dinara. U međuvremenu poskupela je pšenica za više od 20 odsto, inflacija je rasla, dva puta je korigovana minimalna cena rada, ali su odbili da ukinu uredbu“, rekao je Šajatović.

Šta radi tržišna inspekcija

Kako sa Novu ekonomiju objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, akcije poput bojkota mogu i dugoročno uticati na cene.

„Sve zavisi od svesti i volje najugroženijih građana, ali ovakva akcija na markete utiče dvojako – kupovina kod njih je smanjena, a kompanija stiče loš imidž. U državama Zapadne Evrope ili, recimo, u Japanu, bojkot ne bi mogao da prođe nezapaženo, jer je imidž važan svim velikim kompanijama. Kod nas je problem što je mnogo ljudi nezadovoljno, a neće da reaguju“, kaže Savić za Novu ekonomiju.

Ipak, nije sve, niti bi trebalo da bude – na potrošačima.

„Država mora da napravi odgovarajući pravilnik za kaznene mere za svaku obmanu u smislu cena. Primera radi, mora da se reguliše i to što su pojedini proizvođači smanjili ambalaže, i to po 20 odsto, ali nisu smanjene i cene – one su ostale na istom nivou. Moje pitanje onda glasi – šta radi tržišna inspekcija? Oni, jasno je, svesno ne rade u korist potrošača. Moraju pod hitno da počnu da rade svoj posao“, kaže Savić.

Trenutno nema nikakve politike zaštite potrošača. Mi smo podeljeni na njihove i na naše, ali uvek treba štititi većinu, što su u ovom slučaju svi potrošači, a ne trgovci

Sagovornik Nove ekonomije podseća na slučaj četiri velika marketa protiv kojih je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak zbog sumnje da su dogovarali cene istih proizvoda.

„Da država kazni njih, više im ne bi palo na pamet da urade nešto poput toga, a istovremeno, ostali marketi ne bi ni pokušavali, jer bi videli da će biti kažnjeni. Ali, naravno, država će uvek da kaže kako ne može da otera stranu firmu, kako oni pune kasu zbog PDV-a, a i kako često imaju akcije, što znači potrošačima“, objašnjava Savić.

Sve počinje i završava se državom, a njoj odgovaraju visoke cene zbog PDV-a

Kako zaključuje, studenti su makar u jednoj stvari zasigurno u pravu – država ne funkcioniše.

„Trenutno nema nikakve politike zaštite potrošača. Mi smo podeljeni na njihove i na naše, ali uvek treba štititi većinu, što su u ovom slučaju svi potrošači, a ne trgovci. Država mora da da veći značaj tržišnoj inspekciji, a to znači više zakonskih ovlašćenja, kako bi i u praksi mogli da reše određene probleme. Sve počinje i završava se državom, ali njoj trenutno odgovaraju visoke cene upravo zbog PDV-a. Sve u svemu, u najgoroj poziciji su obični građani“, zaključuje Savić.

Inflacija u Srbiji rasla brže nego u EU

Gotovo da ne postoji građanin Srbije koji je otputovao u neku od razvijenijih zemalja Evrope, a da nije ostao pod utiskom cena, koje su na nivou naše zemlje – a neke su čak i niže.

Prema zvaničnim podacima, evropska inflacija u januaru je iznosila 2,8 odsto, što znači da su cene u Srbiji rasle brže nego u Evropskoj uniji.

Od toga, inflacija što se tiče hrane iznosila je 2,3 odsto.

Prognoze nisu ohrabrujuće

Da magičnog rešenja u obuzdavanju inflacije i daljeg rasta cena nema, smatra predavač Mokrogorske poslovne škole Vladimir Vučković.

Ljudi u Srbiji oslonjeni su na to da prežive. Zato su manje osetljivi, iako to deluje čudno, na promene u ceni, jer jednostavno moraju da nastave da kupuju te osnovne namirnice koje su i dosad kupovali

„Sve što je država dosad radila bilo je kratkog daha. Cilj treba da bude stvaranje uslova za veću konkurenciju, utvrđivanje da li ima određenih problema i zastoja u lancu snabdevanja i zloupotrebi. Mi takođe imamo problem neefikasne proizvodnje. Da imamo našu razvijenu industriju, imali bismo povoljnije ishode. Uvoznici su veliki, mogu lagodno da formiraju cene. Generalno je potrebna veća pažnja prema kupcima, ali sada se digao njihov glas, pa možemo da očekujemo i veću obazrivost“, kaže Vučković.

Veliki problem je, ističe sagovornik Nove ekonomije, što su ljudi u Srbiji oslonjeni na to da prežive, odnosno često kupuju samo namirnice koje su im neophodne za život.

„Ljudi kod nas nemaju mnogo izbora, odriču se, primera radi, odlaska na more, da bi mogli da vode neki normalan svakodnevni život. Zato su i manje osetljivi, iako to deluje čudno, na promene u ceni, jer jednostavno moraju da nastave da kupuju te osnovne namirnice koje su i dosad kupovali. Cene rastu, a mi nemamo kud“, kaže Vučković.

Za kraj, on napominje da prognoze nisu ohrabrujuće, ali da je ipak rano da se zaključi kako će inflacija rasti.

„Inflacija se neće smirivati željenom brzinom, Narodna banka Srbije sporije će
smanjivati svoju referentnu kamatnu stopu, a ne treba zanemariti ni carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp“, zaključuje Vučković.

I zaista, Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je njen Izvršni odbor na sednici 13. marta odlučio da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto, na kome se nalazi još od septembra prošle godine. U saopštenju NBS navodi da je „i pored smanjenja inflacije i njene stabilizacije, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, s obzirom na i dalje prisutne geopolitičke tenzije, rast protekcionizma i neizvesne trgovinske politike u međunarodnom okruženju“. Opreznost je takođe potrebna, navode iz najviše finansijske institucije u državi, i zbog „neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i cena pojedinih prehrambenih sirovina, pre svega kafe i kakaoa, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe na svetskim berzama“.

NBS takođe upozorava da je prisutan rizik da bi blokade i protesti mogli da utiču „na odlaganje određenih investicija i potrošnje“, što bi moglo potencijalno da utiče na obim ekonomske aktivnosti u Srbiji, ali i da za sada nema podatka da se to i desilo.