Transparentnost Srbija: Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti bez mišljenja ODIHR

Predlog izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ne samo da ne ispunjava preporuke ODIHR, zbog čega se navodno donosi, već je podnet i pre nego što je ODIHR o njemu dao mišljenje, tvrdi Transparetnost Srbija.

„U situaciji kada čak i najočiglednija kršenja pravila prolaze nekažnjeno, propuštanje da se u Zakonu precizno urede obaveze Agencije za sprečavanje korupcije za vršenje kontrole i da se propišu uverljive sankcije, neće značajno unaprediti izborni ambijent“, dodaju u sapštenju.

Vlast, i ovaj put oličena u narodnom poslaniku Miroslavu Petrašinoviću, izašla je sa zvaničnim predlogom izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Kako navodi Transparentnost, tekst predloga je suštinski identičan nacrtu koji je Narodna skupština 12. maja 2026. uputila ODIHR-u radi davanja mišljenja, ali ODIHR do danas mišljenje nije objavio. Prethodna verzija ovog zakona, o kojoj se ODIHR izjasnio 11. maja 2026, nije sadržala rešenja za probleme u dve ključne oblasti – nadzor i sankcije, a ti nedostaci nisu otklonjeni ni u aktuelnom predlogu.

Transparentnost Srbija za ove dve oblasti nudi konkretne predloge zakonskih rešenja – za proširenje i preciziranje krivičnih dela u vezi sa finansiranjem kampanje, kao i za propisivanje dužnosti Agencije za sprečavanje korupcije u postupku kontrole.

„Činjenica da je predlog podnet i pre dobijanja mišljenja od organizacije čije preporuke vlast navodno želi da ispuni, dovoljno govori o ozbiljnosti tih namera. Uz to, okolnost da se ponovo pribeglo metodu ‘poslaničkih’ zakona, umesto da zakon pripremi nadležno ministarstvo a predloži Vlada, ukazuje da će se javne konsultacije svesti na neobavezujuća ‘javna slušanja’, umesto formalne javne rasprave u okviru koje bi trebalo obrazložiti razloge za prihvatanje ili odbijanje svakog podnetog predloga“, navode iz organizacije.

Kada je reč o najbitnijoj zakonskoj novini, postavljanju limita za troškove izborne kampanje, oni su i dalje previsoki. Prema aktuelnom predlogu, ni jedna lista ili predsednički kandidat ne bi smela imati troškove veće od šest miliona evra (sedam miliona za dva izborna kruga predsedničkih izbora). Kako objašnjavaju, to znači da bi kod objedinjenih izbora, limit bi bio 12 (13) miliona evra.

Poređenja radi, to je više od ukupnih prijavljenih troškova koalicije koju je predvodila SNS 2022 (oko 10 miliona), kada su bili objedinjeni parlamentarni, predsednički i beogradski izbori. Kada se ima u vidu da na izborima tokom poslednje decenije najveća vladajuća stranka na republičkim izborima troši više nego sve druge stranke zajedno, dok za pojedine lokalne izbore na stranke vlasti odlazi i 90 odsto prijavljenih troškova, jasno je da ova norma ne bi ostvarila cilj zbog koga se ograničenje uvodi.

Imajući u vidu propisane limite iz država koje su uporedive sa Srbijom (Češka, Bugarska, Hrvatska, Slovačka) Transparentnost Srbija je predložila granicu troškova od 300 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra). Dodatno, iako je ODIHR zatražio propisivanje sankcija u slučaju kršenja ovih pravila, njih u predlogu zakona nema.

Značajnu novinu u predlogu predstavlja pokušaj uređivanja „kampanje trećih lica“, kako bi se sprečilo zaobilazno kršenje pravila o finansiranju kampanje.

„Iako je norma poboljšana u odnosu na prethodnu verziju, ona i dalje ostavlja previše prostora za tumačenja. Pored navedenog, potrebno je poboljšati pravila o kreditima za finansiranje kampanje, o korišćenju usluga od javnih institucija, ograničenjima za priloge povezanih lica, i kriterijume za kontrolu koju bi vršila Poreska uprava. Iako se predlažu neka poboljšanja kada je reč o preliminarnim izveštajima o finansiranju kampanje, ona neće biti dovoljna da obezbede adekvatan nivo javnosti podataka pre izbora“, smatra Transparentnost.

Predlog zakona sadrži štetnu promenu koja će podstaći podnošenje izbornih lista zarad dobijanja budžetskog novca. Iako formalno ostaje na snazi dužnost podnosilaca izbornih lista i predlagača predsedničkih kandidata koji dobiju manje od jedan odsto glasova da dobijeni novac vrate u budžet, ukidanje dužnosti polaganja „izbornog jemstva“ će učiniti prinudnu naplatu nemogućom u najvećem broju slučajeva.

Iz svih navedenih razloga Transparentnost Srbija smatra da Skupština ne treba da raspravlja o ovom predlogu zakona, i da bi predlog zakona trebalo da dostavi Vlada, ali tek nakon što o njemu sprovede javnu raspravu i dobije u svemu pozitivno mišljenje ODIHR. Ukoliko do rasprave ipak dođe, Trasnparetnost će dostaviti poslaničkim grupama predloge amandmana.

Studentima najavljeno iseljenje iz doma zbog izložbe Expo 2027, saznaje Nova ekonomija