Nova pravila za trgovce i dobavljače – rokovi, plaćanja, pismeni ugovori: Kako su preciznije određene nepoštene trgovačke prakse

Komisija za zaštitu konkurencije donela je Uputstvo kojim se bliže uređuju nepoštene trgovačke prakse. Tako će ubuduće, primera radi, trgovinski lanci morati u odgovarajućem roku da plaćaju snabdevačima za lako kvarljivu robu, postojaće tačno preciziran rok za otkazivanje ovih narudžbina, a o svakom dogovoru između snabdevača i kupca moraće da postoji pisani trag, makar on bio elektronska pošta.

Prva kategorija nepoštenih praksi odnosi se na rokove plaćanja za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode. Kako je navedeno, zabranjeno je, odnosno nepoštenu trgovačku praksu predstavlja situacija u kojoj se ugovaraje plaćanja ili samo plaćanje snabdevaču vrši u roku koji je duži od 30 dana od dana isteka perioda isporuke ili dana izdavanja računovodstvene isprave, u zavisnosti od toga koji od ova dva roka nastupi kasnije.

Kada su u pitanju rokovi plaćanja za ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode, on ne sme da bude duži od 60 dana, ponovo od dana isteka perioda isporuke ili datuma izdavanja računovodstvene isprave. U ovu grupu proizvoda, inače, spadaju oni koji “ostaju prikladni” za prodaju i nakon perioda od 30 dana.

Sledeća regulisana kategorija je otkazivanje porudžbina kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u kratkom roku. Kako se navodi u Uputstvu koje je donela Komisija, otkazivanje u celosti naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, do 30 dana pre ugovorene isporuke, predstavlja nepoštenu trgovačku praksu. Dodaje se da se rok kraći od 30 dana uvek smatra kratkim rokom za otkazivanje naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osim u slučajevima više sile.

Kako je pojašnjeno, otkazivanje naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u celosti predstavlja nepoštenu trgovačku praksu i kada je otkazivanje izvršeno u roku koji je duži od 30 dana od dana ugovorene isporuke, ako nije razumno očekivati da snabdevač može da pronađe drugi način stavljanje na tržište ili upotrebe tih proizvoda. Takođe, ako kupac otkaže u celosti naručene proizvode iz kategorije kvarljivih, u roku dužem od 30 dana od dana ugovorene isporuke, primenjuje se „test razumnosti roka”. On podrazumeva utvrđivanje da li je snabdevač, u trenutku otkazivanja, realno mogao da očekuje da će naći drugog kupca ili na drugi način iskoristiti proizvode bez gubitka njihove vrednosti. Ako se na osnovu testa utvrdi da snabdevač očigledno i nesumnjivo nije mogao da proda robu drugom kupcu po istoj ili višoj ceni, smatraće se da postoji nepoštena trgovačka praksa.

Zabranjeno jednostrano menjanje ugovora

Naredna kategorija koja je regulisana Zakonom o nepoštenim trgovačkim praksama, a sada i detaljnije uređena, jeste jednostrana izmena uslova ugovora od strane kupca. Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se i kada kupac jednostrano izmeni uslove koji nisu rezultat obostrane saglasnosti niti su izražene u pisanoj formi. Takođe, jednostrana izmena podrazumeva svaku promenu koju kupac nametne bez stvarnih pregovora i saglasnosti snabdevača.

“Svaka izmena bitnih elemenata ugovora mora biti rezultat obostrane saglasnosti izražene u pisanoj formi, pre nego što izmena počne da se primenjuje”, navela je Komisija.

Ko plaća štetu na proizvodu?

Potom, regulisano je i plaćanje snabdevača za propast ili gubitak proizvoda nakon prenosa rizika.

Naime, zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak proizvoda koji se desio u prostorijama kupca ili nakon prenosa vlasništva na kupca, ako do takve propasti ili gubitka nije došlo usled nemara, odnosno krivicom snabdevača, predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.

Kako je pojašnjeno, prebacivanje troškova propasti ili gubitka proizvoda na snabdevača, a koji su nastali u prostorijama kupca, predstavlja neopravdan prenos poslovnog rizika. Naime, jednom kada kupac primi robu bez prigovora na kvalitet i kvantitet, odgovornost za njeno dalje očuvanje prelazi isključivo na kupca.

Za sve mora da postoji “papir”

Nepoštenu trgovačku praksu predstavlja i odbijanje potvrde ugovora u pisanom obliku, odnosno odbijanje zahteva snabdevača da se u pisanom obliku potvrde dogovoreni uslovi.

Pod pisanom potvrdom podrazumeva se pisani ugovor, ali se priznaje i razmena putem elektronske pošte, potvrda porudžbine, kao i bilo koji digitalni trag koji jasno sadrži cenu, količinu i rok plaćanja, poput skeniranog dokumenta sa odobrenjem kupca, zapisa sa sastanka koji je naknadno prosleđen elektronskom poštom i slično.

Takođe, pisanom potvrdom se smatraju i drugi oblici elektronske komunikacije koji omogućavaju pouzdano utvrđivanje sadržine ugovora.

“Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se postupanje kupca koji, iako postoji pisani okvirni ugovor, pojedinačne narudžbine vrši usmenim putem, a nakon izvršene isporuke osporava naručenu količinu, cenu ili druge bitne elemente, pozivajući se na nedostatak pisanog traga”, precizirano je.

Naredna reguliasana kategorija je naknada troškova postupanja po reklamacijama potrošača. Naime, zahtevanje od snabdevača da plati naknadu troškova postupanja po reklamacijama potrošača, ako za uzrok reklamacije nije odgovoran sam snabdevač, predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.

Potom, regulisano je i zahtevanje naknade ili isporuke robe usled proširenja ili preuređenja prodajne mreže kupca, koje takođe predstavlja nepoštenu trgovačku praksu. Preciznije, ovom nepoštenom praksom obuhvaćene su dve situacije. Prva situacija je ona u kojoj kupac nameće snabdevaču obavezu da učestvuje u troškovima proširenja ili preuređenja prodajne mreže kupca. Tu spada plaćanje naknade za otvaranje, troškova renoviranja, opremanja ili modernizacije prodajnog prostora, skladišta ili voznog parka. Druga situacija je ona u kojoj kupac od snabdevača zahteva besplatnu isporuku robe radi popunjavanja rafova zbog proširenja ili preuređenja prodajne mreže.

Ko plaća dodatnu kontrolu proizvoda?

Potom, nepoštena trgovačka praksa je i ukoliko se snabdevaču naplaćuju troškovi dodatne kontrole proizvoda, iako je tom kontrolom utvrđeno da proizvod zadovoljava ugovoreni kvalitet. Naravno, kupac može da sprovodi dodatne analize ili laboratorijska ispitivanja isporučene robe za koju je prethodno utvrđeno da ispunjava sve uslove, ali ukoliko i nova analiza potvrdi ispravnost proizvoda, onda ne sme da traži od snabdevača naknadu troškova. Takođe, sve dodatne provere koje kupac sprovodi zbog politike kvaliteta, osiguranja ili marketinških obećanja snosi on.

“Kupac može da traži nadoknadu troškova kontrole u slučaju kada rezultat kontrole dokaže da roba nije u skladu sa ugovorom, odnosno kada se otkrije skrivena mana, prekoračenje dozvoljenih granica ili drugi nedostatak za koji je odgovoran snabdevač”, pojašnjeno je iz Komisije.

Nepoštena trgovačka praksa je i zahtevanje od snabdevača da zaključi ugovor sa trećim licem ili da izvrši plaćanje trećem licu, ako takav ugovor ili plaćanje za cilj ili posledicu imaju izbegavanje, zaobilaženje ili izigravanje primene odredaba ovog zakona.

Pored ove, crne liste, postoji i siva lista nepoštenih praksi. Tu spadaju, između ostalog, vraćanje neprodatih proizvoda bez plaćanja, naplata naknade za skladištenje proizvoda, naplaćivanje naknade za uobičajeno i razumno izlaganje proizvoda na prodajnom mestu.

Zabranjena odmazda

Novom zakonskom regulativom zabranjena je komercijalna odmazda.

Komercijalna odmazda naročito obuhvata uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude ili akcija kupca, smanjenje naručene količine ili učestalosti narudžbina, odlaganje prihvata, prijema i obrade narudžbina ili proizvoda, obustavu, ograničenje ili prekid pružanja usluga koje kupac inače pruža snabdevaču u okviru poslovnog odnosa, kao što su usluge marketinga, promocije ili dodatnog izlaganja proizvoda i druge oblike odmazde koji mogu neposredno uticati na poslovanje snabdevača.

S druge strane, pod pretnjom odmazdom podrazumeva se svaka izjava, činjenje ili nečinjenje kupca kojim se snabdevaču, izričito ili implicitno, ukazuje na posledicu u situaciji ako snabdevač iskoristi svoja prava ili ako odbije da prihvati određene uslove.

Novi zakon o nepoštenim trgovačkim praksama domaće proizvođače i dalje ostavlja bez stvarne zaštite od velikih lanaca