Državne građevinske firme u kolapsu: Za razliku od privatnih, javna preduzeća opet gube ogroman novac

Iako je srpska privreda u 2025. godini poslovala pozitivno, to se ne bi moglo reći za javna preduzeća. Ona su, naime, prošlu godinu završila u minusu, sa ukupnim gubitkom gotovo 12 milijardi dinara.

Tokom prošle godine, u Srbiji je poslovalo 111.695 privrednih društava, navodi se u Godišnjem izveštaju o poslovanju privrede u 2025, koji je objavila Agencija za privredne registre.

Sva ova preduzeća ostvarila su rast poslovne aktivnosti, pa su tako njihovi prihodi iznosili 21.112.277 miliona dinara (21 bilion), što je uvećanje od 3,1 odsto za godinu dana.

Potpuno suprotno tome, javna preduzeća zabeležila su u prošloj godini negativan rezultat.

Konkretno, kako se navodi u izveštaju APR-a, javna preduzeća ostvarila su „minus“ od 11,7 milijardi dinara. Takođe, sva javna preduzeća kumulirala su ukupan gubitak od 352 milijarde dinara, što uključuje sve njihove gubitke iz prethodnih godina.

Ali, krenimo redom. Prošle godine je obavezu dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja imalo 530 javnih preduzeća, a ovu obavezu ispunilo je njih 517. U analizu APR-a ušlo je njih 515, sa 86.881 zaposlenim.

Najbrojnija su javna preduzeća iz sektora snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama i kontrolisanja procesa. Njih je prošle godine u Srbiji poslovalo 214 ili 41,6 odsto. U njima je, očekivano, bio i najveći broj zaposlenih – 31.158, odnosno 35,9 odsto od ukupnog broja radnika.

Prema broju preduzeća u vlasništvu države ili gradova i opština, izdvajaju se i sektori građevinarstva (62 preduzeća) i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (53).

Kada se preduzeća posmatraju po broju zaposlenih, značajni su sektori saobraćaja i skladištenja (25,9 odsto zaposlenih), snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (8,2) i ponovo sektor građevinarstva (7,1 odsto).

U velikim preduzećima radi više od polovine zaposlenih

Iako među javnim preduzećima dominiraju mikro i mala, u Srbiji posluje i 28 velikih preduzeća, koja zajedno zapošljavaju 48.377 radnika, odnosno više od polovine ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Inače, javna preduzeća čine svega 0,5 odsto od ukupnog broja privrednih društava, mada je, prema analizi APR-a, njihov značaj za privredna kretanja “prilično izražen”.

Naime, javna preduzeća u ukupnoj zaposlenosti privrede učestvuju sa 6,5 odsto, u realizovanim poslovnim prihodima sa 6,5 odsto, a raspolažu sa 8,3 odsto poslovne imovine i 10,9 odsto kapitala privrede. U ukupnom gubitku, javna preduzeća učestvuju sa osam odsto.

A kako su javna preduzeća poslovala? U 2025. godini, javna preduzeća iskazala su ukupne prihode u iznosu od 677,5 milijardi dinara, što je 1,4 odsto više nego godinu dana ranije. Istovremeno, ukupni rashodi iznosili su 687,4 milijardi dinara, ali su i oni uvećani – za 2,6 odsto.

Kada se posmatraju ostale poslovne aktivnosti, kretanja su slična. Naime, poslovni prihodi iznosili su 645,9 milijardi dinara i povećani su za 1,1 odsto za godinu dana.

Takođe, poslovni rashodi uvećani su za 1,8 odsto i iznosili su 640,4 milijarde dinara. A usled bržeg rasta rashoda, dobitak iz poslovanja u javnom sektoru zabeležen je u iznosu od 5,5 milijardi dinara – čak 44,1 odsto niži nego godinu dana ranije.

Dalje, finansijski prihodi iznosili su ukupno 14,4 milijardi dinara, a oni su za godinu dana porasli za 9,1 odsto. Na njihov rast prvenstveno su uticale kursne razlike.

S druge strane, finansijski rashodi uvećani su za 2,2 odsto u 2025. U odnosu na 2024. godinu, te su iznosili 16,5 milijardi dinara. Dakle, gubitak iz finansiranja u javnom sektoru je prošle godine iznosio oko dve milijarde dinara.

Kada je reč o ostalim aktivnostima, prihodi su u 2025. porasli za 4,9 odsto, te su iznosili 17 milijardi dinara. S druge strane, rashodi su takođe povećani, na 30,4 milijardi dinara, odnosno za 26 odsto. Dakle, navodi se u analizi APR-a, gubitak iz ostalih aktivnosti iznosio je 13,3 milijardi i za samo godinu dana uvećan je za čak 70,5 odsto.

Kako se navodi u analizi, i pored pozitivnog rezultata iz poslovanja i manjeg gubitka iz finansiranja, gubitak iz ostalih aktivnosti značajno je uticao da javna preduzeća u 2025. ostvare negativan neto rezultat u ukupnom iznosu od 11,7 milijardi dinara. Ovaj gubitak, inače, bio je za 30 odsto veći u odnosu na gubitak iz 2024. godine. Do ovakvog rezultata došlo jer jer su gubici rasli brže od dobiti.

Inače, među analiziranim javnim preduzećima, njih 349 je ostvarilo neto dobitak, a 151 preduzeće neto gubitak. Njih 15 nije prikazalo neto rezultat.
Glavni nosilac krajnjeg rezultata prvenstveno je sektor građevinarstva, koji je ostvario ukupan gubitak od 22,7 milijarde dinara, što je za godinu dana uvećanje od 88,4 odsto.

Tokom prošle godine, javna preduzeća su povećala zaduženost za 7,3 odsto, pa tako ukupne obaveze sada iznose 995 milijardi dinara. Među ovim obavezama dominiraju kratkoročna rezervisanja i kratkoročne obaveze.

Ustanove se uglavnom finansiraju iz pozajmica

Kada je reč o ustanovama, one su u 2025. godini ostvarile ukupne prihode od 351 milijarde dinara, koji su za 7,8 odsto veći od prošlogodišnjih. Istovremeno, njihovi ukupni rashodi iznosili su ukupno 336,4 milijarde, i uvećani su za 8,6 odsto.

U strukturi ukupnih prihoda preovlađuju poslovni prihodi, sa 345,4 milijarde dinara, koji su za godinu dana povećani za 8,2 odsto. Slično je i na strani rashoda, gde su poslovni rashodi iznosili ukupno 331 milijardu dinara, a za godinu dana uvećani su za 8,6 odsto.

Kada se sagledaju svi troškovi, dolazimo do toga da su u 2025. godini ustanove poslovale pozitivno, sa ukupnim dobitkom od 12 milijardi dinara, koji je, doduše, za sedam odsto niži nego 2024.

Interesantno je da su, kao i prethodnih godina, ustanove veći deo izvora finansiranja pribavile zaduživanjem, a ukupne obaveze tokom prošle godine iznosile su 148 milijardi dinara – 11,2 odsto više nego godinu dana ranije.

Duguju preko milijardu evra i ne plaćaju: Ko su najveći dužnici za struju i gas EPS-u i Srbijagasu?