Skoro četvrtina kontrolisanih sladoledžija i poslastičara u junu nije imala potvrde o bezbednosti svojih proizvoda

Poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede je tokom juna sprovela 62 inspekcijska nadzora kod proizvođača koji se bave proizvodnjom poslastičarskih proizvoda i sladoleda. Od tog broja gotovo četvrtina nije imala izveštaje akreditovanih laboratorija o analizama bezbednosti proizvoda. Inspekcija je tako podnela pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izrekla tri zabrane proizvodnje, kao i jednu zabranu prometa 30 kilograma sladoleda.

Kako je navelo Ministarstvo poljoprivrede, u toku inspekcijskog nadzora tri proizvođača nisu bila uspisana u Centralni registar objekata, kod četiri su uočene nepravilnosti u deklarisanju proizvoda dok 14 njih nije posedovalo izveštaje akreditovanih laboratorija o analizama bezbednosti proizvoda.

Nedostaci u pogledu sledljivosti utvrđeni su kod sedam proizvođača, neispunjavanje higijenskih uslova kod četiri, dok su nepravilnosti u uspostavljanju ili funkcionisanju sistema bezbednosti hrane zasnovanog na principima HACCP (sistem bezbednosti hrane) utvrđene kod 15 subjekata.

Za utvrđene nepravilnosti inspekcija je donela 31 rešenje kojim je naloženo otklanjanje nedostataka, podnela pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izrekla tri zabrane proizvodnje, kao i jednu zabranu prometa 30 kilograma sladoleda.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozvalo je sve proizvođače i prodavce hrane da tokom perioda visokih temperatura dosledno primenjuju propisane mere bezbednosti hrane, održavaju visok nivo higijene proizvodnih prostorija i opreme, redovno sprovode analize bezbednosti proizvoda, obezbede potpunu sledljivost sirovina i gotovih proizvoda, kao i neprekidan hladni lanac tokom proizvodnje, skladištenja i transporta, jer i kratkotrajno odstupanje od propisanih temperaturnih režima može ugroziti bezbednost proizvoda.

Na šta treba paziti?

Visoke temperature značajno ubrzavaju razmnožavanje mikroorganizama koji mogu dovesti do kvarenja hrane i povećati rizik od bolesti koje se prenose hranom. Posebno su osetljive lako kvarljive namirnice koje zahtevaju čuvanje na kontrolisanoj temperaturi, kao što su sveže meso, proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi, riba, jaja, gotova jela i druga rashlađena ili zamrznuta hrana.

Potrošačima se preporučuje da lako kvarljivu hranu kupuju u manjim količinama i češće, kako bi se obezbedilo njeno pravilno čuvanje i smanjio rizik od kvarenja.

Proizvode životinjskog porekla treba kupovati isključivo u registrovanim objektima koji ispunjavaju propisane uslove za prodaju i čuvanje hrane. Prilikom kupovine neophodno je birati pravilno i jasno deklarisane proizvode, proveriti rok upotrebe, uslove čuvanja i integritet ambalaže, kao i izbegavati proizvode sa oštećenom ili otvorenom ambalažom.

Rashlađene i zamrznute proizvode treba uzimati na kraju kupovine, transportovati ih u najkraćem roku, po mogućnosti u rashladnim torbama, i odmah po dolasku kući odložiti u frižider ili zamrzivač. Lako kvarljivu hranu potrebno je čuvati u frižideru ili zamrzivaču, izbegavati često otvaranje vrata frižidera i njegovo prepunjavanje, dok se zamrznuta hrana treba odmrzavati isključivo u frižideru.

Preporuka je da se pripremljena hrana konzumira što pre, a da se ostaci nakon hlađenja odmah odlažu u frižider, jer hranu ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

Posebno je važno da se sirova i termički obrađena hrana čuvaju i pripremaju odvojeno kako bi se sprečila unakrsna kontaminacija, uz redovno održavanje higijene ruku, radnih površina i pribora za pripremu hrane.

Takođe, potrebno je poštovati uputstva proizvođača o načinu čuvanja i roku upotrebe proizvoda, a prilikom izleta i boravka u prirodi lako kvarljivu hranu držati u ručnim frižiderima ili rashladnim torbama, navodi Ministarstvo poljoprivrede.

Poseban oprez preporučuje se prilikom pripreme i konzumiranja hrane za malu decu, trudnice, starije osobe i lica sa oslabljenim imunitetom, jer su ove kategorije stanovništva najpodložnije bolestima koje se prenose hranom.

Nova pravila za trgovce i dobavljače – rokovi, plaćanja, pismeni ugovori: Kako su preciznije određene nepoštene trgovačke prakse