Kineski trikovi srpskih vlasti: Ako nas neće EU, okrenućemo se Aziji

Ekonomske aktivnosti u Srbiji funkcionišu slično kao i spoljna politika zemlje – sa svima smo dobri, dok se ne zahteva poštovanje prava ili igranje po pravilima. Ali kao i uvek u životu, ne možete da budete članovi svakog kluba, jer svaki klub ima svoja pravila i zahteve. Kada su Sjedinjene Države uvele sankcije Rusiji videlo se da političari u zemlji ne žele da pokvare odnose sa SAD, ali nisu pokazali ni netrpeljivost prema Rusiji što „bratsku Srbiju“ pušta niz (NIS-ovu) vodu. Umesto toga vlasti su se odlučile da ćute, trpe ogromnu ekonomsku štetu da se ne bi zamerili Vladimiru Putinu. Ali sada kada Evropska unija zaista zahteva da se ispuni obećano (spoljno političko usaglašavanje sa Briselom), pa je čak spremna i da ne isplaćuje novac iz EU fondova dok ne vidi napredak, predsednik Aleksandar Vučić odlućio je, kako izgleda, da odbaci evropski put i posveti se Aziji. Jer sve i da hoće da se okrene Rusiji, sa kojom imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini koji je neiskorišćen, ova zemlja je u ratu i pod sankcijama, sa sve manje kapitala.

„Nekada ste mogli da napredujete i da budete uspešni samo kao članica EU. Mi nećemo skoro postati članica EU, kao što neće ni mnoge druge zemlje.
Za nas je važno da nama raste životni standard. To je ono za šta živimo i sve više investicija nam dolazi iz Azije. Mi moramo da razmišljamo o životu naših ljudi. Dobro smo razumeli poruku EU, ne ljutimo se. Želite neke druge ljude? Sve je to okej i to je to“, rekao je Aleksandar Vučić. Srbija je status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji zvanično dobila 1. marta 2012. godine.

Okrenuti leđa klubu EU i oslanjati se isključivo na investicije iz Azije neće biti moguće iz dosta razloga. Jedan od bitnijih je činjenica da se ono što kineske kompanije proizvode u Srbiji najviše plasira upravo na tržištu EU. Tako da ova izjava može da se posmatra u kontekstu gorkog razvoda koji opet može da košta samo Srbiju, odnosno njene građane koji će možda već ove godine imati priliku da odlučuju da li da zadrže ili na izborima promene ovu vrstu.

„Tokom 2025. godine došlo je do zaoštravanja odnosa kada su uvedene carine merene milijardama, na šta je Kina odgovorila reciprocitetom. Iako su EU i francuski predsednik pretili merama za smanjenje deficita, Kina je na kraju ostvarila rekordan suficit. Najavljene su nove investicije iz Kine, a postoji nada da će se one fokusirati na visoku tehnologiju (za Srbiju). Evropa ne može sprovesti zelenu transformaciju bez Kine. Razlog su retki metali čija se eksploatacija i prerada u ogromnoj meri obavljaju u Kini, pa će Evropa u srednjem roku morati da ostane čvrsto vezana za kinesko tržište“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Sada vidimo, sudeći prema izveštajima iz sveta, da se EU ponovo vraća na pregovore sa Kinom i da se sve više okreće tom delu sveta.

Naš sagovornik iz institucija vlasti, koji je želeo da ostane anoniman, napominje da su Kinezi ranije bili uzdržani po pitanju daljih ulaganja zbog neizvesnosti oko NIS-a. Postojao je strah da bi sprovođenje određenih mera ili sankcija moglo ugroziti njihove ambicije za dalje investiranje u regionu, kaže ovaj zvaničnik. Ako je problem sa NIS-om bio uzrok ovog zastoja, a moglo bi se reći da nisu samo Kinezi tako razmišljali već investitori iz svih delova sveta, povratak investicija iz Pekinga može se očekivati kada se reše sankcije naftnom gigantu.

Sa druge strane, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta, Dušan Marković, kaže da Srbija nije zaista imala veliki broj investicija iz Kine, već da su Kinezi ulagali u veće projekte, kao što je Bor ili Smederevo, ali samo u pojedinim godinama, pa je to odnekle iskrivilo sliku. Kada se pogledaju podaci platnog bilansa od 2010. do danas samo u dve godine Srbija je dobila više od milijardu evra direktnih investicija iz Kine, 2022. godine i 2023. skoro po 1,4 milijarde evra svake godine i 2024. godine 1,7 milijardi evra. Ostalih godina investicije su bile šarenolike, od 2010. u visini od 2,1 miliona evra pa do 630 miliona evra u 2021. U prošloj godini je i po prvi put više investicija otišlo u Kinu nego što ih je stiglo u Srbiju, odliv je bio 2,5 miliona evra, dok su srpske investicije ka Kini iznosile 3,7 miliona evra.

„Velike investicije u rudnike tokom 2023. godine „deformišu“ zvaničnu statistiku, jer su sve ostale investicije zapravo mnogo manje. Sve je veći broj investicija iz oblasti automobilske industrije. Kineske kompanije dolaze u Srbiju ne zato što Evropa više ništa ne znači, već da bi uživale u prednostima koje nudi evropsko tržište ili da bi radile za evropske firme koje su ovde prisutne“, kaže Marković.

Sa ovim mišljenjem se slaže i ekonomista Saša Đogović, koji smatra da Beograd nije prepoznao novu inicijativu EU za približavanje Zapadnog Balkana (zbog bezbednosnih faktora) jer je interes vlasti očuvanje tvrdo autokratskog tipa vladavine bez vladavine prava i slobode medija. Približavanje standardima EU bi neminovno dovelo do političkih promena, što vlast želi da izbegne, kaže naš sagovornik.

„Zbog zastoja ka EU, vlast traži alternative u Kini, dok se Rusija ne smatra ozbiljnim ekonomskim partnerom jer nema kapitala i pod sankcijama je.
Kineske investicije su do sada dominantno bile vezane za infrastrukturne projekte (putevi, železnice) i „brownfield“ investicije (poput onih u Smederevu i Boru). Postoje najave za proizvodnju električnih vozila i robota, ali Kina pre svega vidi Srbiju kao „most“ za plasman svojih proizvoda na tržište EU“, objašnjava Đogović.

Naši sagovornici naglašavaju da Kina ne može zameniti EU kao glavnog spoljnotrgovinskog i investicionog partnera. Udaljavanje od EU moglo bi dovesti do presušivanja investicija i negativno uticati na životni standard, dodaje Đogović. Prema njegovom mišljenju, Kina može delimično nadomestiti finansije, ali ne može obezbediti održiv rast niti kvalitet života u kulturnom, političkom i društvenom smislu.

EU je najvažniji trgovinski partner Srbije, sa učešćem od 58,3 odsto ukupne spoljne trgovine Srbije u 2024. godini. Uglavnom je svih ovih godina razmena sa EU činila više od polovine srpske spoljne trgovine.

Marković naglašava i da Evropa postavlja administrativne barijere azijskim zemljama (prvenstveno Kini i Indiji) kroz visoke ekološke standarde i nove zakonske akte. Ti akti EU predviđaju da za velike projekte u strateškim industrijama (preko 100 miliona) kompanije moraju da formiraju lokalne centre za istraživanje i razvoj, zaposle lokalne ljude i podele svoju tehnologiju.

Srbija već dve godine beleži oštar pad potpuno novih, „greenfield“ stranih direktnih investicija